Narodne banke protiv svojih naroda - uporedni slučaj prevare sa švajcarskim frankom

Pljačkanje evropske periferije - članica EU, kandidata i ostrašćenih kandidata za kandidata. Regulatori tolerišu valutne klauzule radi „zaštite“ dužnika od visokih kamata i inflacije - sve do bankrota!

Dužničko ropstvo u Srbiji ostaje. Sada vidimo da je i posle donošenja Preporuka Narodne banke Srbije (31. maja) švajcarski valutni kalauz ostao u rukama bankara. U trenutku kada su banke u Srbiji oduzele 500 stanova, a uz Bugare se samospaljuju i prezaduženi Srbi, Ustavni sud Srbije kupuje vreme banksterima time što svaku moguću kolektivnu tužbu proglašava neustavnom.

Da li su članovi Američke privredne komore u Srbiji blagosiljali NBS da preporuči bankama odlaganje naplate opljačkanog novca dok traje mandat ovog režima, ne bi li se uspešno okončala mnogo veća pljačka okupirane teritorije?

Banke se sada nećkaju da prihvate preporuke Regulatora, dok preporuke aboliraju NBS od krivičnog delo nečinjenja, ali i krivičnog dela podsticanja drugih na krivično delo (banaka na pljačku građana).

Kako dužnici da pomognu i sebi i Srbiji i NBS? Da li povlačiti ušteđevinu iz neetičkih banaka!? Uporedna analiza slučaja Srbije, Hrvatske i Mađarske nam možda može pojasniti stvar.

Srbija: narušen državni i monetarni suverenitet

Da li su zbog nepovoljnog razvoja valutnog odnosa između švajcarskog franka i evra nastradali građani Srbije koji su kredite uzeli u dinarima?

Zvuči nelogično, ali je zahvaljujući međunarodnim špekulantima i sapetoj Narodnoj banci Srbije, tačno. Ovo je polazna konstatacija iz Saopštenja za javnost Narodne banke Srbije povodom mutno i dugačko naslovljene „Preporuke BAN 001/13 od 31. maja 2013. godine u vezi sa stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i Preporuke BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine u vezi s primenom ugovorenih neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre početka primene zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“.

Saopštenje i Preporuke su još jedno zamlaćivanje dužnika. Njihovom primenom se ne menjaju bitna pravila surove igre. Ko ne veruje, može da ih pročita na sajtu NBS. Uloga Preporuka je, što se tiče građana, da se dodatno zbune, razjedine, da se otupi dejstvo Udruženja „Efektiva“, da se izgubi dragoceno vreme proučavajući Praznu Kumovu Slamu.

Zadržaćemo se samo na delovima ovih dokumenata koji nam mogu pojasniti pozadinu, cilj i domet predloženih mera.

„Radi rešavanja problema građana, korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima, razmotrena su i različita uporednopravna rešenja na osnovu kojih bi se mogao poboljšati težak položaj jednog broja korisnika ovih kredita. Ova rešenja se pretežno kreću u rasponu od zakonskih i/ili administrativnih mera kojima se neposredno zadire u obligacionopravne odnose između davaoca i korisnika kredita (npr. Mađarska) do pokušaja samih učesnika na finansijskom tržištu da bez intervencije ili podsticaja države reše ovo pitanje (npr. početna faza rešavanja pitanja ovih kredita u Hrvatskoj)“ — kaže se u Saopštenju.

Dakle, vidimo da se radi o rešavanju, a ne o razrešenju problema građana, a i da bi se položaj dužnika mogao poboljšati, ali i ne mora. Mađarska i Hrvatska nisu jedine tačke raspona.

Zanimljivo je da nije uzeta u obzir situacija u Crnoj Gori, gde je ostvareno 4.000 kredita u „švajcarcima“, iako je zvanično sredstvo plaćanja evro, valuta koja najčešće služi kao mera vrednosti u valutnim klauzulama. Odgovor na pitanje otkuda se tu našao ovaj novi, pred sami udarni talas krize uvedeni, „kreditni proizvod“ umnogome pojašnjava događanja i kod komšija.

Što kažu Srbi „daleko bilo, ne čulo se“, ne pominje se ni slučaj Islanda koji je ukinuo valutnu klauzulu, proglasio je protivustavnom i protivzakonitom, nacionalizovao banke i uhapsio veliki broj direktora banaka.

