Ne damo Telekom ili kako pojesti "zlatnu koku" za užinu

Ne dam(o) Telekom - kako pojesti Zlatnu koku za užinu

Šta bi rekli Pupin i Tesla na tvrdnje da Srbi ne mogu da savladaju nove telekomunikacione tehnologije, da ne umeju da efikasno upravljaju Telekomom, i da treba da dignu ruke od ulaganja i obrazovanja novih generacija u jednoj od najprofitabilnijih privrednih grana današnjice!

Za našu „zlatnu koku” Telekom koja nosi zlatna jaja (veliki profit), i Sertić i Vujović i Vučić uporno ponavljaju da nema perspektivu, da ne može da se „nosi” sa stranim telekomunikacionim kompanijama, da će vrednost samo da mu pada... Neverovatno!

Izgleda da se ova garnitura na vlasti uporno trudi da Telekomu obori cenu i da ga bazično pokloni nekoj stranoj kompaniji, jer se na to obavezala MMF–u!

„Bezalternativni” put koji su izabrale vlade od 2001. godine vodi direktno u sunovrat!

Nalazimo sa na kraju sulude rasprodaje svega što je nešto vredelo u ovoj zemlji, te je na red stigao i Telekom, najprofitabilnije srpsko preduzeće i jedino koje povezuje srpske zemlje.

„Bezalternativni” put koji su izabrale vlade od 2001. godine vodi direktno u sunovrat!

Često se navodi da je Ajnštajn jednom rekao da je definicija ludosti ponavljati jedno te isto beskonačan broj puta i očekivati drugačiji rezultat. Svima koji imaju bar malo znanja i mogućnosti da logički razmišljaju odavno je postalo jasno čemu vodi nasilna globalizacija, takozvani neoliberalizam, ili kako neki to definišu, ekonomski imperijalizam. Nismo mi prvi na kojima je pravljen ovaj eksperiment „na živo”, i jako je teško naći „pacijente” koji su preživeli ovaj eksperiment i uspeli da se izvuku iz dužničkog ropstva.

Procedura je ustaljena, i ponavlja se skoro bez ikakvih izmena:

Prvo ide ekonomska i politička destabilizacija;

Onda se ubacuju razne „nevladine organizacije”, uglavnom finansirane od stranih vlada i njihovih posrednika;

Potom se dovode korumpirane i poslušne vlade, čiji je zadatak da destabilizaciju pretvore u destrukciju i to ne samo privrede, već i svih tradicionalnih vrednosti jedne nacije, uključujući i urušavanje porodice zagovaranjem „promene svesti”.

To se odvija i kroz preuzimanje i cenzuru medija, onemogućavajući time da se čuje drugačije i nezavisno mišljenje, kroz rasturanje stubova društva i ključnih institucija (kao što su vojska i Crkva, na primer), do uništavanje obrazovanja i nauke, i urušavanja nacionalnog ponosa i nacionalnog identiteta.

Kao rezultat ovog eksperimenta „na živo” caruje korupcija, nemoral, veliki brat i mali mozak.

Još davne 2008. u intervjuu za „Geopolitiku“ naglasila sam da nam razum nalaže da se branimo.

Za našu „zlatnu koku” Telekom koja nosi zlatna jaja (veliki profit), i Sertić i Vujović i Vučić uporno ponavljaju da nema perspektivu, da ne može da se „nosi” sa stranim telekomunikacionim kompanijama, da će vrednost samo da mu pada... Neverovatno!

Izgleda da se ova garnitura na vlasti uporno trudi da Telekomu obori cenu i da ga bazično pokloni nekoj stranoj kompaniji, jer se na to obavezala MMF–u!

Mada u nekom idealnom svetu slobodno tržište može da ima određene prednosti, strateška infrastrukturna preduzeća kao što su Telekom, EPS, Železnica, Vodovod i druga treba da ostanu državna, naročito kada je u pitanju mala država kao što je naša.

Restruktuisanje da – prodaja, ne!

Potencijalnom prodajom Telekoma po veoma niskoj ceni (oko koje se stalno spekuliše jer je ceo proces netransparentan) direktno je ugrožena imovina, dobrobit, bezbednost i sigurnost građana, bezbedno funkcionisanje vitalnih državnih institucija, poput vojske, policije, hitne pomoći i vatrogasaca, domaći razvoj i inovacije, a ugroženi su i podizvođači i dobavljači koji rade sa Telekomom, te se prodaji mora stati na put.

