понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > 18 година од Дејтонског споразума
Хроника

18 година од Дејтонског споразума

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. новембар 2013.

Београд -- Данас се навршава 18 година откако је Дејтонским споразумом, који су 1995. парафирали Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, окончан рат у БиХ.

У међувремену сва тројица потписника мировног споразума су умрла. Умро је и бивши међународни изасланик за Балкан и творац Дејтонског споразума Ричард Холбрук.

Такође је изгубљен и оригинал документа, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.

Дејтонски споразум треба мењати, а посебна шанса за то је у приближавању БиХ Европској унији, изјавио члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Председник РС Милорад Додик изјавио је недавно да БиХ, ако хоће да "преживи", мора да се врати поштовању Устава и Дејтонског споразума.

Дан парафирања Дејтонског споразума Република Српска обележава као републички празник.

Кабинет председника Републике Српске Милорада Додика објавио је тим поводом документ "Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске" у коме се наводи да за БиХ постоје два правца: конфедерација са надлежностима предвидјеним Дејтоном или распад на три етничке територијалне јединице.

У опширом документу се, измешу осталог, наводи да је много пута указано да је БиХ неуспешна држава те да не постоји већинска идентификација са садашњом БиХ услед нерешних медјунационалних сукоба испољених у градјанском рату.

У документу се наводи да се будућност БиХ оцртава се у два могућа правца.

Први је уставна реконструкција Федерације БиХ и формирање хрватске територијалне јединице, чиме би били створени услови за БиХ као конфедерацију са надлежностима које су утврдјене Дејтонским споразумом за заједничке органе.

Други је распад БиХ опет на три етничке територијалне јединице, чак и у условима да претходно не буде решено хрватско питање.

Оптимално би било да БиХ буде цела из три дела, тиме би и медјународни уговор могао опстати као један од највећих успеха америчке спољне политике - наведено је документу "Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске".

Председница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је Дејтонски мировни споразум суштински камен темељац за Републику Српску и као такав ће бити задржан.

Пре осам година у Бриселу је одржана конференција о уставним променама у БиХ, на којој лидери осам највећих политичких странака из БиХ нису успели да се договоре о битнијим изменама Дејтонског споразума, али је постигнута сагласност да се ојачају структуре власти и да се учине ефикаснијим.

У јуну 2008. у Луксембургу БиХ и ЕУ потписале су ССП и привремени трговински споразум, а 8. новембра 2010. ЕУ је укинула визе за путовања држављана БиХ и Албаније.

Крајем те године лидери СНСД-а Милорад Додик, СДА Сулејман Тихић и ХДЗ-а БиХ Драган Човић постигли су, на састанку у Оџацима, договор о уставним реформама БиХ који, међутим, није довео до помака у тој области.

ЕУ је тада поручила да је реформа Устава кључ за европске интеграције БиХ.

Три недеље преговора у војној бази

Споразумом, који је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД, БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три седмице касније, 14. децембра 1995. у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали на то да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искључиво на мирољубив начун.

Првих пет година након потписивања споразума, у Дејтону је сваког новембра међународним скуповима обележавана годишњица окончања троипогодишњег рата у БиХ.

Последњи пут представници држава потписница и међународни посредници окупили су се у бази Рајт-Петерсон у новембру 2000, али обележавању јубилеја тада није присуствовао нико од потписника.

Бивши међународни изасланик за Балкан Ричард Холбрук, који се сматра главним архитектом споразума, рекао је у октобру 2005. У Сарајеву да је Дејтонски споразум зауставио рат у БиХ, али да у њему постоје и неке грешке, настале, углавном, због његовог неспровођења.

У мају 2011. године ухапшен је један од најтраженијих хашких оптуженика за ратне злочине у БиХ, ратни командант босанских Срба Ратко Младић и изручен Хашком трибуналу. Четири године пре тога ухапшен је и изручен Трибуналу председник РС Радован Караџић и њима је суђење у току.

(Б92-Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер