Abdulah Gul: Tursko priznavanje nezavisnosti Kosova nije upereno protiv Srbije

- Turska i Srbija su tokom istorije postale ključne zemlje Balkana i to su do danas i ostale. Zbog toga je važna saradnja dve zemlje u cilju mira i stabilnosti u regionu, kao i razvijanje zajedničkih projekata, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Danas predsednik Republike Turske Abdulah Gul, koji u ponedeljak počinje dvodnevnu posetu Srbiji.

Turski predsednik poručuje i da odluka njegove zemlje da prizna nezavisnost Kosova ne bi trebalo ni na koji način da bude prepreka razvoju strateške saradnje Ankare i Beograda.

Zvanični Beograd pridaje velik pažnju odnosima s Turskom, koju ubraja u strateške partnere. Šta očekujete od predstojeće posete i kako vidite odnose dve zemlje?

- Pored simboličnog značenja i važnosti koje nosi, ovu svoju posetu posmatram kao jedan važan korak i fazu koji odražavaju napredak zabeležen u našim bilateralnim odnosima tokom poslednjih godinu dana. Turska pridaje važnost zajedničkom cilju strateške saradnje i smatramo da je taj cilj dostižan. Raduje činjenica da u tom smislu kod obe strane postoji neophodna volja. Turska i Srbija koje su tokom istorije postale dve ključne zemlje Balkana, to ostaju i u današnjim uslovima. Zato je važno usvajanje jednog takvog pristupa "strateške saradnje" koji ima za cilj mir i stabilnost na Balkanu, kao i razvijanje zajedničkih projekata. Moj prijatelj predsednik Boris Tadić i ja posvetićemo se međusobnoj saradnji okrenutoj ka budućnosti, kao i konkretnim projektima koje ćemo moći u okviru toga da ostvarimo.

Kosovo je glavna tačka neslaganja između Beograda i Ankare. Turska je među prvima priznala nezavisno Kosovo. Da li to može poremetiti odnose dve zemlje?

- Srbija sledi jedan hvale vredan pristup koji se zasniva na pravno-diplomatskom rešavanju pitanja. Svesni smo osetljivosti Srbije i njenog naroda u slučaju Kosova. Naše priznavanje nezavisnosti Kosova, sa čijim narodom Turska od davnina ima snažne i posebne veze, a čija je nezavisnost došla kao rezultat dugotrajnog angažovanja međunarodne zajednice, nije stav uperen protiv Srbije. Taj stav ne bi trebalo ni na koji način da bude prepreka razvoju tursko-srpskih odnosa. Naprotiv, poslednjih godinu dana naše dve zemlje održavaju i razvijaju međusobne odnose upravo u okviru takvog pristupa. Zaista cenimo i pridajemo veliki značaj odnosima sa Srbijom koju smatramo elementom stabilnosti na Balkanu. Naša najiskrenija želja je da na jedan viši nivo podignemo naše odnose i saradnju tako da budu u službi zajedničkog interesa.

Da li Turska lobira, pre svega među muslimanskim zemljama, da priznaju nezavisno Kosovo?

- Turska je priznala nezavisnost Kosova i njen stav u vezi s Kosovom je jasan. Međutim, kao što sam i maločas naglasio, naši odnosi sa Srbijom se kreću drugim tokom, nezavisno od Kosova, i volja koja je prisutna kod obe strane usmerena je ka produbljivanju i obogaćivanju naših odnosa na svim poljima.

Tokom nedavnih susreta srpskih i turskih zvaničnika potpisan je niz bilateralnih ugovora, među kojima i o slobodnoj trgovini i o turskom kreditu za izgradnju puteva u Sandžaku. Kako će ići realizacija tih sporazuma i poslova? Da li Srbija može da očekuje investicije turskih privrednika?

