HRONIKA:
U PETAK 22. 11. 2024. U 11.52 ČASOVA NOVA AKCIJA „ZASTANIMO SRBIJO“ – 15 MINUTA ZA 15 ŽIVOTA
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 22. NOVEMBRA 2024. GODINE
DRAGANA RAKIĆ: KADA MEĐU UHAPŠENIMA BUDU VUČIĆ I VUČEVIĆ, TADA ĆE TUŽILAŠTVO POČETI DA RADI SVOJ POSAO, ZA DANAŠNjA HAPŠENjA NEMA DOKAZA DA SU SE UOPŠTE DESILA. OVO JE VREME ZA PRUŽANjE OTPORA
MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD IZDAO NALOGE ZA HAPŠENjE BENjAMINA NETANJAHUA, JOAVA GALANTA I JEDNOG OD VOĐA HAMASA. BELA KUĆA: SAD ODBACUJU ODLUKU MKS O IZDAVANjU NALOGA ZA HAPŠENjE IZRAELSKIH ZVANIČNIKA
MARINIKA TEPIĆ: NAJAGRESIVNIJI POLICAJAC NA BLOKADAMA U NOVOM SADU JE GORAN MASLOVARIĆ, ŠEF PRAVOSUDNE STRAŽE U VIŠEM SUDU. HAPŠEN JE NA KOSOVU U SLUČAJU “BELI GOLF 2”
BELA KUĆA: SAD SU UNAPRED OBAVESTILE UKRAJINU I NjENE NAJBLIŽE SAVEZNIKE O PREDSTOJEĆEM LANSIRANjU RAKETE SREDNjEG DOMETA RUSIJE, KAKO BI SE PRIPREMILE ZA TO
ZDRAVKO PONOŠ: VUČIĆ NE MOŽE DA ZAUSTAVI DRUŠTVENI TALAS DA JE DANAS POPULARNO BITI PROTIV OVE I OVAKVE VLASTI
VLADIMIR PUTIN: GAĐALI SMO DNjEPROPETROVSK NAJNOVIJOM RAKETOM „OREŠNIK“, KOJU NIJEDAN PVO SISTEM NE MOŽE DA PRESRETNE. IMAMO PRAVO DA KORISTIMO ORUŽJE PROTIV VOJNIH OBJEKATA ZEMALjA KOJE DOZVOLjAVAJU UPOTREBU SVOG ORUŽJA PROTIV RUSIJE
VUK CVIJIĆ: HAPŠENjA ODGOVORNIH ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU SE NE BI NI DOGODILA DA NIJE BILO PRITISKA GRAĐANA. NE VERUJEM DA ĆE SE IĆI DALjE U ISTRAZI, POGOTOVO NE TRAGOM NOVCA
ALEKSANDAR VUČIĆ: GOTOVO JE SA OSTAVKAMA. RTS JE VRŠIO NAJVEĆI PRITISAK NA TUŽILAŠTVO, ZAJEDNO SA „SESTRINSKIM“ N1 I NOVOM S. LjUT SAM NA VLADU I MOG PRIJATELjA VUČEVIĆA ZBOG POVLAČENjA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
RUSI RAKETIRALI INDUSTRIJSKI KOMPLEKS U DNjEPRU. VLADIMIR ZELENSKI: NAŠ LUDI KOMŠIJA NAS JE GAĐAO INTERKONTINETALNOM BALISTIČKOM RAKETOM, OVO JE PRVA UPOTREBA TAKVOG ORUŽJA U SVETU
ALEKSANDAR VUČIĆ SE SASTAO SA ROBERTOM FICOM. VUČIĆ: SLOVAČKA JE BRATSKA ZEMLjA, FICO JE JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH SVETSKIH LIDERA. FICO: SLOVAČKA I SRBIJA MOGU DA SE OSLONE JEDNA NA DRUGU, NIKADA NEĆEMO IZNEVERITI SRBIJU PO PITANjU KOSOVA
Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > NIS monopolista, a ne Delta
Ekonomska politika

