Sveta tajna kapitala

Mnogi proroci predviđali su katastrofe. Cepajući odeću vikali su da ljudska dela odstupaju od svega što je dobro i valjano i da će doneti uništenje. Ljudi su se rugali tim prorocima. Neke su čak i prognali u šumu. A onda se desilo čudo – zamrzavanje tržišta, iščeznuće struktuiranih proizvoda, nestanak vrsta imovine i krah kredita na globalnom nivou. Kako su predvideli proroci, ali ne i analize rizika koje su sačinile banke i vlade, usled ovoga su nestale su kuće u vrednosti od više milijardi dolara, a na ulicu je izbačeno mnogo porodica u brojkama koje daleko nadmašuju one iz biblijske Knjige Izlaska. Ova kriza je stvorila haos u državama i robnoj trgovini – od Novog Zelanda do Islanda, od soje do ulja, te su mnogi bankari otpušteni, a tuga je njihova golema.

***

Naravno, poimanje ekonomije kao religije nije novo. Kako je istakao Maks Veber, rani protestanti su na ekonomski uspeh gledali kao na znak da je neko izabran od Boga. Odatle do potrage za uspehom koji će obezbediti spasenje korak je bio mali. Kako je rekao Valter Benjamin, kapitalizam je tiho preuzeo reformisano hrišćanstvo i zamenio religiju – postao je religija Zapada. I tako, kada je protestantizam u svom najčistijem obliku stigao u Ameriku, stigao je i kapitalizam. Katolička Latinska Amerika nikada nije ekonomski napredovala, za razliku od protestantske i anglosaksonske Severne Amerike. Moje iskustvo potvrđuje da je tako – krah katoličanstva u Irskoj iz devedesetih godina poklopio se sa usponom kapitalizma – keltski tigar bio je protestant.

Ipak, religije evoluiraju, a nedavni događaji pokazuju da je kapitalizam počeo da manje evoluira kao zebe sa Galapagosa (čiji se kljun tokom milenijumâ prilagodio bobicama s ovog ostrva), a više kao Hulk (1). Kapitalizam hulkovskog tipa može da rastegne mišić sopstvenih zasluga tako brzo da njegova odeća satkana od opipljivih finansijskih sredstava ne može da se istegne dovoljno brzo da to izdrži. Širenje, eksplozija, kolaps – kapitalizam hulkovskog tipa se prućio po zemlji, ošamućen je i ponovo mali, odeven u rite koje su ostale od njegovih sredstava.

Ako se vratimo na našu analogiju, da je kapitalizam religija, on bi sada bio simpatična poremećena pseudonaučna sekta. Kapitalizam hulkovskog tipa je za kapitalizam Adama Smita isto što i sajentologija za Hristovo hrišćanstvo. Današnji krupni kapital i sajentologija koriste jezik i oruđa nauke za ciljeve koji su verski, a ne naučni. Oba zadovoljavaju neku potrebu, žudnju kojoj stari oblici religije i kapitalizma više nisu dorasli – potrebu za tajanstvenom silom većom od nas u koju možemo verovati. Ona mora biti jaka, ali isto tako i tajanstvena. A još od Galileja tajanstvenost nestaje sve brže i brže s ovog sveta.

Znamo od čega su sačinjene zvezde i možemo izračunati njihovu putanju u narednih deset hiljada godina. Umemo da objasnimo oluje i poplave koje su nekada bile znak Božjeg gneva. Međutim, iako je napredovanje nauke otklonilo božansku tajanstvenost iz mnogih sfera života, pojava kapitalizma slobodnog tržišta ju je vratila. Samo savremena ekonomija nam sada može obezbediti silu koju ne razumemo. A u životu nam je to potrebno.

***

Kritičari kao što je Naomi Klajn gotovo potpuno greše kada kažu da velike korporacije nevoljnom narodu nameću vrtoglave cikluse uspona i padova savremenog kapitalizma. Naprotiv, narod nameće takav ritam kapitalu. Oduvek smo želeli da ono što je dobro bude još bolje, a ono loše još gore. Zbog toga pijemo i drogiramo se. Dosadan život i nije život. Zato se ljudi ubijaju u Skandinaviji. Usponi i padovi su kao žurka i mamurluk – deo su ljudske naravi i prirodni su kao godišnja doba ili gonoreja. Savremeni kapitalizam samo povećava naš nagon da sebe nečim napunimo i onda ostanemo bez toga, bilo da su u pitanju hrana, kuće, roba ili život. Ne slušajte šta ljudi govore – mi se uvek žalimo ukoliko smo slobodni da to činimo. Pogledajte šta radimo. U svakoj situaciji gde postoji granica između kapitalizma i komunističke/islamističke/ hrišćanske/samodovoljne agrarne alternative, u kom pravcu ljudi skaču, kopaju, plivaju, ili švercuju sebe i svoju decu?