U Hrvatskoj i Mađarskoj se, ranije nego u Srbiji, pokazalo da problem nezakonitog rada banaka nije jednostavan za rešavanje. Usled voljne ili nevoljne saglasnosti režima sa kriminalnom bankarskom praksom, problem građana brzo prerasta od finansijskog u socijalni, a zatim i u politički. Pravno gledano, sudovi i poštena inteligencija nemaju dvoumljenja oko nezakonitosti njihovog poslovanja. Otkud predugo tolerisanje tzv. regulatora (Centralne banke) i Ustavnih sudova. Ustavni sud Hrvatske šesnaest meseci ćuti o ustavnosti valutne klauzule.U čije ime?

I Ustavni sud Srbije ima preča posla: da „oceni ustavnost“ kosovske veleizdaje.

Hrvatska: kolektivni front protiv „švajcaraca“

U Hrvatskoj su udruženja „Franak“ i „Potrošač“ podigla prvu kolektivnu tužbu protiv osam velikih banaka (10. decembar 2012), i to zbog valutne klauzule u švajcarskim francima i jednostrane promene kamatnih stopa.

Kolektivna tužba je prihvaćena u Prvom trgovačkom sudu u Zagrebu, kao posledica stava da nije potrebno da celokupno stanovništvo koristi neki kredit ili uslugu da bi se štitio kolektivni interes potrošača. Prvo ročište održano je 1. marta 2013. godine. Na zahtev sudije, banke moraju sudu obrazložiti zašto su menjale kamatne stope.

Uz „Potrošač“, koji je tražio da se ugovori proglase ništavim, bio je prisutan profesor monetarne politike i međunarodnih finansija Ivan Lovrinović. On je ogolio prevarantsku suštinu kredita u francima sledećom izjavom:

„Ljudima koji rade u bankarskom sektoru i koji su kreirali kredit u švajcarcima od 2002. bilo je jasno da je kuna fiksirana prema tečaju evra i mogli su zaključiti da je to stabilan bankarski proizvod s obzirom na politiku HNB. No, nudeći kredit u francima, banke to nisu mogle zaključiti, niti je iko imao naznaku stabilnosti kredita u francima jer monetarna politika u odnosu na franak nije bila ista.“ („Počeo spor zbog švicaraca — sudac preporučio nagodbu“, Večernji list, 1. 3. 2013)

Sudija je pitao banke da objasne: koji je bio pravni i poslovni razlog zbog kojeg su odlučile uvesti kredite u francima? Zašto im je trebala treća valuta?

Citirao im je presudu nemačkog Vrhovnog suda iz 1925. prema kojoj se od načela monetarnog nominalizma, svetog pisma moderne pravne civilizacije, može odustati samo u izuzetnim slučajevima. Takođe je upozorio da poverilac koji insistira na ispunjavanju ugovora u bitno promenjenim okolnostima ne postupa u dobroj veri.

Očigledno je da bankari nisu ni težili stabilnom kreditnom proizvodu. U tom slučaju zarada bi se svodila samo na kamatu i razne naknade. Kod kredita u francima ostvaruje se istovremeno i ekstra zarada na osnovu tečajnih razlika.

Eto odgovora otkud ovakvi krediti i u Crnoj Gori.

Bankari su znali da je moguće izbeći rizik promene valutnih kurseva hedžiranjem. Hedžing je mehanizam, investicija koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju. Banke se moraju hedžirati, platiti nekoliko procenata premije na tečajni rizik jer je to njihov posao. Cena hedžiranja se ne mora preneti na veće kamate.

Umesto toga, banke su planski, sav rizik promene tečaja prevalile na građane i preduzeća putem pristupnih ugovora po principu uzmi ili ostavi. Ciljano su se odlučile na monopolsku i nepoštenu ekstra zaradu.

Pre opisanog ročišta, pomenuti profesor i kolega mu Drago Jakovčević, koji su radili analizu za Udruženje „Franak“ saopštili su Glasu Slavonije (30. novembar 2012) da su krediti u francima „izmišljen“ proizvod (franke niko nije ni imao, ni dao, ni video) pomoću koga su se banke značajno obogatile, a dužnici dovedeni u vrlo nepovoljan položaj. Niska kamata kredita u švajcarcima iskorišćena je kao sredstvo obmane klijenata.

„Reč je o podsticanju na zaključivanje ugovora o kreditu uz jednostrano ili nedovoljno informisanje o mogućim negativnim posledicama, na temelju čega bi korisnici kredita trebali pokrenuti privatne tužbe i tražiti raskide ugovora uz obeštećenje.“

Čega se plaši guvernerka Narodne banke Srbije?