NIS monopolista, a ne Delta

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Milosavljević   
ponedeljak, 08. septembar 2008.
Za razliku od dela javnosti, koji je uveren da u Srbiji postoje monopoli ili bar oligopoli u trgovini, resorni ministar Slobodan Milosavljević smatra da tu ima „puno neznanja, voluntarizma i zlonamernosti“.
Zakon o zaštiti konkurencije nigde u svetu ne zabranjuje postojanje monopola, već samo zloupotrebu dominantnog položaja, kaže Milosavljević u intervjuu za Ekonomist magazin. Svi relevantni podaci, ističe on, pokazuju da Delta sa svim svojim kompanijama, Tempo, Maxi i Mini-Maxi ima manji udeo na tržištu od 40 odsto, što je granica iznad koje postoji dominantni položaj. 

U kom pravcu treba da bude usmeren Zakon o zaštiti konkurencije?

„Fokus javnosti ne treba da bude procena tržišnog učešća, već zabrana ili otežavanje novim igračima da uđu na tržište, gušenje konkurencije, nedozvoljene akvizicije i preuzimanja, neopravdano povećanje cena proizvoda, izazivanje nestašica iz špekulantskih razloga. Priču o monopolima morali bismo dramatično proširiti, da sutra pod udar Komisije za zaštitu konkurencije dođu i NIS, EPS, javna komunalna preduzeća, oni koji asvaltiraju puteve i svi oni koji imaju stoprocentno učešće, ali se njima niko ne bavi jer su u državnom vlasništvu. 

NIS nikada u poslednjih 15-20 godina nije objavio kalkulaciju šta je sa 20 odsto nafte i gasa domaće proizvodnje i zašto ta nafta, budući da nema troškova transporta, nije jeftinija za neke korisnike, na primer za grejanje vrtića i centara za socijalni rad, ili poljoprivredu. Time se niko ne bavi, jer i Komisiju i menadžment NIS-a kreira politička elita i dok god Komisiju stvarno ne dignemo na pijedestal ne možemo govoriti o potpuno fer tržišnoj utakmici u Srbiji“, kaže ministar trgovine i turizma u Vladi Srbije. 

Od državnog monopola samo je gori privatni, a do toga će doći privatizacijom NIS-a i EPS-a. Kako ćete tada reagovati i dokle će trajati ti monopoli, jer po nekim procenama neefikasnost NIS-a košta 200 miliona evra godišnje?

To su jako skromne procene. Monopoli će trajati dok god država ne pokaže zube. U Americi možda jedini čovek koji je iznad predsednika države je predsednik antimonopolske komisije. On je bog koji zemljom hodi, nikada javno ne obrazlaže stavove, ne ulazi u medijske polemike sa novinarima i političarima. Šta on kaže, to je zakon i važi za sve. Srbija mora takvu poziciju da obezbedi i svom predsedniku Komisije za zaštitu konkurencije. 

Da li ima političke volje za to? 

Apsolutno. Razgovarao sam i sa predsednikom Tadićem i on me je potpuno podržao i obećao da će iza tog koncepta stati nezavisno da li će na Gaspromnjeft, NIS ili bilo koga drugog morati da se primeni Zakon o zaštiti konkurencije. Apsurdno je da se predsednica Komisije brani i iznosi u medijima argumente za svoje odluke. Nema ona razloga za to, novinari do takve osobe ne smeju da dođu jer je ona najviši branik tržišta. Ali, za to mora imati podršku države. 

Znači li to da uskoro možemo očekivati i promenu predsednice Komisije? 

Nisam to rekao, ali ćemo sigurno promeniti Zakon o zaštiti konkurencije. Novi zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. 

Koliko je ova Vlada podložna uticaju krupnog kapitala? 

Svaka vlada u svetu je podložna uticaju krupnog kapitala. Ko god tvrdi drugačije ne govori istinu. Ko finansira političke stranke? Krupni kapitalisti koji imaju određene interese. Zato je najvažnije da vlada ravnopravno tretira sve igrače na tržištu, da pomaže svima i da bude „bič božiji“ prema svima. 

Da li je za Ministarstvo trgovine prihvaljivo da ovdašnji veliki trgovinski lanci ucenjuju proizvođače i određuju prilično skupe „ulaznice“ da bi se njihova roba našla na rafovima prodavnica?