Kao što je navedeno u detaljnoj stručnoj analizi Akademije inženjerskih nauka Srbije, koja je dostavljena Vladi Srbije i relevantnim ministarstvima još u februaru ove godine, prodaja Telekoma je ekonomski i socijalno neopravdana, štetna za naučno–tehnološki razvoj Srbije, i nosi velike bezbednosne rizike.

Telekom ne sme da se proda pre svega zbog njegovog strateškog značaja jer će prodaja dovesti do ogromnog odlivanja prihoda i dobiti iz Srbije, otpuštanja i daljeg smanjenja broja radnih mesta, plata i penzija, i povećanja spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita.

Telekomunikaciona infrastruktura, koja je građena više od 120 godina, i koja uključuje telefonske centrale, optičku transportnu mrežu, pristupnu mrežu za fiksnu telefoniju i brzi internet, mobilnu mrežu za telefoniju i mobilni internet, ne sme da se preda strancima.

Tu infrastrukturu od Telekoma iznajmljuju svi drugi operateri, kao što su Telenor, VIP, SBB, Orion, i to skoro besplatno, na šta je Telekom primoran kroz razne zakonske odluke.

Otpuštanja ne bi zadesila samo Telekomove inženjere i tehničare (minimum 50%-65% zaposlenih će biti otpušteno), već najviše domaće proizvođače, podizvođače i dobavljače, tako da bi i do 100 hiljada građana bilo direktno pogođeno ovom nerazumnom odlukom, a i svi ostali čije usluge i proizvode zaposleni u IKT industriji koriste i plaćaju.

Ne postoji ni jedan ekonomski razlog da se proda kompanija koja je u 2013. godini ostvarila 15,3 milijarde dinara profita, investirala u razvoj 14 milijardi, otplatila kredit od 200 miliona evra i 5,5 milijardi dinara uplatila u budžet Srbije.

Kao što je u svom izlaganju na sednici AINS–a izneo dr Predrag Petrović, naučni savetnik (Iritel), Telekom je regionalni lider – sastoji se od matičnog preduzeća „Telekom Srbija a.d.” i 6 zavisnih privrednih društava: 65 odsto „Telekoma Republike Srpske“, 83 odsto mobilnog operatera „Mtel“ u Crnoj Gori, 100 procenata „FiberNet” d.o.o. u Podgorici, 100 odsto „TELUS“ a.d. u Beogradu, 100 odsto „TS:NET B.V.“ u Amsterdamu, i 51 procenat „HD–WIN” d.o.o.

Krajem 2014. godine Telekom je kupio 55,78 odsto akcija Dunav banke za 9,5 miliona evra da bi krenuo u vrlo profitabilno mobilno plaćanje i bankarstvo.

Treba takođe navesti da je Telekom 2006. kupio 65 odsto akcija Telekoma Republike Srpske za 646 miliona evra, a krajem 2011. otkupio i 20 odsto akcija od grčkog OTE za 380 miliona evra.

Ako uporedimo samo ovu milijardu evra uloženih u rast Telekom grupe sa 1,2 milijarde evra za koliko Vlada hoće da proda 58,1 odsto Telekoma (a šuška se da će tu da se doda i onih 20 procenata otkupljenih od OTE–a, tako da se približavamo na 80 odsto), vidi se sva nelogičnost ovog suludog plana za prodaju.

Zbog ovih investicija Telekom 2014. godine je na Dunavskom biznis forumu i proglašen za najvećeg regionalnog investitora.

Prihod Telekoma predstavlja 15 odsto budžeta države.

Početkom godine je formiran i Inicijativni odbor „Telekom je naš”, koji se posvetio borbi protiv prodaje Telekoma i koji koordinira nizom akcija širom zemlje.

Imajući u vidu da stručnjaci i 64 odsto građana Srbije koji se protive prodaji Telekoma nemaju pristup medijima sa nacionalnom frekvencijom i cenzurisanim novinama, održan je niz tribina u svim većim gradovima – od Niša, Kraljeva, Čačka, Knjaževca, Požarevca, do Obrenovca, Šapca i Zrenjanina. Članovi ovog Odbora su se pojavljivali nebrojano puta na lokalnim medijima.