- Naš cilj je da unapredimo međusobne odnose u svim sferama, na sveukupnom političkom, ekonomskom, kulturnom planu. U vezi s tim, uveren sam da će Sporazum o slobodnoj trgovini ići u korist obeju zemalja. Taj sporazum će ne samo podstaći direktna ulaganja Turske u Srbiju, već i ohrabriti i olakšati zajedničke inicijative između turskog i srpskog poslovnog sveta. U posetu vašoj zemlji dolazim u pratnji delegacije sastavljene od istaknutih predstavnika turske privrede. Važno je što naši privrednici sada imaju priliku da se lično upoznaju sa mogućnostima ulaganja u Srbiju. Na taj način ćemo postaviti temelj saradnje okrenute ka budućnosti i u tome smo spremni da pružimo svaku vrstu pomoći i podrške. Turske firme, zaslužno priznate u svetskim krugovima, uprkos globalnoj ekonomskoj i finansijskoj krizi nastavljaju da potpisuju veoma uspešne projekte, naročito u sektoru građevine, tako da projekte izgradnje puteva u Sandžaku na potezu Novi Pazar-Tutin i Novi Pazar-Sjenica posmatram kao prvi, i to vrlo važan korak u tom smeru.

Izgleda da je BiH ponovo postala neuralgična tačka našeg regiona. Turska spada u važne sagovornike i o toj temi. Kako vidite rešenje?

- Turska pridaje veliki značaj tome što Bosna i Hercegovina čuva svoj teritorijalni integritet, multikulturalni i multietnički sastav, i suverenitet. S tim u vezi, prioritet države je da stvori efikasnu državnu strukturu. Pokušaji podrivanja nadležnih u centralnoj upravi neće doneti ništa dobro nijednoj etničkoj grupi. Turska želi da u BiH prevlada integracija a ne fragmentacija, što je i želja međunarodne zajednice.

Srbija i Turska imaju zajednički cilj - ulazak u EU. Vaš put ka Briselu je dug i trnovit. S obzirom na protivljenje pojedinih članica, među kojima i uticajnih Francuske i Nemačke, kako vidite nastavak turskog priključenja EU?

- Cenimo i podržavamo evroatlantsku orijentaciju Srbije. Iz tog razloga smatramo da je jedan od primarnih uslova za mir i stabilnost u Evropi baš evropska perspektiva Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i njihova uverenost u ostvarenje tog cilja. Što se tiče priključenja Turske članstvu u Evropskoj uniji, Srbiju vidimo kao zemlju podrške i pomoći. Turska ocenjuje evropsko proširenje kao neophodnost sa aspekta snage i stabilnosti Evrope. Smatramo da EU treba da usvoji efikasniju politiku kako bi uklonila rasprostranjene predrasude prema proširenju i da pokaže da se pri tom oslanja na zajedničke vrednosti, a ne na veštačke granice. Cilj Turske u pregovorima sa EU je punopravno članstvo, u skladu sa Okvirnim sporazumom usvojenim u oktobru 2005. godine. Mi radimo ono što je na nama u procesu pregovora. Naša očekivanja od EU i zemalja članica je da se ne dozvoli mešanje političkih ideja i motiva unutrašnje politike u proces priključivanja, koji je tehničke prirode. Konačno, punopravno članstvo u EU odražava dugoročni cilj Turske ka transformaciji i tranziciji. Nikome neće biti od koristi neuspeh jednog tako važnog procesa zbog nekakvih kratkoročnih očekivanja.

Ovde bih želeo da naglasim da je jedan od prvih predsednika neke evropske države koje sam ubrzo nakon mog izbora za predsednika Turske 2007. godine ugostio u Turskoj bio upravo predsednik Srbije gospodin Boris Tadić, moj cenjeni prijatelj. Potrudili smo se da taj plodan i koristan dijalog koji smo uspostavili unapredimo i u okviru međunarodnih i multilateralnih sastanaka. Često smo bili u prilici da se susretnemo i razgovaramo. Stoga verujem da će ova moja zvanična poseta Srbiji biti još jedan korak napred u našoj saradnji u duhu dijaloga.

(Danas)