Velika seoba na Istok

Intervju vodio Stanko Stojiljković

„Potrošači u Kini i Indiji sve više troše na visokotehnološke proizvode iz sopstvenih zemalja, i to već prevazilazi potrošnju u SAD i zapadnoj Evropi”, objašnjava dr Petar Kočović

I na tehnološkim olimpijadama, čiji smo voljni ili nevoljni učesnici, važi čuvena krilatica: „Brže, snažnije, više”. Zemlja se i dalje okreće na istok, a   težište informatičko-komunikacionih zbivanja se pomerana zapad (Engleska, SAD, Kina i Indija)   smatra dr Petar Kočović, direktor „Gartnera” za Srbiju, najuglednije savetničke kompanije na svetu u ovoj oblasti.

  Kakve se promene pomaljaju na obzorju informatičko-komunikacionih tehnologija? Koja su ključna stremljenja?

  Iako se misli da su glavni pokretači napretka veliki proizvođači informatičko-komunikacionih (IKT) proizvoda, to su neizostavno korisnici; pre svega najveći – multinacionalne kompanije, vojske i univerziteti. Ustrojstvo samih organizacija igra ključnu ulogu u proceni, izboru i uvođenju. Ključno pitanje jeste: da li sve može da se brzo primeni?

Posmatrano iz ugla korisnika, jedna analiza „Gartnera” govori da je više od polovine nezadovoljno unutrašnjim odnosom tehničkih promena. Događaji se odvijaju veoma sporo za trećinu, a suviše brzo za petinu ispitanika. Osnovni razlog je, prema mišljenju IT stručnjaka, promena standarda: ne postoji veličina „koja je po meri svakog”. I stalna potreba za obrazovanjem i usavršavanjem znatno usporava primenu. Stiče se utisak da su IT odeljci kompanija u stalnoj vremenskoj stisci.

Ključna reč je ovde konvergencija. Sve je povezano sa svačim: ko bi pre desetak godina rekao da će telefon (mobilni) biti integrisan sa video plejerom. I sve to se dobija za malo para.„Brže, snažnije, više” nije samo krilatica Pjera de Kubertena. Svi smo mi učesnici tehnoloških olimpijada – manjina kao takmičari, većina kao posmatrači. Imam na umu dva od četiri sociološka zakona koji još važe: Murov zakon (Gordon Mur, suosnivač „Intela”, 1965. predvideo je rast sledećim iskazom: „Svakih 18 meseci snaga procesora se udvostručuje, a cene ostaju iste”) i Gilderov zakon u telekomunikacijama: „Širina pojasa će rasti tri puta brže od Murovog zakona”. Dakle, na svakih šest meseci dvostruko više (internet) kapaciteta za iste pare.

  Ko su danas glavni igrači na tržištu (zemlje i kompanije), a ko za neku godinu? Da li se težište premešta sa zapada na istok?

  Vruća tema u visokotehnološkim industrijama jeste sve veća uloga Kine i Indije. Ako ste u prilici da odlučujete ma gde u svetu, suočićete se sa uticajem ovih dveju zemalja koje predstavljaju novi talas u oblasti tehnoloških proizvoda i usluga, događaja, odluka i strategija. Dva „Gartnerova” stručnjaka, DŽejms Popkin i Parta Ajengar, nadahnuto su smislili kovanicu „Čajndija” (engleski: CHINaINDIA , što bi na srpskom moglo da se izgovara kao Kindija).

U proteklih 200 godina Zemlja se, kao i odvajkada, okretala na istok, a težište IT-a se selilo na zapad! Sa znatnim ulaganjima u obrazovanje, velikim ekonomskim slobodama i čvrstom zaštitom intelektualnih prava, SAD ostaju svetska riznica inovacija i tehnologija. Ali potrošači u Kini i Indiji sve više troše na visokotehnološke proizvode iz sopstvenih zemalja, i to već prevazilazi potrošnju u SAD i Zapadnoj Evropi. Da bi smanjile troškove i povećale zarade, većina zapadnih kompanija seli svoju proizvodnju u ove dve zemlje. I ne zadržavaju se samo na sklapanju proizvoda, već uključuju u inovacije kineske i indijske kompanije.

  Zašto je energetska potrošnja iznenada, čini se, dospela u žižu informatičkih kompanija?

  „Avanture se događaju samo onima koji nisu u stanju da planiraju ekspediciju”, rekao je američki botaničar Ričard Ivens Šultes. Možda globalno zagrevanje nije glavni razlog za paniku, ali globalno zagađivanje jeste. Zato je „niskougljenična ekonomija” neizbežna, a tu je uloga informatičkih rukovodilaca (CIO) važna. „Biti zelen” i   „biti delotvoran” dve su strane istog novčića.

  Čime se objašnjava najavljeno opadanje udela deset vodećih informatičkih kompanija za opsluživanje (outsourcing)?

  Mnogi tržišni uslovi, pokretači i uticaji dostići će kritičnu tačku posle koje će početi opadanje tržišnog udela deset najvećih. Prema „Gartnerovim” istraživanjima, postotak će opasti na 40 odsto 2009. (dve godine ranije bio je 43,5). To je gubitak prihoda od 5,4 milijardi dolara. Razlozi su:

Prvo, veći broj ugovora s vrednostima većim od 250 miliona dolara, što sve više pritiska cene nadole, pa se zarada umanjuje.

Drugo, pojačava se nadmetanje, a to će uticati na sniženje cena ponuda. U Indiji je rad programera u opsluživanju ( outsourcing ) oko 20 dolara na sat! Uporedimo li bruto društveni proizvod Indije (2.700) i Srbije (10.000 dolara), vidimo da je cena u prvoj oko četiri puta niža. Ceo svet je pohrlio u Indiju u potrazi za programerima: govore engleski, rade brzo i prilično su pouzdani.

Treće, najveći svetski regioni (Severna Amerika, zapadna Evropa i Japan) pokazuju znake zrelosti i laganog opadanja. Prihod deset najvećih IT provajdera je četiri odsto i beleži pad od pola procenta.

  Koliko su izveštaji „ Gartnera” pouzdani? Na čemu temeljite svoja predviđanja?

  Veoma su pouzdani. Zavisno od tehnologija, nudimo više vrsta prognoza: kratkoročne (do 12 meseci), srednjoročne (dve godine) i dugoročne (5-10 godina). Doterujemo ih tromesečno, polugodišnje i godišnje.Predviđanja su zasnovana na najsavremenijim dostignućima iz ovih oblasti: pre svega, na matematičkim modelima. Gledanje u čarobnu kuglu odavno je prevaziđeno.

  Imate li ikakve procene za Srbiju? Kuda ide ovdašnje informatičko-komunikaciono tržište?

  Naša kompanija pravi izveštaje samo za najveće svetske kompanije, a Srbija ih nema. Kao ni mnoge zemljeu srednjoj i istočnoj Evropi. Moj utisak je da se kreće napred, ali sporo. Bugari i Rumuni koji su nam do pre desetak godina gledali u leđa, nekoliko godina su ispred. Nekada smo se upinjali da stignemo Amerikance, danas da ne budemo na začelju. Potrebno je mnogo para, pameti je još i ostalo iz bivše SFRJ. Ne zaboravimo, SFRJ je bila jedna od šest zemalja u svetu koja je proizvodila svojračunar: CER je doživeo više izdanja, a instituti „Mihajlo Pupin” i „Vinča” i kompanija „Energoprojekt-Energodata” pravili su ih do 1992. za potrebe banaka.

[Politika 30.06.2008]