Inicijativni odbor se sastoji od stručnjaka u telekomunikacionim i elektrotehničkim naukama (prof. dr Aleksandra Smiljanić, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivša ministarka za telekomunikacije; dr Predrag Petrović, naučni savetnik iz Iritela; prof. dr Jasmina Vujić sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju), ekonomiste prof. dr Jovana B. Dušanića, profesora Univerziteta u Beogradu, pravnika Branka Pavlovića, analitičara i novinara Slavoljuba Kačarevića (Balkan Magazin) i Đorđa Vukadinovića (NSPM), kao i Bratislava Lazića iz Samostalnog sindikata Telekoma.

Profesor Dušanić je nedavno izjavio da se Vlada sa najnovijim aranžmanom sa MMF obavezala da ide na prodaju „Telekoma", mada je država i dalje najveći akcionar i ima stratešku kontrolu dominantnih telekomunikacionih kompanija u mnogim evropskim zemljama: Nemačkoj, Francuskoj, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Švajcarskoj... ali i u Rusiji, Japanu, Kini.

Uostalom, Telenor, koji je norveška državna kompanija, kupio je naš „Mobtel“.

Dušanić je istakao da iskustva drugih privreda u tranziciji, koje su prodale nacionalne telekomunikacione kompanije, pokazuju da su novi vlasnici kao prve mere preduzeli smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena telekomunikacionih usluga i smanjenje ulaganja. To pokazuju primeri i naših suseda, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Mađarske, koji su prodali telekomunikacije „Dojče telekomu“ - ističe Dušanić.

Prof. dr Aleksandra Smiljanić naglašava da će država izgubiti svaki uticaj na politiku cena u oblasti telekomunikacija ako se Telekom proda.

Dok je Telekom u posedu države ona može da odredi cene usluga tako da budu pristupačne građanima. Telekom je imao izuzetno niske cene fiksne telefonije koje su implicirale i niske cene mobilne telefonije.

Pre nekoliko godina RATEL (Republička agencija za telekomunikacije) je naložio povećanje telefonske pretplate četiri puta u roku od godinu dana. Podizanje pretplate četiri puta bilo je vezano za privatizaciju Telekoma, od koje se nije odustalo.

Sličan scenario se desio u Hrvatskoj gde je pretplata povećana nekoliko puta neposredno pre no što je „Dojče Telekom“ kupio „Telekom Hrvatske“.

Sindikati Telekoma su takođe preko leta krenuli u sakupljanje potpisa na peticiji protiv prodaje preduzeća, a pridružili su im se i aktivisti Patriotskog bloka, koji su izašli na ulice da prikupljaju potpise.

Do sada je prikupljeno blizu 70 hiljada potpisa. Cilj je da se skupi 100 hiljada potpisa da bi se primorala Vlada da sazove referendum po ovom pitanju.

Sa tim ciljem je Inicijativni odbor napravio sajt „Odbrana Telekoma” na kome mogu da se pročitaju sve analize, vesti i akcije protiv prodaje ove kompanije.

Tu se nalazi i Peticija i pozivaju se svi građani Srbije da je potpišu: https://www.odbranatelekoma.net/stranice/index.php.

Prodaja Telekoma je neshvatljiv potez i poguban za sve stanovnike Srbije.

Ovim potezom gubi se važna poluga vlasti kojom može da se podstakne privreda i stvore nova radna mesta, poluga kojom može da se utiče na cene telekomunikacionih usluga tako da budu prihvatljive za naše građanstvo i poluga koja donosi profit koji bi se mogao iskoristiti za poboljšanje kvaliteta života u Srbiji.

Šta bi rekli Pupin i Tesla na tvrdnje da Srbi ne mogu da savladaju nove telekomunikacione tehnologije, da ne umeju da efikasno upravljaju Telekomom, i da treba da dignu ruke od ulaganja i obrazovanja novih generacija u jednoj od najprofitabilnijih privrednih grana današnjice?!

Peticija protiv prodaje „Telekom Srbija”- Prikupljeno 70.000 potpisa

Ovu peticiju su pokrenuli većinski sindikati Telekoma Srbije i već je sakupljeno 70 hiljada potpisa.

