Jasno protiv GMO u Srbiji - dok ne bude kasno

Trenutnim zakonom u Srbiji zabranjen je uzgoj GMO, kao i promet. Nažalost, pritisak na vlasti u Srbiji je sve veći da se ovaj zakon promeni i omogući gajenje genetski modifikovanih organizama. Uprkos velikom otporu prema gajenju GMO-a, nauke, struke, ogromnog dela javnosti, kao i samih građana Srbije, GMO lobisti iza kojih stoje moćne, globalizovane međunarodne korporacije, ne odustaju od promene ovog zakona u njihovu korist. Naši političari nam serviraju priču o nemogućnosti učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju, ako ne promenimo sporni zakon. Kao da će nam učlanjenjem u tu organizaciju poteći med i mleko, a svi vrlo dobro znamo da nemamo skoro nijednu drugu proizvodnju za izvoz osim poljoprivredne. Treća Srbija ne vidi korist od članstva u STO ukoliko bi to pak značilo omogućavanje gajenja GMO-a u Srbiji.

Izraz genetski modifikovani organizmi, koji se koristi za opisivanje organizama sa genskim promenama o kojima se ovde radi, sigurno nije najprikladniji. Zato što genetska modifikacija, u najširem smislu, može da podrazumeva svaku promenu u genomu. Promene genoma mogu da budu i promene u broju hromozoma, ili krupnije promene u njihovoj strukturi, što se dobija tehnikama citogenetike. Genetska modifikacija može da bude izvedena na nivou gena, ili manje grupe gena, tehnikama molekularne genetike, odnosno genetičkog inženjeringa. Svi organizmi dobijeni na navedene načine mogu se smatrati genetski modifikovanim. Ne ulazeći u šira razmatranja, može se reći da se pod genetski modifikovanim organizmima podrazumevaju oni, kojima je genski sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem, ili prirodnom rekombinacijom postojećih gena vrste. Ovim genetski modifikovanim, ili transgenim organizmima genetska struktura je izmenjena na način koji se nikada ne bi desio u prirodi. Genske konstrukcije kojima je izmenjen genom domaćina najčešće potiču od sasvim nesrodnih vrsta, čime se poništavaju sve granice u prirodnom genskom toku izmena naslednih informacija. Mesto stvaranja GMO-a je laboratorija.

Pojava GMO-a trebalo je da znači početak efikasnijeg biološkog puta rešavanja mnogih problema sa kojima se čovek suočava. Pre svega, to je pitanje gladi u svetu i u tom svetlu povećanje kvaliteta i rodnosti poljoprivrednih kultura, poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (duža trajnost i bolja otpornost na transport plodova), kao i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom bi se postigao širi areal gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, i boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Sastav hrane bi bio kvalitetniji, obogaćen esencijalnim amino-kiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskaloričnim zaslađivačima. Na polju zdravstvene zaštite, transgeni organizmi bi trebalo da obezbede proizvodnju vakcina, jeftinijih lekova, organa za transplataciju. Upotrebom ove biotehnologije, zaštita okoline bi bila podignuta na viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).

Da li je sve baš tako? Da li je u interesu Srbije i njenih građana gajenje GMO? U narednih nekoliko pasusa pokazaćemo da dobrobit čovečanstvu nije ni približno takva kakvom neki žele da predstave GMO. Osvrnućemo se na gajenje GMO sa nekoliko aspekata (zdravlja ljudi, uticaja na spoljašnju sredinu, ekonomski aspekt), sa konkretnim činjenicama i publikovanim, javno dostupnim dokazima.

Sigurno da je najznačajniji uticaj, uticaj GMO-a na zdravlje ljudi. Činjenica je da je upotrebom GMO proizvoda u hrani došlo do porasta alergija. Nažalost, u ovom trenutku najveća je nepoznanica kako će hrana koja ima neprirodnu kombinaciju gena delovati na naše gene i još se ne može izaći u javnost sa konkretnim podacima o posledicama korišćenja GMO-a u ljudskoj ishrani. Na budućim generacijama je da to otkriju.