Sledeći zaključak iz Hrvatske objašnjava zašto guvernerka Narodne banke Srbije zazire od suda:

„U svetu se 2007. i 2008. moglo očekivati da će doći do intervalutnih poremećaja, i da će špekulanti tražiti sigurnije utočište u nekoj od svetskih valuta. U bankama rade stručnjaci koji su obrazovani da predvide takve trendove, a klijenti nisu. HNB nije ni izdaleka upozorio na moguće probleme, a u stvari je trebalo onemogućiti kreditiranje uz valutnu klauzulu koja se odnosi na franak. HNB se ponašao jednostrano, štiteći samo one koji su se zaduživali uz primenu valutne klauzule vezane za evro.“ („Obmanuti građani mogu tužiti banke i tražiti raskid kredita“, Glas Slavonije, 30. 11. 2012.)

Profesor Ljubo Jurčić je bio još neposredniji na prvoj velikoj diskusiji Udruženja „Franak“: „Ovo je tipičan slučaj asimetrične informacije gde banke znaju sve a uzimatelji kredita ništa, ali zato postoje regulatori. No, banke su se izborile za državu koja im ovakvo ponašanje dopušta. Obveza je države da regulatorima štiti građane.“ (Poslovni dnevnik, 7. 2. 2013.)

Jurčić tvrdi da je u slučaju kredita u francima HNB bio deregulatorno telo, a da je devizna klauzula atak na državni suverenitet. Političari nisu reagovali. Jurčić problem vidi u tome „što smo prepisali propise i direktive, usklađujemo se sa direktivama, a nismo se upitali jesmo li se uskladili sa samima sobom, a u tome nas niko ne sprečava!“

Jurčić nastavlja, da „kada treba rešavati privrednu situaciju, nemamo (nacionalnim zakonom propisan) novac, odrekli smo ga se valutnom klauzulom, kojom smo izdali i deo nacionalnog suvereniteta, ne tražeći za to saglasnost naroda Republike Hrvatske. Evro je evropski novac, a mi ne učestvujemo toliko u privrednim tokovima u Evropi, koliko imamo evra koje moramo vratiti. Nemamo mehanizam koji bi doveo privredu u ravnotežu, a imali bi smo ga da je kuna novac. Ovako se samo igramo države.“

Potpuno isti problem imamo i u Srbiji, samo se o njemu ne piše na ovako otvoren način kao u Hrvatskoj. Pominje se pod pseudonimom „problem dinarizacije privrede“.

Da li u ovome vidimo model kako treba pokoriti sve centralne/narodne banke sveta da postanu vojska MMF-a za očuvanje kapaciteta vraćanja inostranog duga? To ćemo videti, nadalje ispitujući regionalni mehanizam prevare u švajcarcima.

Kao rezultat profesionalno sagledanog stanja i posledica, kao i zbog opuštenog ponašanja domaćeg regulatora, Udruženje „Franak“ je podnelo krivičnu prijavu protiv Hrvatske narodne banke Državnom tužilaštvu zbog pogodovanja bankama u Hrvatskoj.

U prijavi se konstatuje da je HNB propustio da spreči banke da ugovaraju i sprovode jednostrane nezakonite promene kamatnih stopa, čime je počinio krivično delo nečinjenja, ali i krivično delo podsticanja na krivično delo. Time HNB negira zakone Republike Hrvatske i pozitivnu praksu EU u zaštiti potrošača, a sve zbog osiguranja prevelikih profita poslovnih banaka. Procena je da su banke u poslednjih 10 godina kao rezultat pogodnosti ostvarile 10 milijardi kuna ekstra profita.

Da se Vlasi ne dosete pa potegnu identičnu tužbu, sa istim argumentima — Narodna banka Srbije donosi Preporuke. Pilat misli da je oprao ruke. Za svaki slučaj, Ustavni sud Srbije začuđujuće hitro donosi odluku o neustavnosti kolektivnih tužbi, sedam dana pre objavljivanja Preporuka.

U suštini, Preporuke NBS pomažu bankama u Srbiji da na kratko odgode vrhunac problema sa nenaplativim kreditima. Socijalni bunt se odlaže i političari mogu i dalje najavljivati Godoa sa stotinama milijardi investicija, zaduživati se i nepokolebljivo tumarati na putu ka EU.

Procena je da je više od 260.000 građana Hrvatske blokirano za 19 milijardi kuna zbog nepoštenih radnji bankara. To je možda bio i razlog da krajem maja zaseda Veće Hrvatske biskupske konferencije za život i porodicu, na kojem je osuđen bankarski sistem koji ugrožava pojedinca, porodicu i društvo. Prepoznata je stvarnost da neetični bankari ciljanim i unapred isplaniranim potezima preuzimaju glavnu reč nad sudbinom pojedinca, porodice i na kraju celokupnog društva. Posledice su vidljive kroz smanjenje rađanja dece, bračne i porodične krize, oboljevanja i samoubistva.

Da u Srbiji nije ništa bolja situacija, dokazuje i nedavno samospaljivanje Radovana Živkovića u sopstvenoj kući u Valjevu, te samoubistvo Milana Stevanovića iz Kragujevca. Obojica su se ubila zbog nemogućnosti vraćanja dugova. Živkovića jepre tog kobnog čina, takođe zbog dugova, napustila supruga i dve ćerke (Večernje novosti, 18. jun 2013).

Preporuke slične sadašnjim preporukama NBS, ponudila je Hrvatska narodna banka prezaduženim građanima još 2011. godine. Samo sedam bankarskih klijenata je do kraja 2011. prihvatilo predlog HNB, iako je ukupan broj kredita indeksiranih u švajcarskim francima bio oko 120.000.

Ostali klijenti su predlagali trenutno ukidanje valutne klauzule i na kredite i na depozite, te njeno prevođenje u postojećim ugovorima u „indeksnu klauzulu“, koja se odnosi na kretanje indeksa maloprodajnih cena u Republici Hrvatskoj, a što predstavlja jedinu logičnu vezu s izvornim obavezama izraženim u kunama i štiti kupovna moć domaćeg novca, odnosno glavnice.

Osujećen otpor Mađarske „švajcarizaciji“

Mađarska vlada je prva u Evropi zabranila valutnu klauzulu i naterala banke da devizne kredite pretvore u forintu, u vreme vlade Viktora Orbana.

Približavanje Mađarske Evropskoj Uniji istovremeno je bilo praćeno smanjenjem brojnih prihoda (ponajpre od carina). Zatim sledi povećanjem spoljne zaduženosti. U periodu od 1994. godine pa do 2005. spoljni dug Mađarske uvećan je za skoro 50 milijardi dolara i iznosio je 76 milijardi dolara na kraju 2005. godine. „Međunarodne finansijske institucije zagospodarile su Mađarskom; strane banke osvajale su sve veći procenat tržišta i budžeta stanovništva; tržište Mađarske polako je padalo u ruke stranih 'investitora'“. (Marina Raguš, „Orbanov eksperiment“, FSK, 18. 06. 2013.)

Viktor Orban pokušava da pomogne prezaduženom i osiromašenom stanovništvu. Za to mu je potrebna Centralna banka koja je više pod uticajem njegove vlade, nego Bazela i Brisela. On opravdano ističe da se Mađarska mora osloboditi nagomilanih kredita u stranim valutama, jer oni ograničavaju politiku tečaja. Krediti u stranim valutama su stvar oslabljenog i ograničenog suvereniteta, jer ne dozvoljavaju da se iskoristi prednost posedovanja sopstvene valute. Slabljenje forinte odgovara izvoznicima, ali ne odgovara domaćinstvima, privatnom i državnom sektoru tj. svima koji imaju kredite u stranim valutama. Tako svi postaju taoci tečajne politike dok se ne otarase ovakvih kredita.

Sinhronizovanim i ucenjivačkim merama MMF i EU su naterali Mađarsku, odnosno Orbana, da se vrati starim zakonima koji ne ometaju dalje ekonomsko iscrpljivanje ove države. Pre svega, da vrati „samostalnost“ Centralnoj banci. Umesto da se zabrinu, mediji u Srbiji likuju zbog pobede „osnovnog postulata zapadne tržišne demokratije“.

Nešto kasnije sličana situacija se ponavlja u Srbiji. Ne dozvoljava se izmena Zakona o NBS kojom bi bilo dozvoljeno da se devizne rezerve koriste i za finansiranje privrede. Prepreka su žbiri onih koji štamparijom odrađuju „nekonvencionalnu monetarnu politiku“. Mediji opet likuju. Ushićen je Najveći finansista među tamburašima.

Orban se setio da je Rusija najveći ekonomski partner Mađarske izvan granica EU. Brisel nije imao ucenjivački kapacitet da osujeti skorašnje političke kontakte i dobre ekonomske rezultate između Rusije i Mađarske.

