103. годишњица од смрти краља Петра Првог Карађорђевића - Ујединитељ и ослободилац

 Данас се навршава 103. године од смрти Петра Првог Карађорђевића, краља Србије који је предводио државу у време великих ратних победа у периоду од 1912. до 1918. године и чије се доба владавине често назива периодом највећег успона савремене српске државе.

Петар Карађорђевић, Карађорђев унук, потоњи омиљени краљ Србије, рођен је 11. јула 1844, пре 180 година.

Владавина краља Петра Првог (1903-1921) обично се истиче као период најстабилније демократије у историји Србије.

Такође, управо у време његове владавине Србија је остварила велике ратне победе од 1912. до 1918. у два балканска и Првом светском рату, мада је од лета 1914, земљу заправо водио престолонаследник Александар, тада у својству регента.

Такође, управо у време његове владавине Србија је остварила велике ратне победе од 1912. до 1918. у два балканска и Првом светском рату, мада је од лета 1914, земљу заправо водио престолонаследник Александар, тада у својству регента

Круна, велики врхунац владавине краља Петра Првог Карађорђевића било је стварање нове државе, Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године, чиме су остварене вековне тежње уједињење свих српских историјских и етничких земаља.

Петар Карађорђевић рођен је у Београду. Отац, кнез Александар налазио се на престолу Србије од 1842. године.

Повратак Обреновића

После 1858, уследила је међутим емиграција, пошто је Светоандрејском скупштином те године његов отац оборен, а на чело тадашње Кнежевине Србије доведен је поново књаз Милош Обреновић.

Петар се потом школовао у Швајцарској, затим Француској, што је окончано војном академијом Сен Сир, односно Вишом војном академијом.

Учествовао је у Француско пруском рату 1870/1871. Одликован је Легијом части.

Био је добровољац у Босанскохерцеговачком устанку од 1875, под именом Петар Мркоњић. Далеко сећање на учешће Карађорђевог унука у устанку против Турака остало је у имену крајишке варошице Мркоњић град. Место је тако названо по почившем краљу 1924. Претходно име било је Варцар Вакуф.

Пошто је после Мајског преврата 1903. Народна скупштина донела одлуку да позове Карађорђевиће, нови краљ који је до тада живео у Женеви, убрзо се нашао у Београду. Имао је тада 59 година.

То ипак није био тако пријатан момент како се на крају испоставило. Крвави преврат, када су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга, маја односно јуна 1903, ужаснуо је оновремене европске дворове, али и јавност.

Краљ Петар је тако на престо Србије ступио у сенци тешких оптужби и бројних захтева званичника више европских земаља да учесници у преврату буду кажњени. Пре свега је захтевано да буду уклоњени са звучних позиција којих су се дочепали по успешном преврату.

За разлику од последњих Обреновића, Петар Први био је народски краљ, држао се непретенциозно, чак скромно. Био је то двор лишен великог сјаја, ма чега помпезног.

Притом, због надобудног и самовољног понашања више официра превратника из 1903, првих година после преврата краљ се понашао врло уздржано, углавном излазећи у сусрет њиховим каткад сасвим непримереним захтевима. Поступно је ипак наступила нормализација.

Чика Пера узор парламентарне демократије

Паралелно, пошто је на снази био мало измењени устав из 1888, а владар није наметао своју вољу у унутрашњој политици, него је допустио потпуни, дотад незабележени парламентаризам, његова популарност је расла. Народ га је поступно прозвао Чика Пера.

Понашао се у складу са начелима које је деценијама раније прокламовао. Неретко је помињано да је превео, и објавио, познато дело Џона Стјуарта Мила (1806-1873) британског филозофа, економског мислиоца, политичара, "О слободи". Књига је иначе штампана у Бечу 1868. Бавио се такође успешно сликарством, затим фотографијом.

Период његове владавине српска историографија описивала је као време најузорније парламентарне демократије.

За тај период везан је такође економски успон Србије, како зачеци индустријализације тако и фискална стабилизација. Поред економске блокаде коју је увела Аустроугарска, познатог Царинског рата, озбиљни предузетници какве је Србија тада имала пронашли су начин да отворе нова тржишта на која су надаље пласирали робу. Изграђен је такође низ нових предузећа из домена индустрије, рударства, трговине, финансијске институције.

Када је избио Први светски рат, пошто се земља нашла у страховито тешким приликама, иначе исцрпљена балканским ратовима, краљ Петар одлазио је на прве линије фронта, што се одразило на морал трупа.

У најтежим данима Србије, 1915. године, приликом повлачења преко планинских врлети од Косова и Метохије пут Јадрана, стари краљ се, иако сасвим онемоћао, повлачио заједно са војском.

Ратник и војсковођа

Речи краља Петра изговорене пред Сувоборску/Колубарску битку, када су Аустријанци дошли до Колубаре, а он са оба своја сина сишао у ров и одржао говор исцрпљеној и уморној војсци, одзвањале су много шире од рововског простора: 

"Децо моја,

Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога Краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети!

Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо!

Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам.

Остали, напред!"

О подвизима српског краља и његове војске писали су и људи од пера. Француски пјесник Едмон Ростан, писац "Сирана де Бержерака", надахнут храброшћу краља Петра Првог приликом повлачења кроз Албанију, написао је и објавио песму "Краљ Петрова четири вола", коју је на српски језик превео Милутин Бојић, песник "Плаве гробнице". Ростанова песма је већ на Солунском фронту била борбено надахнуће српским војницима.

Успело му је да из личних средстава, по цену великих одрицања, подигне задужбину, цркву Светог Георгија на Опленцу у Карађорђевој Тополи, где су надаље сахрањивани Карађорђевићи.

Иако се реално са власти повукао лета 1914, на престолу се званично налазио до смрти августа 1921. Народна скупштина доделила му је звање Ослободилац, као што је његовом наследнику краљу Александру, који је предводио земљу и војску све време до великих победа 1918, додељено звање Ујединитељ.

Србија обележава јубилеј

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић данас ће на Опленцу предводити државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом годишњице.

Венце ће положити и делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Шумадијског округа, Општине Топола, Задужбине "Краљ Петар Први" као и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Старовић ће присуствовати парастосу краљу Петру Првом, који почиње у 9 часова.

(РТ)