Svetska dužnička kriza i izvoz Srbije

Zvaničnici Srbije, ali i većina ekonomista, ističu da su nevolje sa kojima se suočava domaća privreda, posledica svetske ekonomske krize i eksternih ograničenja. Činjenica je, međutim, da se eksterna ograničenja, bar u prvih devet meseci ove godine, nisu značajnije negativno odrazila.

U široj stručnoj, a posebno političkoj javnosti, prenaglašava se negativan uticaj niže stope rasta fizičkog obima svetske trgovine robe i usluga (pad sa 12,8 odsto, koliko je zabeleženo u 2010, na oko 7,5 odsto u 2011). Prenaglašen je i uticaj pada stope rasta uvoza robe i usluga razvijenih zemalja sa 11,7 na 5,9 odsto. I najzad, predimenzioniran je i uticaj sporijeg rasta izvoza niza proizvoda i pad cena, pre svega poljoprivrednih i proizvoda crne i obojene metalurgije, na svetskom tržištu. Pritom se zaboravlja da su negativni trendovi počeli da se ispoljavaju sredinom, ili još preciznije, u trećem ovogodišnjem kvartalu. Uz to, prema proceni MMF-a, cene primarnih proizvoda će u 2011. u proseku biti za 21,2 odsto više nego u 2010, što svakoj zemlji u čijoj strukturi izvoza dominiraju ti proizvodi, a takav je slučaj sa Srbijom, apriori omogućava visok rast vrednosti ukupnog robnog izvoza (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza primarnih proizvoda, izražena u dolarima, u prvih devet meseci bila je za 14,5 odsto viša nego u istom periodu 2010, što je u velikoj meri omogućilo rast vrednosti celokupnog robnog izvoza za 10,6 odsto). Podaci takođe govore da je, uprkos jačanju ekonomske krize u evrozoni, vrednost robnog izvoza (u evrima) ostvarenog u periodu januar-septembar, bila za 19,2 odsto viša nego u istom periodu lane, dok je izraženo u dolarima reč o rastu od 28,1 odsto. Robni izvoz u razvijene zemlje (izraženo u dolarima) porastao je u proseku za čak 26,1 odsto, pri čemu je u Italiju izvezeno 28 odsto više robe, a u Grčku 20 odsto.

Robni izvoz Srbije u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010, odnosno za 6,3 odsto (izraženo u dolarima).

Zatvaranje jedne od visokih peći u kompaniji Ju es stil u Smederevu i usporavanje uvoza u evrozoni, i u još nekim zemljama (uz interne faktore) imali su za posledicu da je robni izvoz u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010, odnosno za 6,3 odsto (izraženo u dolarima). To je imalo za posledicu pad stope rasta robnog izvoza na 17,5 odsto (izraženo u evrima), odnosno na 25,33 odsto (u dolarima) što je, ipak, veoma visok rast. Dinamikom izvoza u prvih devet meseci ne može se objašnjavati drastično usporavanje rasta BDP-a u prva tri kvartala, koji je prema podacima RZS, u prvom kvartalu iznosio 3,7 odsto, u drugom 2,4 odsto, a u trećem samo 0,7 odsto. Ne bih se iznenadio da računica pokaže da u trećem kvartalu nije bilo rasta, već da je zabeležen pad BDP-a.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, u prvih devet meseci broj stranih turista koji su posetili Srbiju bio je za 5,2 odsto veći nego u istom periodu lane, dok je broj noćenja za 6,9 odsto nadmašio prošlogodišnje rezultate.

Kad je reč o uslugama, iako se u uslovima svetske ekonomske krize i usporavanja rasta svetske trgovine komercijalnih usluga, moglo očekivati da će se to nepovoljno odraziti i na izvoz iz Srbije, podaci govore da se to, ipak, nije dogodilo. Izvoz usluga iz Srbije u prvih devet meseci premašio je 2,16 milijardi evra i bio je za 13,5 odsto veći nego u istom periodu 2010. Obračunato u dolarima, izvoz je iznosio 3,56 milijardi, odnosno rast za 22,2 odsto (u razmeni usluga sa inostranstvom ostvaren je čak i mali suficit). Ovi, reklo bi se solidni, rezultati, u velikom su neskladu sa generalnim tvrdnjama da svetska kriza, a posebno kriza u evrozoni, negativno utiče na privredne i spoljnotrgovinske performanse Srbije. Zbog izraženog pesimizma stanovništva u većini evropskih zemalja iz kojih najviše dolazi strani turisti, mogli su se očekivati negativni efekti na turizam u Srbiji. Na sreću, to se nije dogodilo. Naime, prema podacima Turističke organizacije Srbije, u prvih devet meseci broj stranih turista koji su posetili Srbiju bio je za 5,2 odsto veći nego u istom periodu lane, dok je broj noćenja za 6,9 odsto nadmašio prošlogodišnje rezultate. Zahvaljujući tome, prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv od turizma premašio je 501 milion evra (17,6 odsto više nego lane), odnosno 737 miliona dolara (rast za čak 27 odsto).

