Krugman je prizivao mehur s kućama

Poslednjih dana, glavna tema ili bolje otkucati meta na ekonomskim i finansijskim blogovima i sajtovima je Pol Krugman, nobelovac[1], liberal[2], kejnzijanski ekonomista i kolumnista „Njujork tajmsa“. Krugman je česta tema na libertarijanskim i konzervativnim sajtovima i blogovima zbog svoje političke i ekonomske orijentacije, pre svega zbog toga što svoje mišljenje propagira u trećim najvećim (po tiražu) američkim dnevnim novinama.

Kao i uvek, krenulo se uobičajeno sa analizom članka na Krugmanovom blogu[3]. Prvi komentar je ostavio izvesni Patrik. Dan kasnije (16. jun), njegov komentar preuzima Arnold Kling što je bio okidač za lavinu anti-Krugman tema i poruka na Internetu[4]. Pasus koji je bio okidač[5]: „Da se bori protiv ove recesije Fed mora više od pucketanja (prstima); treba da rastuća potrošnja domaćinstava ublaži umiruće poslovne investicije. I da to uradi, kao što je Pol MekKali iz Pimka rekao, Alan Grisnpen mora da stvori mehur sa kućama da zameni Nesdek mehur.“ Lavina je krenula isti dan i proširila se brže od srednjovekovne kuge. Toliko je bila jaka da se Krugman sutra dan morao pravdati[6]: „Momci, pročitajte ponovo. To nije bilo zastupanje politike, to je bila samo ekonomska analiza. Hteo sam da kažem da je jedini način da Fed povuče bio putem mehura sa kućama. I to se jednostavno dogodilo.“ Čak su i moderatori komentara „Njujork tajmsa“ uvideli kuda su stvari otišle pa su puštali negativne komentare o Krugmanu.

Đavo je u međuvremenu odneo šalu i Kling je krenuo da brani Krugmana[7] (tu je pokazao da uopšte nije za slobodno tržište iako mu je sajt upravo to navodno propagira) što je samo dodatno iznerviralo anti-Krugman snage koje su žestoko uzvratile. Mark Tornton je uspešno skupio s neta sve komentare Krugmana iz 2001. koji su počeli da niču po netu kao pečurke posle kiše[8]. Sledi najzanimljiviji citati iz Krugmanovih intervjua i kolumni koji pokazuju da je bio apologeta Grinspenove politike niskih kamatnih stopa koje su proizvele istorijski bum s nekretninama, što je dovelo do sadašnje krize.

Citat iz Krugmanovog intervjua nemačkom „Veltu“ s početka 2002: „Tokom faze slabog rasta postoje uvek oni koji kažu da niske kamatne stope neće pomoći. Oni previđaju činjenicu da niske kamatne stope deluju kroz nekoliko kanala. Na primer, više kuća se gradi što razvija građevinski sektor. Morate postaviti suprotno pitanje: zašto u ime sveta ne bismo smanjili kamatne stope?“

Citat iz kolumne „Njujork tajmsa“ (2. maj 2001): „Oduvek sam verovao da spekulativni mehur ne mora da vodi u recesiju dokle god se kamatne stope brzo smanjuju da stimulišu alternativne investicije. Ali moram da se suočim sa činjenicom da su spekulativni mehuri obično praćeni recesijama. Moj izgovor je da je to zato što se kreatori (monetarne) politike sporo kreću – centralne banke tipično previše sporo smanjuju kamatne stope u suočavanju sa izduvavajućim mehurom time dajući zamajac pogornjavanju. To je razlog zašto sam, kao mnogi drugi, bio frustriran niskim smanjivanjem na sastanku Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu: bio sam prilično siguran da Alan Grinspen ima alate da spreči užasnu recesiju, ali me brine da je možda iza krive. Međutim, dajmo zasluge gde treba da idu: g. Grinspen je od onda smanjio stope. I dok neki od nas urgiraju da se to brže čini, Fedovo četvorostruko smanjenje stopa od usporenja (ekonomije) očigledno predstavlja neobično agresivan odgovor po istorijskim standardima. Još nije sigurno da li će g. Grispen uhvatiti krivu – imajmo još jedno smanjenje, molim – ali smanjenje kamatnih stopa se čini, držite fige, da daju efekta.“

Citat iz kolumne „Njujork tajmsa“ (7. oktobar 2001): „U međuvremenu, ekonomska politika bi trebala da ohrabruje drugu potrošnju da se ublaži privremeno opadanje poslovnih investicija. Niske kamatne stope, koje promovišu potrošnju na kuće i druga trajna dobra, su glavni odgovor.“ Skoro isto je ponovio 28. decembra 2001: „Dobra vest je da je američka ekonomija pala u recesiju, ali nije pala s litice. Većina kredita će verovatno otići istrajnom optimizmu američkih potrošača, ali Fedovo dramatično smanjivanje kamatnih stopa je pomoglo čvrstom održavanju domaćinstava iako su poslovne investicije opale.“

Da se Krugman nikako ne može opravdati govori njegov blog od pre nešto više godinu dana gde je nastavio da opravdava Grispena[9] kada je valjda svima postalo jasno gde je odvela njegova (nenormalna) monetarna politika. Takođe pati od ideoloških dvostrukih standarda ili amnezije. 2004. je s pravom kritikovao Bušovu administraciju da će veliki budžetski deficiti pogurati kamatnu stopu gore[10], ali sada kada je demokrata Obama na vlasti, to više ne važi[11].

Dakle, prvobitni citat iz njegove kolumne (2002) nije bio slučajnost, šala ili objašnjenje ekonomske politike. Krugman je de fakto bio zagovornik Grinspenove politike niskih kamatnih stopa, s razlikom da ga je kritikovao da nije dovoljno brzo smanjivao iste. Isto tako je i zagovornik sadašnje Fedove monetarne politike upumpavanje ogromne količine novca iz ničega i skoro na nuli kamatne stope[12], koja već vidno stvara novi mehur na tržištu sirovina, a tržište američkih državnih obveznica na veliko implodira.

P. S.

Na kraju se ispostavilo da se Krugmanov citat iz 2002. prvobitno pojavio na forumu posvećenom dr Ronu Polu (Patrik je od tamo iskopirao), baš kao i svi ostali Krugmanovi komentari[13].