Sada nije problem proizvesti, već prodati. I svako ko se buni zbog visokih cena za ulazak u trgovinske lance, ukoliko ima alternativu ne mora to da radi. Ako nema, kud svi Turci tu i ćoravi Mujo. Tako rade svi veliki trgovinski lanci na svetu. 

Pa, osim smrznute maline, borovnice, kupine, sušenih pečuraka i šumskih plodova, ne možete nijedan srpski proizvod da pronađete u prodavnicama stranih trgovinskih lanaca, koji nisu prisutni u Srbiji. Ne zato što cenom, kvalitetom, pakovanjima i standardima ne zadovoljavaju, nego zato što ne mogu da plate ulaznicu u te trgovinske lance. 

Nije to, dakle, izmišljotina srpskih trgovinskih kompanija. U svetu se plaća ne samo ulazak nego i mesto na polici. Ako postoji nekoliko proizvođača vode neko mora da bude dole, neko na vrhu, neko u sredini rafa, pred očima potrošača i to mesto košta. Poznato mi je da se mnogi žale da teško mogu sa svojom robom da uđu u Mercator, Rodić, Veropulos i Delta Maxi. Pa, ući u Carrefour ili Vol-Mart je sizifovski posao. 

Da li se srpska trgovina sa više od 100.000 radnji uspešno uklapa u moderne trendove ili može lako postati žrtva globalizacije? 

Grdno se vara svako ko misli da će u dužem periodu moći da se odupre globalizaciji. Trgovina je motor i razvojna šansa Srbije. U proteklih 7 godina sektor trgovine bio je najdinamičniji, sa prosečnom stopom rasta od 15,7 odsto, što je 2,5 puta više od stope rasta BDP-a. 

Trgovini Srbije potrebna je pomoć države da se nastave ti pozitivni trendovi. Tim pre što je domaće tržište definitivno premalo, nedovoljno platežno sposobno za srpsku privredu. Srbiji je potrebno šire tržište, a samo jaka, marketinški orijentisana, moderna trgovina može to da obezbedi. 

Pojedini ekonomisti najviše zameraju da je proizvodnja zapostavljena, da se upravo ide na razvoj finansijskog sektora i sektora trgovine dok se proizvodnja potiskuje u drugi plan. Da li je to dobro ili loše?

Proizvodnja mora da postoji zbog zaposlenosti i ekonomske održivosti razvoja, ali usluge i trgovina postaju dominantni igrači na tržištu. Ne tako davno, na pijedestalu svetskog biznisa smenjivale su se energetske kompanije, automobilska industrija, banke i finansijske institucije, a poslednjih pet godina lider je trgovinski lanac Vol-Mart, sa godišnjim obrtom od 345 milijardi dolara, dok je ukupan promet trgovine u Srbiji oko 20 miljardi evra. 

I u Srbiji trgovina postaje sve značajniji biznis, a od njenog uspeha u velikoj meri zavisi i uspeh cele nacionalne ekonomije. Uostalom, uspon Vol-Marta počeo je kada je bivši američki predsednik Klinton od Kine tražio da omogući ulazak Vol-Marta na to tržište. I Vlada Srbije bi trebalo da pomogne domaćim trgovinskim kompanijama da izađu van granica Srbije i u regionu zauzmu „busije“, u kojima će se prodavati srpski proizvodi. 

Pri tome ne mislim konkretno ni na jednu kompaniju, ali ni ne isključujem bilo koju. To je ključ strategije razvoja srpske ekonomije. Vreme za zauzimanje tog prostora je juče, danas i možda sutra. Uostalom, verovatno će i naše tržište u narednom periodu „bezecovati“ neki veliki igrači, možda Vol-Mart, Carrefour ili Cora. 

Ali, kada postoje uhodani kanali distribucije, to daje pregovaračku snagu da se onom ko hoće da kupi neku postojeću trgovinsku kompaniju kaže da mora da zadrži i njene dobavljače. To je suština ekonomske politike koju treba da zastupa ne samo Ministarstvo trgovine već i Vlada Srbije. 

