Абдулах Гул: Турско признавање независности Косова није уперено против Србије

- Турска и Србија су током историје постале кључне земље Балкана и то су до данас и остале. Због тога је важна сарадња две земље у циљу мира и стабилности у региону, као и развијање заједничких пројеката, истиче у ексклузивном интервјуу за Данас председник Републике Турске Абдулах Гул, који у понедељак почиње дводневну посету Србији.

Турски председник поручује и да одлука његове земље да призна независност Косова не би требало ни на који начин да буде препрека развоју стратешке сарадње Анкаре и Београда.

Званични Београд придаје велик пажњу односима с Турском, коју убраја у стратешке партнере. Шта очекујете од предстојеће посете и како видите односе две земље?

- Поред симболичног значења и важности које носи, ову своју посету посматрам као један важан корак и фазу који одражавају напредак забележен у нашим билатералним односима током последњих годину дана. Турска придаје важност заједничком циљу стратешке сарадње и сматрамо да је тај циљ достижан. Радује чињеница да у том смислу код обе стране постоји неопходна воља. Турска и Србија које су током историје постале две кључне земље Балкана, то остају и у данашњим условима. Зато је важно усвајање једног таквог приступа "стратешке сарадње" који има за циљ мир и стабилност на Балкану, као и развијање заједничких пројеката. Мој пријатељ председник Борис Тадић и ја посветићемо се међусобној сарадњи окренутој ка будућности, као и конкретним пројектима које ћемо моћи у оквиру тога да остваримо.

Косово је главна тачка неслагања између Београда и Анкаре. Турска је међу првима признала независно Косово. Да ли то може пореметити односе две земље?

- Србија следи један хвале вредан приступ који се заснива на правно-дипломатском решавању питања. Свесни смо осетљивости Србије и њеног народа у случају Косова. Наше признавање независности Косова, са чијим народом Турска од давнина има снажне и посебне везе, а чија је независност дошла као резултат дуготрајног ангажовања међународне заједнице, није став уперен против Србије. Тај став не би требало ни на који начин да буде препрека развоју турско-српских односа. Напротив, последњих годину дана наше две земље одржавају и развијају међусобне односе управо у оквиру таквог приступа. Заиста ценимо и придајемо велики значај односима са Србијом коју сматрамо елементом стабилности на Балкану. Наша најискренија жеља је да на један виши ниво подигнемо наше односе и сарадњу тако да буду у служби заједничког интереса.

Да ли Турска лобира, пре свега међу муслиманским земљама, да признају независно Косово?

- Турска је признала независност Косова и њен став у вези с Косовом је јасан. Међутим, као што сам и малочас нагласио, наши односи са Србијом се крећу другим током, независно од Косова, и воља која је присутна код обе стране усмерена је ка продубљивању и обогаћивању наших односа на свим пољима.

Током недавних сусрета српских и турских званичника потписан је низ билатералних уговора, међу којима и о слободној трговини и о турском кредиту за изградњу путева у Санџаку. Како ће ићи реализација тих споразума и послова? Да ли Србија може да очекује инвестиције турских привредника?

- Наш циљ је да унапредимо међусобне односе у свим сферама, на свеукупном политичком, економском, културном плану. У вези с тим, уверен сам да ће Споразум о слободној трговини ићи у корист обеју земаља. Тај споразум ће не само подстаћи директна улагања Турске у Србију, већ и охрабрити и олакшати заједничке иницијативе између турског и српског пословног света. У посету вашој земљи долазим у пратњи делегације састављене од истакнутих представника турске привреде. Важно је што наши привредници сада имају прилику да се лично упознају са могућностима улагања у Србију. На тај начин ћемо поставити темељ сарадње окренуте ка будућности и у томе смо спремни да пружимо сваку врсту помоћи и подршке. Турске фирме, заслужно признате у светским круговима, упркос глобалној економској и финансијској кризи настављају да потписују веома успешне пројекте, нарочито у сектору грађевине, тако да пројекте изградње путева у Санџаку на потезу Нови Пазар-Тутин и Нови Пазар-Сјеница посматрам као први, и то врло важан корак у том смеру.

Изгледа да је БиХ поново постала неуралгична тачка нашег региона. Турска спада у важне саговорнике и о тој теми. Како видите решење?

- Турска придаје велики значај томе што Босна и Херцеговина чува свој територијални интегритет, мултикултурални и мултиетнички састав, и суверенитет. С тим у вези, приоритет државе је да створи ефикасну државну структуру. Покушаји подривања надлежних у централној управи неће донети ништа добро ниједној етничкој групи. Турска жели да у БиХ превлада интеграција а не фрагментација, што је и жеља међународне заједнице.

Србија и Турска имају заједнички циљ - улазак у ЕУ. Ваш пут ка Бриселу је дуг и трновит. С обзиром на противљење појединих чланица, међу којима и утицајних Француске и Немачке, како видите наставак турског прикључења ЕУ?

- Ценимо и подржавамо евроатлантску оријентацију Србије. Из тог разлога сматрамо да је један од примарних услова за мир и стабилност у Европи баш европска перспектива Србије и земаља Западног Балкана и њихова увереност у остварење тог циља. Што се тиче прикључења Турске чланству у Европској унији, Србију видимо као земљу подршке и помоћи. Турска оцењује европско проширење као неопходност са аспекта снаге и стабилности Европе. Сматрамо да ЕУ треба да усвоји ефикаснију политику како би уклонила распрострањене предрасуде према проширењу и да покаже да се при том ослања на заједничке вредности, а не на вештачке границе. Циљ Турске у преговорима са ЕУ је пуноправно чланство, у складу са Оквирним споразумом усвојеним у октобру 2005. године. Ми радимо оно што је на нама у процесу преговора. Наша очекивања од ЕУ и земаља чланица је да се не дозволи мешање политичких идеја и мотива унутрашње политике у процес прикључивања, који је техничке природе. Коначно, пуноправно чланство у ЕУ одражава дугорочни циљ Турске ка трансформацији и транзицији. Никоме неће бити од користи неуспех једног тако важног процеса због некаквих краткорочних очекивања.

Овде бих желео да нагласим да је један од првих председника неке европске државе које сам убрзо након мог избора за председника Турске 2007. године угостио у Турској био управо председник Србије господин Борис Тадић, мој цењени пријатељ. Потрудили смо се да тај плодан и користан дијалог који смо успоставили унапредимо и у оквиру међународних и мултилатералних састанака. Често смо били у прилици да се сусретнемо и разговарамо. Стога верујем да ће ова моја званична посета Србији бити још један корак напред у нашој сарадњи у духу дијалога.

(Данас)