Srbija — zemlja u kojoj banke mogu šta hoće

U Srbiji je Udruženje „Efektiva“ podiglo 5. februara 2013. prvu kolektivnu tužbu protiv banaka „Hipo-Alpe-Adrija“, „Pireus“ i „EFG“, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Tužba je zasnovana na zahtevu da se isprave posledice koje je na korisnike kredita ostavilo nedopustivo ugovaranje valutne klauzule u švajcarskim francima, kao i jednostrano menjanje kamata i kamatnih marži. Realizovano je 22.000 kredita u protivvrednosti nešto manjoj od milijardu evra. Da bi ga sklonili od očiju javnosti, od temeljnog, principijelnog i održivog razrešenja, bankari kažu da to nije sistemski problem. Možda i nije ali nisu rekli na čiji sistem misle.

Za potrebe „Efektive“ urađen je kvalitetan stručni rad - Zaštita korisnika finasijskih usluga. Autorka je dr Dijana Marković Bajalović, profesor Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu i Fakulteta za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu.

Predmet rada su dva pravna problema u vezi sa ugovorima o kreditu: problem indeksiranja kreditne obaveze u stranoj valuti i problem ugovaranja promenljive kamatne stope. Dodatno se razmatra i pitanje dopuštenosti ugovaranja dvostrukih zaštitnih klauzula. Zainteresovanima preporučujemo da rad u celosti i pažljivo iščitaju a za potrebe ovog članka citiraćemo par argumenata.

Evo zbog čega su predmet Preporuka NBS samo krediti u „švajcarcima“.

„Od 1. 1. 2008. do 1. 1. 2012. kurs dinara prema evru oslabio za svega 30%. U istom periodu kurs dinara prema SAD dolaru oslabio je 55%, dok je prema švajcarskom franku oslabio za čitavih 90%. U istom periodu inflacija je iznosila oko 35%. Ovako nepovoljan odnos zadržan je i nakon što je švajcarska vlada u avgustu 2011. fiksirala kurs franka na 0,8 evra.“ Očigledno je da u slučaju kredita indeksiranih u evrima korisnici kredita nisu oštećeni i manje–više vraćali su ono što su i dobili, jer je kurs evra uglavnom pratio stopu inflacije. Korisnici kredita u švajcarskim francima vraćali su i vraćaju, mnogo više nego što su realno dobili, pa se postavlja obaveza njihove pravne zaštite.

Preporuke pominju Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kao granični kamen u promeni odnosa između korisnika kredita i banaka. Ovaj Zakon se predstavlja i kao krunski dragulj Regulatora u poslu zaštite klijenata. Samim usvajanjem Zakona NBS nije adekvatno zaštitila korisnike kredita, jer nije preduzela mere da otkloni posledice protivpravnog postupanja banaka u periodu pre početka primene Zakona. Preporukama se nastoji zakrpiti taj propust. NBS je i pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga imala ovlašćenja za preduzimanje mera prema bankama, na osnovu Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o bankama. Zašto nije?

Korisnici kredita ipak imaju mogućnost da zaštitu ostvare putem suda. Prva presuda protiv Hipo banke zbog švajcarskih kredita doneta je 19. juna ove godine u mostarskom opštinskom sudu. Sud je istakao da je banka bila dužna držati se kursa na dan sklapanja ugovora o zajmu, a ne na dan kada su pristizale obaveze plaćanja rata. Prosto i pošteno.

„Postupanje NBS u zakonskom regulisanju sadržine ugovora o kreditu i kontroli zakonitosti poslovanja banaka pokazuje da ona ne ostvaruje uspešno svoju regulatorsku funkciju, jer ne sagledava celovito problem zaštitnih klauzula, već ga rešava kazuistički [od slučaja do slučaja] i, šta više, zadocnelo.“ (str. 9)

Predstavnici Udruženja „Efektiva“ su za Preporuke NBS rekli da su po meri banaka i da su neodržive.

Zašto je to tako?

Ako znamo da je MMF branilac „nezavisnosti“ svih centralnih banaka sveta i da mu je cilj uvek isti — očuvanje stabilnosti finansijskih sistema i njihovog kapaciteta za vraćanje inostranih dugova — sve u ovoj priči dolazi na svoje mesto.

NBS upravlja javnim dugom. Dobar deo tog duga su dugovi bankama. Da bi ti dugovi bili naplativi, tu je uz NBS i MMF, predstavnik kluba poverilaca. Lepo reče Nebojša Katić, da je važno razumeti da MMF nije razvojna institucija i da nema obavezu da brine o prosperitetu i interesima Srbije (i njenih građana).

Nema neznanja, grešaka, kašnjenja NBS. Postoji samo nadmoć i pritisak civilizovanog uterivača dugova. 

(Fond strateške kulture, 30. 6. 2013)