Da li ste svesni da će, bez obzira na to što ste rekli da država neće protežirati ni jednu kompaniju, u delu javnosti prevladati stav da država „opet forsira Deltu“? 

Svestan sam toga i ne bežim da pričam o Delti, iako su prethodnih godina postojale insinuacije i napadi da sam pomagao Delti. Pri tome su u Srbiju, baš dok sam bio ministar trgovine, ušli strani trgovinski lanci, Mercator, Veropulos i Interex, a i Delta je tada počela svoj razvoj. 

Učiniću sve da konkurencija ojača i omogući kvalitetnije snabdevanje, bolji izbor i niže cene. Pomoći ćemo stranim trgovinskim lancima da dođu na tržište Srbije. 

Misiju ministra ispuniću ako za vreme mog mandata dođe bar još nekoliko inostranih trgovaca. Istovremeno, ono što radi g. Miroslav Mišković i Delta u kontekstu širenja srpskog ekonomskog uticaja u Bugarskoj, BiH, Crnoj Gori, a nadam se uskoro u Ukrajini i Belorusiji, bez dileme je u interesu srpske ekonomije. 

Mnogi zameraju što se PKS, dok ste bili njen predsednik, uopšte oglašavala o tome da li Delta ima monopolski položaj na tržištu Srbije?

I to sam uradio vođen istim motivima kojim se i danas vodim. Ko će drugi da se oglasi ako ne PKS? Zar nije logično da organizacija privrednika štiti svaku svoju članicu? Ko drugi to treba da radi? Kada se nekom novinaru desi problem logično je da udruženja novinara stanu uz njega. Jedini problem je što je ministar trgovine i predsednik PKS bio isti čovek. 

Ljudi moraju da shvate da sam se ponašao kao profesionalni fudbaler, koji je iz Zvezde prešao u Partizan. Kao predsednik PKS nisam se borio za ličnu poziciju, već sam bio glasnogovornik onoga što su privrednici zamerali Vladi. Nisam imao nijednu argumentovanu aferu, iako su neki mediji, zbog nekih svojih ciljeva i interesa pokušali u javnosti da stvore drugačiju sliku. Naravno, čim sam počeo da se bavim politikom, svestan sam da ne mogu svi da me vole. 

Možete li već sad reći nešto više o najavljenom dolasku dva velika trgovinska lanca i zašto se njihova imena još kriju? 

Mogu samo da kažem da su oni već duboko istražili tržište Srbije. Na stolu čelnih ljudi tih kompanija su pozitivni rezultati istraživanja i predlozi da se donese odluka o investiranju u Srbiju. Imena ne mogu da kažem, jer u tim kompanijama odluke još nisu donete. 

Da li se bar radi o kompanijama iz prve svetske lige? 

Nisu u prvih 10, ali su između 10. i 30. mesta po ukupnom godišnjem obrtu. Oba lanca su internacionalna, prisutna u regionu i poznati su potrošačima iz Srbije. Ukoliko odluka bude pozitivna, a trebalo bi početkom jeseni da se nađe na bordovima obe kompanije, lanci će doneti nešto novo na naše tržište. 

Na primer, u Srbiji nema dovoljno robe iz Turske, jedne od najbrže rastućih ekonomija u svetu. Na primer, Nemačka je mnogima prva asocijacija na pomen grunding televizora, a već 7 godina je to turska kompanija. 

Zašto u Srbiju, suprotno mnogim očekivanjima, nisu došli veliki internacionalni trgovinski lanci?

Neki su i ušli, jer je Metro među četiri najveća u svetu, Interex je kao deo francuskog Intermarša osrednji evropski lanac, a Veropulos i Mercator su značajni regionalni igrači. Globalni lideri ne gledaju unutrašnje granice i ako su prisutni u Segedinu, nemaju interes da grade samo 50 kilmetara dalje, na severu Srbije. 

Njihova odluka zavisi i od broja stanovnika i potrošača koji gravitiraju nekoj lokaciji, kao i od njihove prosečne zarade. Nesporno je da Srbiji treba više internacionalnih igrača, a tri su razloga što još nisu došli. 