Kapitalizam deluje arogantno, ali to je samo reakcija majmuna koji je video svoj izraz u ogledalu. Kod kapitalizma je izvanredno to što je ponizan i odbija da sudi drugima. Kapitalizam će nam dati ono šta želimo i neće nam nametati ono što smatra da želimo. Često se zgrozimo kada shvatimo šta želimo, ali to se odražava na nama, a ne na sluzi koji nam donosi naš fetiš i zasićene masti. Isto tako rado će nam doneti i organske rotkve. Ukoliko više ne želimo neki proizvod, proizvođač se ili menja ili više ne postoji. Nema ničeg nemoćnijeg od korporacije.

Kako se, dakle, nešto tako nemoćno toliko brzo proširilo? Od Adama Smita do danas prošlo je tek nešto malo više od dve stotine godina. Hrišćanstvu, islamu i religijama s Istoka bilo je potrebno mnogo više da pokriju mnogo manje teritorije. Što je još zanimljivije, zbog čega je savremeni kapitalizam iznenada i eksplozivno ubrzao svoje širenje u poslednjih trideset godina?

Da bi neki sistem mirno zamenio neki drugi već ukorenjeni, onaj koji je nov mora ponuditi neka značajna poboljšanja, i to svima. Avramova i Mojsijeva religija nije se naglo proširila celim svetom dok Pavle nije odlučio da verziju judaizma koju je Isus propovedao učini dostupnu svakome, bez obzira na poreklo. Isto tako, kapitalizam starog kova nije uspeo da postane univerzalna religija jer nije ponudio svakome nadu u spasenje. Samo oni koji su od rođenja pripadali eliti zemljoposednika i vlasnika kapitala imali su pristup kapitalu. Međutim, nedavni uspon „rizičnog“ (engl. venture ) kapitala učinio je kapitalizam dostupnim svima i od njega je napravio potencijalno univerzalnu religiju.

***

Morala se odigrati samo još jedna promena, koja se desila 1971. Sve dok je novac bilo potrebno podupirati zlatom ekonomija je bila ukopana u svet materijalnog (baš kao što je hrišćanstvo bilo samo zanimljiva filozofija dok je Hrist bio živ). Napuštanje zlatnog standarda predstavljalo je raspeće i vaskrsenje kapitalizma. Bio je to traumatičan i oslobađajući događaj koji je omogućio kapitalizmu da bude potpuno religijski i da postane u potpunosti vođen verom. Kao što to sa svim religijama biva, kad se prekine veza sa fizičkim svetom, kapitalizam slobodnog tržišta je kratko bio u žalosti, a zatim doživeo nalet energije i ekspanzije.

U eksploziji tržišta kredita, nepokrivenih investicija i novca datog na poverenje, kapitalizam je savladao sovjetski i kineski komunizam i potresao islamska društva iz temelja. Proširio se brže i dalje nego islam posle Muhamedove smrti. MMF i Svetska banka slali su svoje misionare u sve zemlje. Njihov jezik zamenio je latinski kao univerzalni jezik koji je govorila mračna sveštenička kasta odevena u tamne boje, ali ga običan narod nije razumeo. Ljudima je to potrebno. Oni žude za tajanstvenošću, za sveštenicima, za šamanima koji su u dodiru sa velikim silama. A savremeni krupan kapital, kao i latinski u hrišćanskoj crkvi, zasniva se na dubokoj misterioznosti. Čak ni bankari ne znaju koliko iznose kolateralizovane dužničke obligacije na kub.

Kada je glavna tajna bila sadržana u frazi fiat lux – nek bude svetla – sada je u frazi fiat money ('nezamenljiv papirni novac'). Novac, ta bestežinska materija, duh koji je svuda i nigde. Sveti duh kapitalizma je u tome da je ništa u svemu. A njegov dodir vas može preobraziti u ovom životu i dati mu veliku prednost nad prethodnim religijama, koje vam daju utehu samo u sledećem životu. Banka sa kapitalnom osnovom od deset milijardi može dati sto milijardi kao zajam. Ipak, tim novcem ljudi grade prave kuće, voze prave automobile, jedu pravi hleb i piju pravo vino. Nije li to čin stvaranja? Nije li to misterija dostojna boga?

Bankar može dati zajam od jedne milijarde rudarskoj kompaniji. Ovaj novac, koji nema ničega iza sebe, a prenosi se elektronskim putem, koristi se da bi se od brda napravile rupe. Rudarska kompanija šalje iskopanu rudu širom sveta. Živimo u prvom dobu kada vera doslovno može pokrenuti planine. Ali, kao i u ostalim slučajevima kada se širila neka vera, uspeh je stvorio oholu demenciju. Izdizanje metafizičkog iznad fizičkog pretvorilo se u svojevrstan prezir prema fizičkom.

Svet u kome su obezbeđenje od kreditnog rizika u vrednosti pet stotina miliona dolara mogle stvoriti uglavnom američke banke bio je i svet u kome SAD nisu tokom dvadeset pet godina napravile nijednu naftnu rafineriju ili nuklearni reaktor, a čiji mostovi i brane su se rušili usled neodržavanja.