Uticaj na spoljašnju sredinu je izuzetno značajan, pogotovo ako imamo u vidu sve štetne promene u našoj okolini, koje je izazvao čovek svojim delovanjem. Iako su GMO zamišljeni kao organizmi kojima bi štitili životnu okolinu, malo je takvih primera. Naprotiv, gajenjem GMO otpornih na totalne herbicide povećava se prisustvo glifosata u zemljištu, koji je dokazano štetan po životinjski svet, izazivajući sterilitet i mutacije kod ispitivanih životinja. Količina glifosata u jednom litru totalnog herbicida je 480 g, a u jednom tretmanu se upotrebi oko 5 litara totala, tako da se u zemljište unese oko 2,5 kg/ha ovog štetnog jedinjenja. Gajenjem biljaka otpornih na bolesti, štetočine, ili totalne herbicide, vrši se jak selekcioni pritisak na životnu okolinu. Dolazi do osiromašenja biodiverziteta sa jedne strane, a opet sa druge stvaranje organizama otpornih na otporne biljke i totalne herbicide. Zamislite samo korove otporne na totalne herbicide. Već su se pojavili insekti dijabrotike otporni na otporne hibride kukuruza prema ovom insektu.

Povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda gajenjem GMO useva i rešavanja gladi u svetu je jedan od najvećih aduta zagovornika gajenja GMO. Opovrgnućemo ovu premisu posmatrajući proizvodnju soje i kukuruza kao dva najrasprostranjenija GMO proizvoda u svetu, a za našu zemlju dva najznačajnija useva. Prosečan prinos soje u periodu od 2005-2011. koji je ostvaren u Srbiji malo zaostaje u poređenju sa najvećim svetskim proizvođačima soje. U odnosu na SAD manji je za 200 kg, Brazil 150, Argentinu 50 kg u proseku. U pojedinim godinama je bio i veći. 2010. godine ostvaren prosečan prinos soje u Srbiji je bio drugi u svetu, odmah iza Italije, a ispred zemalja koje uzgajaju GMO soju. Ako znamo u kakvom stanju je naša poljoprivreda, slobodno možemo reći da naš sortiment koji nije GMO daje iste prinose kao i GMO.

Što se tiče kvaliteta, kompanije koje prodaju GMO kukuruz i pojedine naučne studije, zaključuju da se gajenjem GMO kukuruza otpornog na insekte, smanjuju štete u prinosu i kvalitetu, jer biljke ne bivaju oštećene napadima ovih insekata. Ipak poslednje studije pokazuju da su insekti mutirali i postali otporni na otporne hibride i ponovo se javljaju štete na sve većim površinama. Novi način borbe protiv tih insekata je puštanje u polje insekata osetljivih na te hibride, kako se parenjem ne bi dalje umnožavali otporni insekti i tako se drži pod kontrolom brojnost otpornih insekata.

Gledajući ekonomsku stranu, ne GMO proizvodi su skuplji u odnosu na GMO i sve traženiji, sa daljom tendencijom rasta razlike u ceni u korist ne GMO proizvoda. Ovo se nikako ne sme zanemariti, jer bi samo na godišnjoj proizvodnji soje u zrnu, srpska poljoprivreda imala manjak od 56 miliona evra. Kada bi računali gubitke nastale uvozom semena, smanjenom prodajom domaćeg sortimenta i realizaciju prerađevina od soje ta cifra bi bila mnogo veća. Neki proračuni kažu da bi gubitak celokupne srpske poljoprivrede bio preko pola milijarde evra na godišnjem nivou, ukoliko bi dozvolili gajenje GMO.

Pored gore navedenih činjenica treba istaći i sledeće. Ugrađivanje gena u GMO se vrši pomoću vektora, a oni su vrlo često virusi. Virusi bi zaista u našim genima mogli da prave pravi haos. Da li će se to dogoditi, nema pravog odgovora jer je potrebno da prođe nekoliko generacija. Da li će se GM tehnologija, kao i mnogi najveći izumi, istrgnuti kontroli razumnih i dobronamernih. Zamislite upotrebu GMO-a kao biološkog oružja! Zamislite bakteriju antraksa koja je malo genetički poboljšana tako što joj je povećana otpornost!

Pored svega toga ako mi ne želimo da koristimo u ishrani GMO, da li mi imamo pravo na izbor? Da li nam neko to omogućuje? Da li je to omogućeno ljudima u državama gde se koristi GMO? Proizvodi najčešće nisu obeleženi tako da ukažu na te sastojke. Šta je sa našim pravom na izbor?

Zbog svega toga zalažemo za to da ostane na snazi zabrana gajenja GMO na našim poljima, kao i promet istih. Zalažemo se za to da se taj zakon i pooštri i zabrani promet i GM sojine sačme i da se Srbija brendira kao prostor slobodan od GMO. Verujemo da bi ovim činom korist bila višestruka, kako po poljoprivredne proizvođače, tako i po potrošače.

(Autor je jedan od osnivača Treće Srbije i istraživač u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu)