Rešenje krize je u štamparskim presama

Albert Ajnštajn je jednom rekao da je odrednica ludila raditi istu stvar još jednom i još jednom, očekujući različite rezultate, ajedna američka izreka kaže da očajni ljudi donose očajničke odluke. Ove dva citata savršeno opisuju monetarnu politiku centralnih banaka najvećih svetskih ekonomija, a do kraja članka će postati jasno i zašto. O čemu se radi?

Ukratko, DŽon Lou (John Law) je ustao iz groba i postao guverner najmoćnijih centralnih banaka u svetu, a Zimbabveanska škola je postala dominantna škola ekonomije. Poznati ekonomista i investicioni savetnik, Švajcarac Mark Faber, izdavač „Tama, bum i propast izveštaja“, je gostujući na CNBC Asia u emisiji „Squawk Box“ 5. februara 2009. objasnio kakva je to Zimbabveanska škola ekonomije:

„Dakle, imamo različite ekonomske škole. Imamo Austrijsku školu, školu racionalnih očekivanja, monetarističke škole i naravno u Sjedinjenim Državama imamo potpuno novu školu i zove se Zimbabveanska škola. I osnovana je od jednog velikog lidera ovoga sveta, gospodina Roberta Mugabea koji je uspeo da u potpunosti osiromaši sopstvenu zemlju. I to je monetarna politika koju Sjedinjene Države sprovode. Ako nešto krene naopako – štampaj. Ako se ne popravi – štampaj više. Ako stvari postanu još gore – štampaj više.“

Sve je započelo sa Škotlanđaninom DŽonom Louom, osuđenikom za ubistvo, avanturistom, kockarom i ekonomistom. On se zalagao za uspostavljanje nacionalne banke koja ima monopol na izdavanje papirnog novca koji iza sebe ima podlogu u zemlji, srebru i zlatu. Svoje usluge je nudio nekolicini vladara, dok ga na kraju nije ugostio vojvoda Filip II Orlenski, regent Francuske. Francuska ekonomija je bila devastira vladavinom Luja XIV. Lou je nudio spas. Maja 1716. je dobio monopol na izdavanje papirnog novca u vidu Banque Générale Privée. Ubrzo je preplavio Francusku srebrim livrama, a avgusta 1717. je kupio Misisipi kompaniju da pomogne francuskoj koloni Luizijani. Nastavio je sa nenormalnim štampanjem livri, državni dug (obveznice) su korišćene za kupovinu akcija u Kompaniji, cene akcija Kompanije su otišle u nebo (vodi se u istoriji kao „Misisipi balon“), a Francuska je ekonomski „procvetala“. Lou je postao međunarodna zvezda – čak mu papa mu poslao izaslanika na rođendan njegove kćerke. Sve je funkcionisalo do početka 1720. kada se cela šema urušila – akcije Kompanije su krahirale, Francuska je završila u hiperinflaciji, a Lou je pobegao u Ujedinjene provincije (moderna Holandija).

Danas se štampanje novca bez pokrića zove kvantitativno popuštanje (quantitative easing (QE)), mada ni sam izraz više nije odgovarajući jer se „izbacuje“ novca koliko treba ukucavanjem brojke u kompjuter; bukvalno se stvara iz vazduha. Šema slično funkcioniše kao ona sa Louom. Država emituje obveznice, a ako nema dovoljno kupaca na tržištu (tražnja manja od ponude), centralna banka ih otkupljuje da smanji pritisak na kamatu (prinos); isto se odnosi i na korporativne obveznice, komercijalne zapise i hartije od vrednosti na bazi hipotekarnih kredita (mortgage backed securities – MBS). Time se povećava količina novca u opticaju (inflacija), a kada novac ubrizgan u ekonomiju krene da cirkuliše dolazi do opšteg rasta cena. Tada centralna banka interveniše na tržištu time što prodaje deo hartija da povuče novčanu masu (operacije na otvorenom tržištu). 

Zvuči sjajno u teoriji? Da. Problem je što velika ekspanzija novca iz ničega dovodi do njegovog obezvređivanja i kada centralna banka reši da povuče novac iz opticaja, ona neće imati kome da proda obveznice jer su u međuvremenu obezvređene (MBS-ovi su toksični pa nikome ne trebaju). Jedina „dobra“ stvar je što se time dug obezvređuje (proces se zove monetizacija duga), ali to za posledicu ima galopirajuću inflaciju ili čak hiperinflaciju.

