Zaduženost Srbije

Analiza zaduženosti Republike Srbije u periodu od 2000. godine do sada pokazuje da su se u oblasti zaduživanja u inostranstvu ispoljile negativne tendencije koje se ogledaju pre svega u enormnom povećanju apsolutnog iznosa spoljnog duga i u povećanju stepena zaduženosti zemlje. To znači da bi u narednom periodu zemlja mogla da zapadne u ozbiljnu dužničku krizu, koja bi u sadejstvu sa efektima svetske finansijske krize mogla imati izuzetno negativne efekte na privredu Srbije.

Stepen zaduženosti Srbije

Stepen zaduženosti jedne zemlje meri se na osnovu raznih pokazatelja: tako što se uporede ukupan dug, anuiteti i kamate, s jedne strane, i godišnji društveni proizvod, monetarne rezerve, ukupan izvoz i tekući devizni priliv, s druge strane. Najčešće se zaduženost meri kada se stave u odnos anuiteti spoljnog duga prema tekućem deviznom prilivu. Pokazatelj zaduženosti zemlje može biti i odnos strukture inostranih sredstava i društvenog proizvoda, učešće stranih sredstava u ukupnim investicijama, kumulirani skok stranih investicija u društvenom proizvodu. Mereno većinom pokazatelja, Srbija je prezadužena zemlja.

Prema klasifikaciji međunarodnih finansijskih organizacija zemlje se prema zaduženosti dele na veoma zadužene, umereno zadužene i malo zadužene zemlje. Prema kriterijumima Svetske banke zemlja je visoko zadužena ukoliko odnos duga prema bruto domaćem proizvodu, u posmatranoj godini, prelazi 80%, srednje zadužena ako se ovaj pokazatelj kreće u rasponu od 48 do 80%, a manje zadužena ako je odnos duga/BDP ispod 48%.

Po drugom često korišćenom kriterijumu Svetske banke, zemlja je visoko zadužena ako je njen dug na kraju godine bar 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga u toj godini. Često se ovaj pokazatelj množi sa 100 i tako izražava u procentima, tako da je zemlja visoko zadužena ako ovaj procenat prelazi 220%.

Prema kriterijumu kvantitativnog odnosa spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda Srbija spada u srednje zadužene zemlje, jer se procenat zaduženosti kreće između 60 i 70% (u 2003. i 2004. godini oko 70%, 2005. 43% i u 2006. oko 60%, što predstavlja značajno poboljšanje u poređenju sa stepenom zaduženosti od 170% iz 2000. godine). Smanjenje stepena zaduženosti zemlje po ovom kriterijumu, kada je Srbija u pitanju nije rezultat manjeg zaduživanja zemlje u inostranstvu, nego je posledica rasta bruto domaćeg proizvoda. Ali kada se posmatra pokazatelj odnos duga prema izvozu, Srbija se svrstava u veoma zadužene zemlje.

Stepen zaduženosti Srbije mereno kvantitativnim odnosom duga i izvoza izgledao je ovako: dug je krajem 2003. godine, na primer, bio 3,11 puta veći od izvoza robe i usluga u toj godini, u 2004. dug je oko 2,78 puta veći od godišnjeg izvoza robe i usluga, u 2005. godini 2,34 i u 2006. godini 2,28 puta, što je iznad granice za visoko zadužene zemlje prema ovom kriterijumu Svetske banke.

Srbija se svrstava u veoma zadužene zemlje zajedno sa Bugarskom, Brazilom, Hrvatskom, Turskom, Kazahstanom ... Od srednje zaduženih zemalja izdvajamo Mađarsku, Poljsku, Rusiju, Slovačku, Boliviju, Turkmeniju, a među malo zadužene zemlje spadaju Bosna i Hercegovina, Kina, Češka, Makedonija, Rumunija, Ukrajina... (Izvor: Global Development Finance, 2005, str. 169.) Dugovi naše stare država Jugoslavija, koja je tokom osamdesetih godina smatrana prezaduženom zemljom, nisu prelazili iznos od 22 milijarde dolara. Dugovi šest državica koje su nastale na prostorima bivše SFRJ sada su višestriko veći, u čemu prednjače Hrvatska i Srbija, pa samo dug Srbije u 2007. godini prelazi iznos duga SFRJ.

Podaci prikazani u sledećoj tabeli najbolje iliustruju koliko je mereno raznovrsnim pokazateljima povećan stepen zaduženosti naše zemlje u inostranstvu u periodu od 2000. do 2007. godine.