***

U bilo kom periodu jedina prava religija je toliko sveobuhvatna, toliko ispunjava svaku sferu života da on skoro nestaje. Bog je pratio srednjovekovnog hrišćanina u nužnik, u krevet, procenjivao njegove misli i svako delo. Komunizam je bio toliko prodoran da su bračni drugovi cenzurisali privatne razgovore. (Živim u istočnom Berlinu i čak i danas možete prepoznati stare istočne Nemce po tome kako zastaju pre nego što odgovore na neko pitanje kao da i dalje moraju da odmere sve posledice ukoliko iskreno kažu šta misle.)

Kritičari potrošačkog kapitalizma očajavaju nad glupošću narodnih masa koje kupuju ono što žele zapakovano kao ono što im je potrebno. Ovo, međutim, znači da nisu shvatili transakciju. Molimo se novcem koji iza sebe ima samo verovanje i čudo se dešava – korpe nam se pune robom, sa mnogo više stvari nego što bismo ikad mogli sami da stvorimo. Kod svih ostalih religija odlazite u hram i dajete čuvarima hranu koju ste s mukom uzgojili. U ovoj novoj, poboljšanoj religiji, hram vama daje hranu. Svaki put kada kupujemo u Tesku dešava se čudo ravnom onom sa hlebom i ribom.

Kao i sve prave religije, kapitalizam je ušao u pukotine među ljudima i ispunio vazduh tako da više nemamo odakle da ga sagledamo. Osim, možda, iz pustinje... Pre nekoliko godina otišao sam na Festival spaljenog čoveka (2) (engl. Burning Man Festival ) u Nevadi. Na nedelju dana se podiže privremeni grad za trideset hiljada ljudi. Ovo je mitska prestonica Kublaj-kana koja postaje java u avgustu svake godine. Najzanimljiviji eksperiment ove manifestacije jeste da ona funkcioniše na osnovu ekonomije poklona. Kafa i led su jedini proizvodi koji se prodaju. Sve ostalo što vam je potrebno morate dobiti iz sopstvenih izvora ili na poklon od drugih ljudi. Kada se manifestacija završila pomogao sam da se grad demontira, pri čemu se ne ostavi ni traga da ga je ikada bilo. Dok sam to radio vodio sam život sličan monaškom. Tokom te dve nedelje nisam video novac. Kada sam bio gladan hranili su me. Ukoliko mi je bila potrebna odeća ili alatka da nešto obavim, tražio sam i dobijao sam.

Na kraju sam se vratio iz pustinje u ogromnom šleperu. Kamion je stao na stajalištu. Ušao sam i uzeo hranu i vodu koji su mi bili potrebni. Dok sam izlazio čovek koji je stajao iza šaltera je zurio u mene. Ja sam zastao shvativši kako moram da pronađem papirne simbole i predam ih ovom neznancu, a sva teškoća i trud uzgoja hrane zamenjena je potpuno simboličnom razmenom zelenog papira na kome su nacrtani oko i piramida. A delovalo je tako čudesno i proizvoljno kao da sam urođenik iz Amazonije koji nailazi na grad.

Pošto sam se vratio u svoj grad, uključio sam svoju čudesnu električnu svetiljku i pogledao čudesni grad koji nijedan pojedinac nije mogao sam sagraditi. Ugledao sam čudesnu svetlost na prozorima kako bogataša tako i siromaha. Mnogi govore o nejednakostima savremenog kapitalizma. Istina je, međutim, mnogo suptilnija i čudna. Hrišćanstvo je nekada propovedalo jednakost među ljudima, ali nije uspevalo da pronađe načina kako bi ta vizija postala stvarnost. Komunizam je pokušao da nam nametne jednakost, ali u tome nije uspeo. Međutim, tek je naš savremeni, uzbudljivi investicioni kapitalizam stvorio toliko uniformnosti i jednakosti. Sa stolicama od šest evra Ikea je donela ne samo hrišćanski, već i komunistički raj – svi su jednaki, sede na istoj stolici, pod istom svetiljkom, i to na celom svetu.

Iz časopisa Prospect, br. 148. jul 2008.

(DŽulijan Gof je 2007. godine dobio Nacionalnu nagradu BBC-a za pripovetku.)

Fusnote:

1. Hulk – izmišljeni lik iz američkih stripova i filmova. Hulk je običan čovek koji se u teškim situacijama pretvara u ogromno zeleno čovekoliko čudovište koje dobija ogromnu snagu i lako savlađuje sve neprijatelje, a kasnije se vraća u ljudsko obličje. (Prim. prev.)

2. Proslava američkog praznika rada koji se održava u američkoj državi Nevadi, pri čemu se pravi privremeni grad u kome se živi kao u komuni. Festival je dobio naziv po ritualnom spaljivanju drvene lutke čime se ova manifestacija zatvara. (Prim. prev.)