.jpg)
| Ekonomska politika | |||
Nije posao ministra da tumači rad antimonopolske komisije |
 |
 |
 |
| petak, 12. septembar 2008. | |
|
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, posle serije izjava kako „Delta” nije monopolista, izgleda da se ujeo za jezik. Šalu na stranu, ali kako je nadležni ministar juče istakao za „Politiku”, problem koncentracije na ovdašnjem tržištu on više neće komentarisati. Da zaćuti, Milosavljević je odlučio posle reagovanja Saveta Komisije za zaštitu konkurencije u kome ga, doduše ne direktno, optužuju da vrši pritisak na članove ove nezavisne antimonopolske institucije, ali i na Vrhovni sud Srbije u trenutku kada se utvrđuje pozicija najvećeg trgovinskog lanca na tržištu. – Doneo sam odluku da to ne komentarišem. Neću više da se mešam i pustiću Komisiju da nezavisno radi svoj posao. Ja ću da ćutim, a oni neka rade – kratko je objasnio Slobodan Milosavljević. A igranka oko monopola u javnosti je počela pre nešto više od nedelju dana kada je ministar za nedeljnik „Ekonomist” istakao kako je „NIS monopolista, a ne Delta”. Nekoliko dana kasnije, gostujući u Politikinom poslovnom klubu, ministar je objasnio kako svoj stav zasniva prvenstveno na istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, koji je utvrdio da tržišni udeo Miškovićevog trgovinskog lanca ne prelazi spornih 40 procenata. Podsećanja radi, na osnovu zvaničnih rezultata o poslovanju kompanija, koje dobija uoči Nove godine, Zavod za statistiku je objavio da udeo „Delte” u Srbiji iznosi 17,2, a u Beogradu 32,5 odsto. Ovo saopštenje usledilo je samo mesec dana kasnije nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije donela rešenje kojim se odbija spajanje već kupljenog „Ce-marketa” Deltinom maloprodajnom lancu. Pomenutom koncentracijom na tržištu, zaključuje se u rešenju, „Delta” je stekla monopolsku poziciju na tržištu Beograd. Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije, rekla je juče za „Politiku” kako je u Zakonu o zaštiti konkurencije, ovo antimonopolsko telo jedina državna institucija nadležna da utvrđuje postojanje dominantnog, odnosno monopolskog položaja na tržištu, kao i njegovu eventualnu zloupotrebu, na osnovu kriterijuma i pravila propisanih u tom zakonu. – Nije u opisu ministarskog posla da tumači naš rad. Izjave date medijima otežavaju objektivno i nepristrasno rešavanje sporova, isticanjem u prvi plan samo pojedinih relevantnih činjenica – zamerila je Bajalovićka, kojoj je ministar u prethodnih nekoliko dana takođe spočitavao to što svakodnevno komunicira sa novinarima. U „Strategiji i politici razvoja trgovine”, čiji je autor Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta, između ostalog se navodi da na srpskom tržištu ima još prostora za koncentraciju, jer je udeo najvećeg trgovinskog lanca („Delte”) 26 procenata. – Nisam imala prilike da vidim to istraživanje, ali moram da razjasnim da je tu reč o dve potpuno različite stvari. Komisija se nije bavila analizom tržišta u celini. Počeli smo od koncentracije „Ce-marketa” i samim tim istraživali samo poziciju „Delte” na prestoničkom tržištu. Zbog toga niti mogu da osporavam, niti mogu da podržim istraživanje profesora Lovrete, koje je objavljeno u „Strategiji”. Nezavisne institucije i stručnjaci mogu da se bave istraživanjem tržišta, ali da decidno tvrde da li ima ili nema monopola, to nije njihov posao – smatra Bajalovićka. Pogrešno je i to što se, kada je reč o trgovačkim maržama, zaradama iz kojih oni plaćaju sve svoje troškove, spominje njihova prosečna vrednost, dodaje ona. Naime, u „Strategiji razvoja i politike trgovine” ističe se da marže u proseku u Srbiji iznose nešto više od 24 odsto, što je na nivou evropskog proseka. – Govoriti o prosecima je vrlo nezahvalno, zato što su, bar onoliko koliko smo mi imali prilike da ustanovimo, marže vrlo različite u zavisnosti od vrste proizvoda. Ne može se porediti marža hleba i mleka, koji se svakodnevno kupuju, i robe trajnijeg karaktera, gde su marže mnogo veće. Prosečna marža sama po sebi ništa ne govori – uverena je Bajalovićka.
|
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Odgovor Rio Tintu - Navedite na šta ste potrošili 500 miliona dolara za koje tvrdite da ste do sada već uložili u projekat „Jadar“
- Šta dobija Srbija od projekta "Jadar"? Rizik veliki, a dobit mala i neizvesna
- Koliko nas stvarno koštaju Vučićevi projekti - aktuelna vlast skoro utrostručila dug sa 2150 na 5750 evra po glavi stanovnika
- EU otvoreno zainteresovana za srpski litijum - zašto ekološke studije naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija
- Nazire li se kraj "litijumske groznice"
- Električni automobili - skupa i ne baš toliko „ekološka“ igračka
- Mesto Beograda na novom „Putu svile“ - kineske kompanije i investicije glavni generator sadašnjeg srpskog industrijskog rasta
- Iz arhive NSPM - Srbija i Evropska unija (2015)
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