 

Povećanje spoljnog duga Srbije u periodu od 2000. do 2008. godine

Obim i dinamika priliva inostranih sredstava u Srbiju od 2000. godine može se sagledati kroz kumulirani suficit finansijskih transakcija i povećanje neto spoljnog duga. Spoljni dug Srbije u 2006. godini izražen u dolarima veći je za 81% nego u 2000. godini, a izražen u evrima za 28%. Inostrani dug u 2007. povećan je za 142% u poređenju sa 2000. godinom, a izraženo u evrima za 53%. Priliv akumulacije iz inostranih izvora apsorbuje se preko deficita platnog bilansa. Visok kumulirani suficit finansijskih transakcija u Srbiji u periodu 2000-2007. posledica je povećanog korišćenja srednjoročnih i dugoročnih inostranih kredita i priliva neto stranih direktnih investicija. Uvoz kapitala omogućava da Srbija privremeno finansira deficit tekućeg bilansa, zahvaljujući čemu nije prinuđena da poveća izvoz po svaku cenu, ali uskoro će doći vreme da se mora obezbediti devizni priliv za otplatu duga.

Inostrani dug Srbije povećan je sa 10.830 milion dolara (što je ekvivalentno iznosu od 11.658 miliona evra) u 2000. godini na 26.236 miliona dolara u 2007. godini (ili izražreno u evrima 17.789 miliona evra). Ukupan spoljni dug Srbije na dan 31. avgusta 2008. godine iznosi 28.928 miliona dolara, ili 19.600 miliona evra.

Grafik pokazuje kretanje spoljnog duga Republike Srbije u posmatranom periodu od 2000. godine do 2007. godine, na bazi podataka Narodne banke Srbije (www.nbs.rs).

Struktura spoljnog duga Srbije, takođe pokazuje izuzetno negativne tendencije. U periodu od 2000. godine do 2008. dug javnog sektora kreće se oko cifre od 9 milijardi dolara. Dug privatnog sektora, međutim, bio je u 2000. godini gotovo zanemarljiv, da bi u 2007. dostigao 17.195 miliona dolara. Priča da dug privatnog sektora ne predstavlja veliki problem za našu privredu ne pije vodu, jer kada vreme za otplatu dođe uvek se može postaviti problem servisiranja duga od strane države i teret otplate može pasti, u krajnjoj liniji na sve građane, kao što je to bio slučaj u vreme velike dužničke krize 1983. godine (suverenizacija duga u vreme kada je Savezna vlada morala, pod pritiskom inostranih poverioca, prihvatiti otplatu celokupnog spoljnog duga i javnog i privatnog). Dug privatnog sektora, naprotiv predstavlja veći problem zbog toga što je njegova struktura nepovoljna (u segmentu finansijskog sektora na dug bankarskog sektora otpada manji deo, a najveći deo se odnosi na lizing – znači zadužujemo se radi kupovine na lizing robe, opreme i dr, što znači da se privatni sektor ne zadužuje u inostranstvu radi ulaganja u proizvodnju i pospešivanja privredne aktivnosti).

Priliv inostranih sredstava omogućio je povećanje uvoza i razvoj onih privrednih grana i one industrijske proizvodnje, koje baziraju na uvoznim sirovinama i repromaterijalu. Zbog preorjentacije na uvozne inpute u industrijskoj proizvodnji neto devizni efekat izvoza se smanjuje. To znači da smanjenje interesa naše izvozne privrede da poveća izvoz i devizne prihode i nekonkurentnost naše robe na svetskom tržištu, kao i činjenica da će svetska tražnja zbog finansijskog kolapsa prouzrokovanog krahom na svetskim berzama, dodatno otežati mogućnost da se obezbede devize za otplatu dugova kada vreme za to dođe.

Privredni rast Srbije u periodu posle 2000. godine, karakterišu stope rasta koje su niže u poređenju sa stopama priliva sredstava iz inostranstva i povećanja zaduženosti zemlje u posmatranom periodu. Mali je broj sektora u kojima raste fizički obim proizvodnje i vrednost proizvodnje, a veliki broj privrednih grana beleži gubitke u poslovanju. Inostrana sredstva nisu u dovoljnoj meri alocirana u proizvodnju koja može obezbediti privredni rast. Spoljni dug Srbije u periodu od 2000. do 2007. godine rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,5% izraženo u dolarima, dok je prosečno godišnje povećanje spoljnog duga izraženog u evrima 6,22%. U istom periodu prosečne godišnje stope rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije iznose oko 5,5%, što znači da povećan priliv inostranih sredstava nije pratilo adekvatno povećanje stopa privrednog rasta.