Od eksaliranja krize septembra 2008. većina centralnih banaka najvećih svetskih ekonomija su počele da primenjuju antideflatornu monetarnu politiku u skladu sa učenjem monetarizma Miltona Fridmana. Po Fridmanu se deflatorna Velika depresija 1930-tih u SAD nikada ne bi dogodila da Federalne rezerve nisu povukle novac (kontrakcija novca = deflacija) iz komercijalnih banaka, već su trebale da nastave da upumpavaju novac (neograničena likvidnost). Onda Fed nije mogao biti poslednji zajmodavac, ali danas jeste. Tu logiku sledi Ben Bernanke, predsednik Feda, koji ceo život proučava Veliku depresiju, važi za velikog antideflacionistu i ukazala mu se prilika da teoriju sprovede u delo. Problem je što se ne razlikuje deflacija imovine (asset deflation) u kojoj dolazi do pada (prenaduvanih) cena nekretnina i akcija (ovo se događa) od monetarne deflacije i navodi se primer „izgubljene dekade“ Japana uz potpuno nerazumevanje šta se događalo u Japanu 90-tih. Dakle, s jedne strane centralne banke sprovode monetarizam, a Vlade država kejnzijanizam – kombinacija koja proizvodi još veću krizu i katastrofu. Sledi kratak pregled politika ključnih centralnih banaka u svetu.

Bilans stanja Federalnih rezervi je od oktobra 2008. abnormalno skočio zbog upumpuvanja ogromne količine novca (izgleda kao palica za hokej na ledu), a praćen je 0-0,25% referentnom kamatnom stopom. Ključni događaj se dogodio 17. marta kada je Trezor objavio redovni Treasury International Capital izveštaj za januar. Dizajniran je da se prate finansijske transakcije prekograničnih portfolio ulaganja u obveznice Trezora, Agencija (Fredi Mek i Fani Meji), korporative i akcije kompanija. Postalo je jasno da stranci sve manje kupuju obveznice Trezora (preko 90% kupovina se odnosi na kratkoročne), a strani suvereni fondovi su čak postali neto prodavci. Bernanke je najavljivao proteklih meseci da će Fed uskočiti da kupuje hartije Trezora ako bude bilo potrebno. To se i dogodilo 18. marta, samo dan po objavi izveštaja Trezora (dodati tome da je 13. marta premijer NR Kine Ven javno obzanio kinesku i svoju ličnu zabrinutost za kineska ulaganja u državne hartije SAD). FOMC (Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu) je objavio da će Fed krenuti u kupovinu hartija Trezora u narednih šest meseci (300M $), da će nastaviti otkup (toksičnih) MBS-ova (750 M $, ukupno 1,25B $) i povećati kupovinu duga Agencija sa 100 na 200M $. Taj i sledeći dan je indeks dolara najviše krahirao u tako kratkom vremenu od 1973. kad su uvedeni plivajući kursevi, a cene zlata, srebra i sirovina su katapultirane. Posle objave, Fed naveliko kupuje obveznice Trezora. Ono šta sprečava da dođe i do rasta cena na malo je velika tražnja za dolarima i time SAD izvoze inflaciju, ali je pitanje koliko će to još moći dugo da traje?

Banka Japana je primenjivala QE praćen 0,1% referentnom kamatnom stopom od 2001. do maja 2006, a politika nije pomogla (oporavak cena nekretnina i akcija). Čim je kriza eskalirala, Banka Japana je ponovo aktivirala staru politiku QE (kamatna stopa i ovako stoji na 0,1% od 1999.), a 17. marta je objavila espanziju kupovina Vladinih obveznica, početak kupovine dugova japanskih banaka, komercijalnih zapisa i korporativnih obveznica. Japanski jen je relativno dobra valuta jer ima jaku ekonomiju iza sebe bez obzira što je Japan u depresiji.

O britanskoj ekonomiji se nema šta puno pisati, jer se o njenom stanju svi slažu – verovatno je u gorem stanju od američke, a funta sterling već vrlo loše prolazi (pročitati članak „Devalvirani premijer devalvirane Vlade“). Banka Engleske (BE) je ubrzano smanjivala referentnu kamatnu stopu sa 5% u oktobru 2008. na 0,5% (presedan) 8. januara, što sve govori, jer od 1694. kada je Banka osnovana, kamatna stopa nije nikada bila ispod 2%. To je dovelo do ubrzanog urušavanja funte. BE cilja inflaciju od 2%, ali već dva meseca za redom ona prelazi 3%, s tim da cena hrane i uvoznih roba prelazi 10%. Ali, mit o deflaciji se prodaje pa je BE objavila 5. marta da će u naredna tri meseca za 75M £ kupovati giltove (obveznice UK) i privatne hartije (QE). Do sada je kupila giltova za 26 milijardi £. Nenormalna fiskalna i monetarna politika je rezultirala (pored eksplozije javnog duga, slomljene funte i rastuće inflacije) 25. marta neuspelom aukcijom konvencionalnih giltova (dospeće 40 godina), prvi put od 1995. Pokrivenost je iznosila 0,93.

Švajcarska nacionalna banka (SNB) je najkonzervativnija centralna banka. Švajcarski franak je od 1971. najmanje izgubio od svoje kupovne moći (oko -24%) i iza sebe ima najveći procenat zlata odnosu na sve svetske valute, iako nije konvertibilan u isto (do 2000. i referenduma čak 40% podloge je bilo u zlatu, danas je to 20%). 12. marta je SNB objavila da je smanjila referentnu kamatnu stopu na 0,05% i da će krenuti sa intervencijama na deviznom tržištu kupovinom evra i korporativnih obveznica u francima. To je učinjeno da se spreči dalje jačanje franka (od polovine decembra 2008. je u konstantnom jačanju) i deflacija. Bez obzira što je SNB krenula sa QE, franak je jaka valuta i sigurna investicija (posle inicajalnog velikog pada po objavljivanju, franak nastavlja da jača u odnosu na evro).

Narodna banka Kine od oktobra 2008. sprovodi izrazito ekspanzivnu monetarnu i kreditnu politiku (pozajmice su skočile šest puta u periodu mart 2008-9, a to je moguće jer kineske komercijalne banke nemaju toksičnu aktivu) tako da se NR Kina nalazi pod velikim inflatornim pritiskom – to će biti tema nekog sledećeg članka. Za članak su bitne dve stvari: NR Kina je započela kampanju (Rusija je podržava) da se ukloni monopol am. dolara kao jedine svetske rezervne valute (u praksi to demonstriraju smanjenom kupovinom američkog duga – 95% kupovina obveznica Trezora su kratkoročne i prodajom hartija Agencija) i NBK potpisuje ugovore sa drugim centralnim bankama o valutnim svopovima da se renminbi koristi u spoljnotrgovinskoj razmeni (direktan pucanj u $). Takvi ugovori su potpisani sa Republikom Korejom (12.12.2008.), Hong Kongom (20.01.), Malezijom (08.02.), Belorusijom (11.03.), Indonezijom (23.03.) i Argentinom (31.03.). Takođe je NR Kina potpisala obračunske ugovore sa osam država suseda (s Rusijom između ostalog) o dobrovoljnom izboru valuta kod plaćanja, a 24. decembra 2008. autonomni region Guangksi Žuang i provincija Junan su dobile dozvolu da koriste za plaćanje juane sa članicama ASEAN-a.

Evropska centralna banka je u drugačijem polažaju od prethodnih centralnih banaka. Član 21.1. „Protokola o statutu ESCB i ECB“ zabranjuje ECB-u da kupuje dužničke hartije od vrednosti koje emituju organi Zajednice, vlade država članica Zajednice, njihova i sva druga javna tela, ali ne i od kompanija. Problematičan je član 20. koji kreativnijim tumačenjem ipak omogućava kupovinu državnih dužničkih hartija. Za sada se ECB opire žestokim pritiscima da krene u kupovinu obveznica što korporativnih što državnih i da još agresivnije spusti kamatnu stopu. Aksel Veber, predsednik Nemačke savezne banke i član Saveta guvernera ECB-a, je otvoreno protiv štampanja evra i da kamatna stopa ide ispod 1% (trenutno je 1,25%), što je logično zbog nemačke prošlosti (Vajmarska Republika) plus niska kamatna stopa negativno utiče na štednju. Evro je najranjiviji zbog nenormalnih budžetskih deficita određenih članica evrozone (zlonamerni nadimak za evre je svinje – PIGS od Portugalija, Italija, Grčka i Španija; dodati Irsku za I), ali bi danas EU bez evra bila u valutnom haosu, jer bi se članice utrkivale u devalvaciji svojih valuta i štampanju – tako je 1992-93. ERM slomljen, a danas bi to imalo dramatično gore efekte zbog ogromne krize. Dobra stvar u vezi evra je da centralne banke Nemačke, Francuske, Italije, Holandije i sama ECB imaju najviće zalihe fizičkog zlata na svetu.

Pored ECB-a (za sada), glas razuma još dolazi iz Moskve od premijera Rusije Vladimira Putina. On je 19. marta saopštio da Banka Rusije neće štampati novac da pokrije budžetski deficit koji će verovano potrajati u narednim godina već „korišćenjem rezervi koje su akumulirane u prethodnim godinama ili ako je potrebno zaduživanjem pod tržišnim uslovima.“ Upozorio je da „oslanjanje na štamparsku presu bi bilo bezumno i ekstremno opasno.“

