Fijat i Srbija

Nakon iznenadne posete predsednika Tadića i telefonskih poziva Berluskoniju, Fijat je uplatio prvu ratu od 100 miliona evra za kupovinu Zastave. I dalje se ne zna koji model će se proizvoditi u Kragujevcu. Fijat je 2009. godinu završio sa malo manje od milijardu evra gubitaka. Fijat zaustavlja proizvodnju krajem februara i početkom marta u svim pogonima na 15 dana. Prodaja vozila u januaru 2010. drastično je manja nego u januaru najkriznije 2009. godine. Radnici zaposleni u Fijatu najavljuju velike proteste zbog najavljenog prekida proizvodnje na Siciliji. Markijone je ubedio Berluskonija da ne postoji nikakvo opravdanje za proizvodnju automobila na Siciliji jer nije profitabilno, što je osnov svakog privatnog biznisa, tako poznatog italijanskom premijeru. Fijat zbog veće rentabilnosti izmešta proizvodnju iz Poljske u Brazil. Fijat planira da proizvodnju 200.000 automobila u Kragujevcu započne u drugoj polovini 2011. godine. Do pomeranja prvobitno najavljenih termina 2008, 2009. i 2010. došlo je zbog svetske ekonomske krize koja je pogodila sve proizvođače automobila. Prepoznajete vesti koje su često bile na naslovnim stranama naših dnevnih listova.

Kragujevac se naveliko sprema da realizuje planove sa Fijatom. Novac za realizaciju svih investicija u vrednosti od 200 miliona evra obezbeđen je iz Nacionalnog investicionog plana. Novac koji je bio predviđen da se od kineskog kredita uloži za južnu obilaznicu oko Kragujevca više nije u igri jer će biti utrošen u Beogradu za most preko Dunava i okolne prilaze. Uređenje Korman polja kao nove industrijske bescarinske zone za Fijatove kooperante kasni jer nije još uvek regulisano pitanje sa sadašnjim vlasnicima. Finansijska sredstva od NIP-a neredovno pristižu.

Radnicima koji gube posao u Fijatovim fabrikama na Siciliji obećano je da će posao pronaći u građevinskim preduzećima koja će biti otvorena. Italijanska vlada lobira da se u evropske koridore uvrsti i takozvani Koridor 11 kroz Srbiju koji povezuje Vršac (Rumuniju i istočnu Evropu gde Italija ima velike privredne interese) sa lukom Bar koja je morem povezana sa jugom Italije, njenim najsiromašnijim delom. Otvaranjem poslova na tom koridoru trebalo bi da se uposli pre svega italijanska građevinska operativa i tako otvori perspektiva za radnike na Siciliji. Novac za ovaj projekat obezbedila bi italijanska vlada uz uslov da ona preko tendera ima apsolutan uvid u trošenje sredstava koja bi se isplaćivala po urađenim deonicama. Isti način finansiranja Italijani nude i za gradnju južne obilaznice oko Kragujevca, kao i izgradnju infrastrukture u Korman polju. Ovakav odnos prema srpskim partnerima očigledno je posledica iskustva koje su imali u dosadašnjem partnerstvu kad su za mnogo novca dobijali malo realizovanih projekata. Ova izmena sigurno će pogoditi Ministarstvo ekonomije koje više neće biti u stanju da kontroliše tokove međunarodnih kredita koji su često završavali u prikrivenim predizbornim kampanjama.

Pre mesec dana objavljene su istovremeno informacije u Kini i Americi koje na prvi pogled nemaju mnogo veze sa dosadašnjom temom. Amerika je u 2009. godini proizvela 10,3 miliona vozila a Kina 13,6 miliona ovog simbola tehnološke razvijenosti industrije. Iako Kina još decenijama neće moći da zadovolji unutrašnje tržište, ona je sve prisutnija na svetskom tržištu jer kroz suočavanje sa konkurencijom i kupovinom nekih od najboljih svetskih proizvođača (Jaguar, Volvo, Hamer) želi da njihova produkcija dostigne najviše svetske standarde. Dobro skrivana informacija od domaće javnosti je da se Kina umesto kako je prvobitno najavljivala u Evropi pojavi sa A (malim) segmentom automobila u 2014. to uradi dve godine ranije, odnosno 2012. godine. To nas dovodi do naše priče o Fijatu i realnom vremenu početka proizvodnje u Kragujevcu vozila baš iz tog segmenta. Ako se uzme u obzir da su već sad u kašnjenju rokovi koji omogućavaju početak Fijatove proizvodnje 2011. godine, siguran sam da će se ovo vozilo naći u nezavidnoj konkurenciji pogotovo sa cenom.

Iz svega napisanog može se zaključiti da je Fijat ozbiljno naumio da iskoristi sve pogodnosti koje mu je Srbija (i EU pred poslednje izbore) velikodušno ponudila. Šta može uticati da ova toliko poželjna investicija u Kragujevac i Srbiju (mada daleko manja od virtuelno napravljenog utiska, a sve zarad održanja politički potrebnog optimizma) ne zaživi? Kao što je već rečeno, dosadašnje kašnjenje od tri godine uzrokovano je svetskom ekonomskom krizom. Kako je svetska kriza još daleko od kraja a pogotovo od po nas poželjnog, sasvim je moguće da Fijat iz istih razloga početak proizvodnje pomeri još za neko (godina) vreme. Drugi razlog može da bude kašnjenje sa gradnjom infrastrukture koju je obavezna da izgradi Srbija (Kragujevac). Treći razlog može biti napred izneta činjenica da će se taj automobil susresti sa znatno jeftinijom konkurencijom, što bi smanjilo potrebu za tako visokom produkcijom. I na kraju ako Markijone ostane predsednik Fijata, sigurno će uvek motriti gde bi mogao da napravi jeftiniju proizvodnju kojom bi bio konkurentniji na svetskoj pijaci. Za njega sigurno, kako je to pokazao na primeru svojih sugrađana, nije bitno da li su to Vijetnamci, Meksikanci, Brazilci... Važno je da je jeftina radna snaga.

I svi navijamo za Fijat u Srbiji, Kragujevčani posebno. Ko se bilo kad bavio bilo kakvim, pogotovo strateškim poslom, morao je da ima rezervnu(B) varijantu. Imaju li je Srbija i Kragujevac?