Ako analiziramo uzroke usporavanja dinamike rasta izvoza, moglo bi se reći da je to velikim delom posledica precenjene vrednosti dinara u odnosu na korpu valuta (evro i dolar).

Ako analiziramo uzroke usporavanja dinamike rasta izvoza, moglo bi se reći da je to velikim delom posledica precenjene vrednosti dinara u odnosu na korpu valuta (evro i dolar). Prema obračunu stručne službe NBS, od kraja 2010. pa do kraja septembra tekuće godine, dinar je realno aprecirao za čak devet odsto, što se moralo negativno odraziti na motivisanost izvoznika da više izvoze, jer bi to, u uslovima visoke inflacije u zemlji, za mnoge izvoznike, značilo izvoz uz gubitke. Na kraju, kada se govori o uzrocima usporavanja rasta izvoza, ne bi trebalo zanemariti i uticaj događanja na severu Kosova, efekte suše u drugoj polovini godine, pa i bitno smanjenje mogućnosti isporuka nekih proizvoda preko Dunava i Save.

Eskalacija svetske dužničke krize nije negativno odrazila na devizni priliv koji Srbija ostvaruje po osnovu tzv. tekućih transfera u kojima su najvažnije doznake naših građana zaposlenih u inostranstvu.

Važno je, takođe, naglasiti da se eskalacija svetske dužničke krize nije negativno odrazila na devizni priliv koji Srbija ostvaruje po osnovu tzv. tekućih transfera u kojima su najvažnije doznake naših građana zaposlenih u inostranstvu. Podaci govore da je po tom osnovu pristiglo 3,7 odsto više novca (izraženo u evrima), odnosno 12,7 odsto više ako govorimo o dolarima. To praktično znači da je pozitivni saldo tekućih transfera premašio 2,27 milijardi evra, odnosno 3,22 milijarde dolara (doznake izražene u evrima povećane su za oko dva odsto, a obračunato u dolarima za više od 12 odsto). Vrlo je verovatno da je rast doznaka bio osetno veći nego što statistika prikazuje, ali stanovnici koji ih ostvaruju ili dobijaju iz inostranstva, zbog smanjenja vrednosti stranih valuta izraženih u dinarima, veći deo, nego što je bio slučaj u istom periodu 2010. g., ne uplaćuju na svoje račune u bankama, a pogotovu ih manje menjaju za dinare u bankama.

Krajnje je vreme da se iz stanja fatamorgane vratimo u surovu stvarnost i još suroviju neposrednu budućnost koja nas čeka u 2012. godini. Ako krenemo od realnog sektora, ili još konkretnije od poljoprivrede, suočićemo se sa činjenicom da je pšenicom zasejano samo 464.500 hektara (u optimalnom roku zasejano je samo oko 300.000 hektara), što je negativan istorijski rekord, a moglo bi se dogoditi da Srbija ograniči, ili sasvim obustavi, izvoz pšenice, pa čak i da postane neto uvoznik. Ne ohrabruje ni podatak da industrijska proizvodnja (od maja) beleži negativne stope rasta, što je posledica niza faktora, pre svega osetnog pada tražnje na domaćem tržištu i povećanja uvoza robe široke potrošnje koja je, zbog aprecijacije dinara, cenovno konkurentnija. 

Pošto je gotovo izvesno da će kupovna moć stanovništva i preduzeća u 2012. godini biti osetno smanjena, realno je očekivati da će se to negativno odraziti na tražnju i proizvodnju industrijskih proizvoda.

Pošto je gotovo izvesno da će kupovna moć stanovništva i preduzeća u 2012. godini biti osetno smanjena, realno je očekivati da će se to negativno odraziti na tražnju i proizvodnju industrijskih proizvoda. Negativni efekti očekuju se i zbog rasta broja nezaposlenih, ali i broja penzionera (za oko 30.000) što će, uz realan pad plata i rast troškova života, nepovoljno uticati na kupovnu moć, pa time i na industrijsku proizvodnju. Besparica, sve veća nelikvidnost, gomilanje gubitaka i sve skuplji krediti, takođe će loše uticati na veliki deo industrijske proizvodnje. Tom paketu negativnih faktora treba dodati još jedan - ukoliko se i u narednom periodu veštački bude održavala precenjena vrednost dinara, to će dodatno destimulisati robni izvoz, u kome dominiraju industrijski proizvodi.

Osim toga, ako se ispune prognoze MMF-a da će fizički obim svetske trgovine u 2012. biti povećan za 7,5 odsto, a cene industrijskih proizvoda za samo 1,1 odsto (procenjuje se da će cene primarnih proizvoda biti smanjene za 4,7 odsto), to će dodatno smanjiti motivisanost izvoznika, jer bi eventualno povećanje izvoza, uz potcenjenu vrednost stranih valuta (izraženih u dinarima) donosilo gubitke.

Srbija se, inače, po nizu pokazatelja na kraju 2011. nalazi u težem položaju nego krajem 2008, pa shodno tome ako je u 2009. godini zabeleženo smanjenje BDP-a od 3,5 odsto.

Činjenica je, takođe, da će zbog, gotovo je izvesno, slabijeg priliva budžetskih prihoda, subvencije poljoprivredi i industriji biti znatno smanjene, što će negativno uticati na industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju u 2012. godini. A kolaps privrede po pravilu je praćen i kolapsom finansija. Jer, ako se stanje u privredi pogorša to će neminovno uticati na budžetske prihode i odnos budžetskog deficita i BDP-a (velika je verovatnoća da će BDP u 2012. godini biti osetno smanjen). Srbija se, inače, po nizu pokazatelja na kraju 2011. nalazi u težem položaju nego krajem 2008, pa shodno tome ako je u 2009. godini zabeleženo smanjenje BDP-a od 3,5 odsto, postavlja se pitanje kako se može očekivati bilo kakav rast u 2012. Stvari se i ovako mogu posmatrati - ako je Srbija u 2011, u znatno povoljnijim eksternim i internim uslovima, ostvarila rast BDP-a od samo 1,5 odsto, nerealno je planirati bilo kakav rast u 2012. Prema tome, plan Vlade da će BDP u 2012. ostvariti rast od 1,5 odsto pre je teorijska, nego praktična mogućnost. Ja sam uveren da će biti zabeležen pad BDP-a i preti realna opasnost da se konkurentnost privrede dodatno smanji.

Ako me pitate gde je izlaz iz privrednog i finansijskog kolapsa sa kojim će se, po svemu sudeći, Srbija uskoro suočiti, moj odgovor je izbor nove vlade u kojoj će se naći „velemajstori“, a ne „majstorski kandidati“. 

Ako se ima u vidu da se Srbija susreće sa ozbiljnim problemima alimentiranja budžeta i održavanja budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a, nekako logično nameće se pitanje da li će ti problemi eskalirati u godini u kojoj će negativni efekti svetske krize biti znatno veći. Odgovor je da bi problemi budžeta mogli da dostignu dramatične razmere, naročito ako se usvoji opravdan zahtev privrednika da se PDV plaća ne na osnovu zaključenog posla već nakon naplate. Krajnje je neizvesno i koliki će iznos tzv. stranih direktnih investicija doći u Srbiju, i u budžet, ali je izvesno da će taj priliv biti znatno manji, pogotovo ako Srbija ni u februaru ne dobije status kandidata za članstvo u EU. U tom slučaju Srbija će moći da računa i na znatno manje sredstava iz pretpristupnih fondova pa će problem „krpljenja budžetskih rupa“ biti ekstremno težak. Pitanje je da li će domaće banke i strani kupci želeti da, bar u istom obimu, „kupuju“ državne zapise Srbije kao što su činili u 2011. godini, čak i ako kamata koja će ih pratiti bude visoka. I najzad, kada se zna da je spoljni dug Srbije premašio 24 milijarde evra i da je u prvih devet meseci po osnovu servisiranja tog duga potrošeno gotovo tri milijarde evra, ili 12,4 odsto „naduvanog“ BDP-a, postavlja se pitanje opravdanosti novog zaduživanja u inostranstvu na bazi emitovanja državnih obveznica. S druge strane, obaveze države, NBS, preduzeća, banaka i lokalnih samouprava po osnovu servisiranja spoljnog duga su već i sada veoma visoke i svako novo zaduživanje samo uvećava obaveze. Ako me pitate gde je izlaz iz privrednog i finansijskog kolapsa sa kojim će se, po svemu sudeći, Srbija uskoro suočiti, moj odgovor je izbor nove vlade u kojoj će se naći „velemajstori“, a ne „majstorski kandidati“. U protivnom, Srbija će ostati nerazvijena, prezadužena zemlja sa sve starijim i očajnijim stanovništvom, drugim rečima „crna tačka“ u Evropi.