Protiv smo prodaje Telekoma zbog toga što, ako se Telekom proda:

- investicije za razvoj će biti značajno manje, a kvalitet usluga će biti isti ili gori;

- u ruralna područja strani kupac neće investirati;

- telefonska pretplata i cena minuta biće nekoliko puta skuplja (setite se Telenora);

- biće višestruko manja socijalna davanja, davanja za penzije, kulturu, sport, umetnost;

- dividende državi, građanima i zaposlenima, znatno manje ili ih neće biti;

- prihod i dobit Telekoma većim delom će izlaziti iz Srbije;

- preduzeća koja žive od Telekoma (izvođači, proizvođači opreme, distributeri, IT sektor, kooperanti) imaće višak zaposlenih koji će izgubiti posao;

- kupac smanjuje troškove i povećava dobit otpuštanjem zaposlenih (Hrvatska, Slovačka, Makedonija, Crna Gora ...);

- po otplati kredita za kupovinu Telekoma Republike Srpske i otkupa udela OTE-a, dobit Telekoma biće preko 300.000.000 evra godišnje;

- prodajom Telekoma država ostaje bez dva od tri najjača preduzeća koja su nacionalni resursi u oblasti energetike i telekomunikacija;

- novac od Telekoma otići će u finansiranje budžetskog deficita (u javnu potrošnju, izborne kampanje…)

Protiv smo prodaje Telekoma:

- Ne postoji nijedan ekonomski razlog za prodaju Telekoma.

- Nema nijednog argumenta za prodaju, a vidimo da više ni cena nije bitna.

- Argument ministra privrede gospodina Sertića i Vlade Republike Srbije da se ne zna kako će Telekom raditi za 4-5 godina, takođe ne stoji, već sada je jasno da će Telekom, u skladu sa usvojenim Strateškim planom, imati sve veći rast prihoda i operativne dobiti i da će sve više investirati u razvoj telekomunikacija, što smo radili i do sada najviše u regionu.

- Mi investiramo više od okruženja i više od svih konkurenata u Srbiji, tako da je jedini argument za prodaju: „mi iz nekog razloga moramo da prodamo Telekom“.

- Znamo da postoji sporazum sa MMF-om da prodamo Telekom, makar budzašto.

Šta ostaje kada rasprodamo sve što je vredno u Srbiji (Telekom, Komercijalnu banku, Aerodrom, Đerdap, komunalne službe, šume, vodu, plodno zemljište)?

Elita protiv

Do sada protiv prodaje Telekoma Srbija izjasnili:

1. Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS).

2. Društvo za elektroniku, telekomunikacije, računarstvo, automatiku i nuklearnu tehniku (ETRAN).

3. Preko 200 vrhunskih stručnjaka iz Srbije i 11 zemalja u svom Otvorenom pismu.

Pismo su za samo 10 dana u junu potpisali 129 doktora nauka, uključujući 24 akademika i 60 profesora univerziteta, 23 magistra i mastera, 57 inženjera, ekonomista, pravnika, advokata, novinara.

4. Reprezentativni sindikati i udruženja na nivou Telekom grupe: Sindikat Telekoma „Srbija“, Jedinstveni sindikat Telekoma Srbije, Sindikat radnika telekomunikacija Republike Srpske, Jedinstveni Sindikat Telus, Sindikalna organizacija M:TEL Crna Gora i Udruženje montera za telekomunikacionu mrežu Srbije; kao i Samostalni sindikat Telekoma Srbije.

5. Inicijativna odbor ”TELEKOM JE NAŠ”.

6. Savet za borbu protiv korupcije.

7. Patriotski blok (Dveri, DSS i istaknuti patriotski intelektualci).

8. Čak 64 odsto građana Srbije prema anketi koju je sproveo NSPM i Đorđe Vukadinović.

9. Originalna verzija Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića iz 2011.

Nije ni po zakonu

Prodaja Telekoma nije ni zakonski validna:

Po Zakonu o privatizaciji (Član 5):

Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao i kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara, koji se vodi u skladu sa zakonom koji uređuje kulturna dobra.

U Ustavu (Član 85) se naglašava da stranci mogu steći pravo koncesije, ali da ne mogu steći svojinu nad dobrima od opšteg interesa.

Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom.

A prema Zakonu o javnoj svojini (Član 11):

Mreža, u smislu ovog zakona, jeste nepokretna stvar sa pripacima, odnosno zbir

stvari, namenjenih protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, a čiji je pojam bliže utvrđen posebnim zakonom.

Mreže predstavljaju dobro od opšteg interesa.

Mreža kojom se obavlja privredna delatnost pružanja usluga od strane pravnih lica

osnovanih od nosilaca javne svojine je u javnoj svojini.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, posebnim zakonom može biti utvrđeno da mreže iz tog

stava mogu biti i u svojini pravnog lica koje je osnovala Republika Srbija za pružanje usluga ili njegovog zavisnog društva.

Autor je prva žena dekan katedre za nuklearni inženjering Univerziteta Berkli u Kaliforniji

(Jasmina Vujić - Svedok)