Slovacima se već sada smučio evro

(De Volkskrant, 4.1.2011)

Mnogi Slovaci bi za Novu Godinu imali samo jednu veliku želju: što pre povratak na nacionalnu valutu, krunu.

Pre dve godine je Nova godina u Bratislavi bila svečanije dočekana: Slovačka – crna rupa u Srednjoj Evropi je 1. januara 2009. godine, kao prva zemlja bivšeg istočnog bloka uvela evro. Dve decenije posle smene komunističkih vlastodržaca, Slovačka će činiti u celosti deo uspešnog zapadnog kapitalističkog bloka!

Ogromni problem dugovanja Grčke i Irske su jako preplašili Slovake. Sada većina stanovništva gleda na evro kao na teret.

Evro je trebalo da pruži zemlji finansijsku stabilnost i da poboljša trgovinu sa Zapadom. Danas, dve godine kasnije, mnogi Slovaci se osećaju prevarenima. „Izgleda da smo im bili potrebni samo da otplaćujemo njihove dugove“, kaže 22-godišnja studentkinja ekonomije Petra Hargasova u jednim novinama. Predsednik slovačkog Parlamenta Rihard Sulik (Richard Sulik) se u finansijskom dnevniku “Hospodarske novini“ zalaže za plan po kome bi Slovačka izašla iz evrozone i ponovo uvela sopstvenu valutu.

Slovački ministar finansija Ivan Mikloš smatra da je neprihvatljivo da investitori ubiru dobiti od državnih obveznica, a da društvo mora za to da snosi troškove i rizik.

Ogromni problem dugovanja Grčke i Irske su jako preplašili Slovake. Sada većina stanovništva gleda na evro kao na teret. On oduzima Slovačkoj mogućnost da devalvacijom sopstvene valute poboljša sopstveni položaj u konkurenciji na međunarodnim tržištima. Zemlja im je postala član kluba koji je primoran da uravnoteži rashode sa prihodima, kako bi se neke zemlje spasle od bankrota.

Zasad vlada Slovačke ne planira da razmotri ponovno uvođenje krune. Ali, Slovačka je ipak dala na znanje da ne podržava sve planove Brisela za štednju. Tako je Slovačka već – kao jedina država evrozone – odbila da uplati svoj razrezani udeo od 800 miliona evra kriznom fondu za Grčku. Slovački ministar finansija Ivan Mikloš smatra da je neprihvatljivo da investitori ubiru dobiti od državnih obveznica, a da društvo mora za to da snosi troškove i rizik. „Dobit je na taj način privatizovana, a rizik je socijalizovan. Ako su investitori prihvatili prevelike rizike, onda moraju sami da snose troškove“, izjavio je novinskoj agenciji AP. Ipak, njegova zemlja je uplatila svoj deo troškova za garancije pružene bankama Irske, mada je u decembarskoj anketi pokazano da je protiv toga bilo 67% Slovaka.

Slovaci sa zavišću gledaju svoje komšije – Čehe i Poljake. Ovi nisu prešli na evro i zadržali su svoje krune i zlote i imaju više cifre privrednog rasta. Predsednik centralne banke Poljske Marek Belka je istakao u decembru da njegova zemlja ne treba da navrat-nanos uvede evro. Prvo je potrebno da evro postane stabilna valuta. Belka je još rekao: “Evro je ambiciozan, ali nedovršen projekt“.

Predsednik Češke Vaclav Klaus je često ponavljao da je evro „jedan neuspeh“.

Predsednik Češke Vaclav Klaus je često ponavljao da je evro „jedan neuspeh“. Prošlog meseca je još utrljao i so u slovačke rane svojom primedbom da njegova vlada i centralna banka ne očekuju uvođenje evra u bližoj budućnosti.

Pa ipak, slovački premijer Iveta Radičova do sada je govorila da Slovačka ima obaveze prema evru. Međutim, taj evro-entuzijazam, čak i u njenoj sopstvenoj partiji – SDKU, koja je najeurofilnija politička stranka u Slovačkoj, opada velikom brzinom.

(Prevod sa holandskog Vasilije Kleftakis)