Teško da će vlast, pred izbore, smeti da napusti dosadašnju politiku precenjenog kursa dinara. 

Uprkos uverenju da je sadašnja Vlada nesposobna i da će uoči parlamentarnih izbora samo otaljavati poslove, ipak ću navesti nekoliko najvažnijih mera kojima bi mogao da se ublaži kolaps. Mislim da bi svakako trebalo obezbediti više subvencija za poljoprivredu a u cilju pospešivanja izvoza i destimulisanja uvoza, odnosno ublažavanja negativnih posledica potcenjene vrednosti stranih valuta, kurs dinara bi trebalo dovesti do realnog nivoa. Bez obzira na to što zakonom nije utvrđena obaveza NBS da održava realan valutni kurs, centralna monetarna institucija bi to, ipak, morala da čini, jer ako Centralna banka najkonkurentnije zemlje u svetu, reč je o Švajcarskoj, preduzima veoma agresivne mere, čak i devalvaciju franka, ne vidim razlog zašto to ne bi činila i NBS, pogotovu ako se zna da je dinar precenjen a da je Srbija po konkurentnosti tek na 95 mestu i da je visokozadužena zemlja. Imajući u vidu da će Vlada, radi punjenja budžeta, nastaviti da emituje dinarske i devizne obveznice preti realna opasnost da se i po tom osnovu mogu deformisati ponuda i tražnja deviza i da će dinar nastaviti da aprecira. Kada se govori o mogućnosti vođenja politike realnog kursa u 2012. ozbiljan problem je što se veliki broj građana dugoročno zadužio uz deviznu klauzulu, pa bi ih deprecijacija kursa dinara dovela u tešku situaciju. Prema tome, teško da će vlast, pred izbore, smeti da napusti dosadašnju politiku precenjenog kursa dinara. Problem je što se ta politika, zbog svega ranije navedenog, ne može duže održati i kao što su pokazali noviji slučajevi Ruske Federacije i Argentine kada dođe do kolapsa privrede i finansija - nacionalna valuta devalvacijom znatno izgubi vrednost a taj šok je veoma neprijatan. Zbog nasušne potrebe za devizama koja će u narednim godinama, verovatno, dobiti dramatične razmere, pospešivanje izvoza kako preko realnog valutnog kursa tako i preko niza drugih mera - mora biti prioritet prvog reda.

Gotovo je izvesno da će Srbija u drugoj polovini 2012, ili u prvoj polovini 2013. godine, biti prinuđena da moli MMF da zaključi novi stend baj aranžman.

Kad je reč o stranim direktnim investicijama treba ih maksimalno pospešivati ali se ne mogu složiti s dosadašnjim praksom plaćanja stranim firmama za svako novootvoreno radno mesto. Umesto toga, efikasnije bi bilo unaprediti uslove privređivanja i popraviti konkurentsku poziciju Srbije. S obzirom na to da se mala i srednja preduzeća nalaze u teškoj finansijskoj situaciji koja bi ove godine mogla biti još teža, država bi subvencijama, ali i drugim stimulativnim merama, morala da im pruži veću podršku. Ne želim da verujem da bi italijanske i grčke banke koje imaju afilijacije u Srbiji, mogle da dođu u stanje nesolventnosti i da budu prinuđene da iznose kapital iz Srbije, ali ta mogućnost ipak postoji. Ukoliko bi se tako nešto dogodilo to bi pojačalo finansijski i privredni kolaps. Zbog toga je neophodno da Srbija, i druge zemlje Srednje i Istočne Evrope, uz podršku Međunarodnog monetarnog fonda pokušaju da ostvare zaključke Bečke inicijative br. 2. I pored nužne maksimalne štednje raspoloživih deviznih rezervi, Narodna banka Srbije bi trebalo da povuče odobreni iznos sredstava od MMF, jer bi to povećalo poverenje i sigurnost deviznih štediša i potencijalnih investitora. Uz to, gotovo je izvesno da će Srbija u drugoj polovini 2012, ili u prvoj polovini 2013. godine, biti prinuđena da moli MMF da zaključi novi stend baj aranžman. I mada nikada nisam bio pristalica sličnih aranžmana, mislim da bi u dramatičnoj finansijskoj situaciji (ukoliko do toga dođe) ta opcija bila korisno, pogotovu što je Fond, nakon sloma neoliberala i ogromnih finansijskih problema u nizu najrazvijenijih zemalja, bitno promenio svoju filozofiju, pa je sada znatno poželjniji nego što je bio početkom ovog veka.

Autor je redovni član Akademije ekonomskih nauka

(Danas)