Prvi, politička nestabilnost, otklonjena je formiranjem ove vlade. Drugi je niska kupovna moć, a treći je što velike multinacionalke na tržištu prave „paukovu mrežu“ i Vol-Mart neće doći u Beograd dok ne pokrije celu Mađarsku. 

Zato očekujem i Tesco, Carrefour, Coru, Rewe, Billu i još neke lance, sada prisutne u Austriji, Mađarskoj, Rumuniji ili Bugarskoj da za tri do pet godina, ako ne bude političke nestabilnosti, pokriju srpsko tržište. Nadam se i većem prisustvu naših trgovinskih lanaca u regionu, a radićemo i na boljem regionalnom pokrivanju tržišta Srbije, jer u Boru,Vlasotincu i Valjevu ne postoje iste mogućnosti izbora kao u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. 

Stranim kompanijama ćemo sugerisati, pa i pomoći ako se odluče da investiraju van Beograda. Upravo dve kompanije, koje očekujemo, planiraju da najpre investiraju na severu i jugu Srbije. 

Da li je jedan od razloga zbog kojeg ne dolaze veliki lanci i to što po nekim mišljenjima ne mogu da dobiju željene lokacije? 

Uvek je interes trgovca da se što više približi potrošačima, a interes grada i države je da ne uguši male radnje. Novom Strategijom razvoja trgovine, koja će biti završena do kraja godine, naložićemo svim lokalnim samoupravama da identifikuju lokacije i urbanistički ih opreme za gradnju tržnih centara i da ih u određenom periodu stave na licitaciju. 

Ubeđen sam da će lokacija biti dovoljno. Pri tome, problem nisu lokacije već loša infrastruktura. Pet godina unazad na levoj obali Dunava preko Pančevačkog mosta ničega nije bilo. Kada smo tu lokaciju nudili nekim trgovinskim lancima govorili su da ne dolazi u obzir, a sada su tamo Porsche, Metro, Toyota i mnogi drugi. Danas možda neke lokacije nisu aktuelne, ali će postati za godinu dana i zato mora da se uredi infrastruktura. 

Da li pored poznatih spoljnih faktora rastu cena doprinose i trgovci sa visokim maržama?

Maloprodajne marže u Srbiji nisu veće nego u drugim evropskim zemljama, a u veleprodaji su možda dva-tri odsto više od evropskog proseka. 

Mislite li da rebalans budžeta može dodatno da pogura inflaciju u Srbiju? 

Postoji realna opasnost od toga, jer postoje zahtevi za povećanje penzija, socijalnih davanja i finansiranje nekih infrastrukturnih projekata, a makroekonomska stabilnost je imperativ. Zato bih bio srećan kada bi Srbija sklopila novi aranžman sa MMF-om. 

Znajući kako je formirana koalicija, kakvi su zahtevi i kakva su očekivanja, monitoring javnih finansija od strane MMF-a u narednih nekoliko godina bi nam dobro došao. Kao makroekonomista i ministar trgovine, koji je odgovoran za cene i snabdevenost tržišta mislim da bi to bio pravi potez za srpsku vladu, jer je i to jedan od faktora i elemenata na osnovu kojih investitori odlučuju da li će uložiti značajna sredstva u zemlju. 

Postoji li opasnost od poremećaja u snabdevanju tržišta? 

Apsolutno ne. Svega ima u dovoljnim količinama, osim u slučaju neke elementarne nepogode ili vanredne situacije. Biće ekstra rod kukuruza, kao što je bio i pšenice. Jedan od problema koji će se možda javiti je gde sve uskladištiti, kako izvesti i prodati tržišne viškove i obezbediti devize za neke druge poslove u Srbiji, ali to su slađi problemi. 

Da li se kajete što ste ušli u sferu politike? 

Nisam se pokajao zbog energije i motiva kojim sam zadojen od pokojnog Zorana Đinđića. Imaću jak motiv, a znam da bar još jedan kolega iz sadašnje vlade tako razmišlja, sve dok ne ostvarimo viziju da Srbija postane ravnopravan član EU. Želim da se to što pre završi, da bih posle toga imao vremena da zaradim i naplatim ono što sam radio. Ne od države Srbije već od nekog ko će to iskustvo da plati. 

(5. 09. 2008. Ekonomist)