Gde su u celoj priči zlato i srebro (plemeniti metali su jedini pravi novac)? Logično je da u krizi i u sred masovnog upumpavanja novca dođe do rasta cena dotičnih. Problem je tržište zlata i srebra kojim se masovno manipuliše. U glavnoj ulozi su JPMorgan Chase & Co. i HSBC Holdings plc uz svesrdnu pomoć Federalnih Rezervi, Banke Engleske, ECB-a i u manjoj meri SNB-a – poslednji slučaj se dogodio 31. marta kada je ECB prodala 35,5 tona zlata (1.141.351 unci), „slučajno“ istoga dana kada je Dojče banka isporučila 850.000 unci na COMEX-u. Obe banke imaju dugoročne kratke pozicije na oba metala i time konstanto suzbijaju cene dotičnih. Još je gore što CFTC (Komisija za trgovinu robnim fjučersima) toleriše ilegalne oblike šortovanja (kratkih pozicija) na COMEX diviziji Njujorške merkantilne berze. Dobra vest je da manipulantima polako ponestaje snage (robna berza NYSE Liffe U.S. je ostala bez zlatnih poluga od 1 kg – de fakto tehnički difolt). I dok jedni po svaku cenu obaraju cenu zlata, za to vreme drugi kao Banka Rusije, a pre svega Narodna banka Kine kupuju isto. Negativan stav (mržnja) prema plemenitim metalima proističe od Kejnsa koji je zlato nazvao varvarskom relikvijom (ni monetaristi nisu daleko). Jedino je sigurno kupovati u fizičkom obliku (poluge i kovani novac) – izbegavati papirni oblik (derivati, ETF, certifikati); akcije određenih rudnika su takođe dobra investicija. Detaljne informacije o prljavoj igri suzbijanja cena zlata i srebra možete pročitati na GATA.org.

Neko će upitati: „Pa koju onda valutu držati kada svi štampaju?“ U jednu valutu su svi manje-više sigurni da se izbegava u širokom luku – funta sterling. Američki dolar, ako izgubi status jedine svetske rezervne valute, će dosta izgubiti na vrednosti plus zbog opisane nenormalne monetarne politike Feda. Evro će po nekim analizama (npr. Soroševe) preživeti (posebna tema). Svetlu budućnost ima khaleeji, valuta monetarne unije Saveta za kooperaciju arapskih država zaliva, jer će (nezvanično) imati podlogu u zlatu i nafti (to će biti direktan pucanj u am. dolar jer su valute naftom bogatih država Persijskog zaliva vezane direktno za isti). Do kraja ove ili početkom sledeće godine ulazi u opticaj. Tzv. sirovinske valute (norveška kruna, južnoafrički rand, kanadski, australijski i novozelandski dolari) su takođe dobre valute, jer kada svetska ekonomija krene u oporavak, a samim time i rast cena sirovina, te valute će moći samo da jačaju (kanadski dolar je upitan zbog velike vezanosti kanadske za američku ekonomiju).

Vratimo se na kraju Zimbabveu. U januaru je američki dolar uveden kao valuta, a onda novo iznenađenje – 20. marta je Vlada objavila da se u opticaj uvodi i južnoafrički rand (zimbabveanski dolar je praktično otišao u istoriju). Po uvođenju am. dolara, cene na malo idu na dole (deflacija), a hiperinflacija je prošlost. Možda bi bilo dobro da Srbija uvede u pravni promet evro, paralelno sa dinarom. Umesto zaključka, isečak iz „Zimbabve Gvardijana“ od 6. marta:

„Laburska Vlada je svojevremeno kritikovala Vladu Zimbabvea da kopaju duboko da „izađu iz ekonomskog haosa“. Ali danas se čini da ta ista vlada preduzima recepte iz mnogo kritikovane „Gonomike“. Razlika je da Britanija, za razliku od Zimbabvea, koristi iste mere bez oštrih ekonomskih sankcija; to nam sugeriše da su oni u dubljoj rupi nego što je bio Zimbabve ili je.“

Napomene:

M – milijarda; B – bilion

Korisni linkovi:

http://www.youtube.com/watch?v=loa92ZG1KV8

http://www.mortgagesforbusiness.co.uk/content/News/QuantitativeEasing.aspx

http://www.telegraph.co.uk/finance/comment/liamhalligan/5066497/Its-time-to-admit-inflation-is-going-to-be-a-major-problem.html

http://www.chinadaily.com.cn/bizchina/2009-04/09/content_7660085.htm

http://www.ustreas.gov/tic/

http://fistfulofeuros.net/afoe/economics-and-demography/switzerland-introduces-quantitative-easing/

http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=newsarchive&sid=aU9owrq4NCVA

http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601087&sid=aOpCEgxXmQvA&refer=home

http://news.xinhuanet.com/english/2009-03/20/content_11044227.htm

http://www.talkzimbabwe.com/news/139/ARTICLE/4411/2009-03-06.html