18 godina od Dejtonskog sporazuma

Beograd -- Danas se navršava 18 godina otkako je Dejtonskim sporazumom, koji su 1995. parafirali Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, okončan rat u BiH.

U međuvremenu sva trojica potpisnika mirovnog sporazuma su umrla. Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.

Takođe je izgubljen i original dokumenta, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.

Dejtonski sporazum treba menjati, a posebna šansa za to je u približavanju BiH Evropskoj uniji, izjavio član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je nedavno da BiH, ako hoće da "preživi", mora da se vrati poštovanju Ustava i Dejtonskog sporazuma.

Dan parafiranja Dejtonskog sporazuma Republika Srpska obeležava kao republički praznik.

Kabinet predsednika Republike Srpske Milorada Dodika objavio je tim povodom dokument "Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske" u kome se navodi da za BiH postoje dva pravca: konfederacija sa nadležnostima predvidjenim Dejtonom ili raspad na tri etničke teritorijalne jedinice.

U opširom dokumentu se, izmešu ostalog, navodi da je mnogo puta ukazano da je BiH neuspešna država te da ne postoji većinska identifikacija sa sadašnjom BiH usled nerešnih medjunacionalnih sukoba ispoljenih u gradjanskom ratu.

U dokumentu se navodi da se budućnost BiH ocrtava se u dva moguća pravca.

Prvi je ustavna rekonstrukcija Federacije BiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice, čime bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju sa nadležnostima koje su utvrdjene Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe.

Drugi je raspad BiH opet na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i u uslovima da prethodno ne bude rešeno hrvatsko pitanje.

Optimalno bi bilo da BiH bude cela iz tri dela, time bi i medjunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike - navedeno je dokumentu "Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske".

Predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je Dejtonski mirovni sporazum suštinski kamen temeljac za Republiku Srpsku i kao takav će biti zadržan.

Pre osam godina u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i da se učine efikasnijim.

U junu 2008. u Luksemburgu BiH i EU potpisale su SSP i privremeni trgovinski sporazum, a 8. novembra 2010. EU je ukinula vize za putovanja državljana BiH i Albanije.

Krajem te godine lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ-a BiH Dragan Čović postigli su, na sastanku u Odžacima, dogovor o ustavnim reformama BiH koji, međutim, nije doveo do pomaka u toj oblasti.

EU je tada poručila da je reforma Ustava ključ za evropske integracije BiH.

Tri nedelje pregovora u vojnoj bazi

Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali na to da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja troipogodišnjeg rata u BiH.

Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u bazi Rajt-Peterson u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru 2005. U Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.

U maju 2011. godine uhapšen je jedan od najtraženijih haških optuženika za ratne zločine u BiH, ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić i izručen Haškom tribunalu. Četiri godine pre toga uhapšen je i izručen Tribunalu predsednik RS Radovan Karadžić i njima je suđenje u toku.

(B92-Tanjug)