петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > ЕБРД се намерачила на српске државне компаније - Телеком, Аеродром и Дунав осигурање
Економска политика

ЕБРД се намерачила на српске државне компаније - Телеком, Аеродром и Дунав осигурање

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Обрадовић   
среда, 02. јул 2014.

На најаве српских власти да ће ускоро кренути у приватизацију државних предузећа, пре свега истичући Телеком Србије, али и Дунав осигурање, Аеродром Никола Тесла, РТБ Бор и Електропривреду Србије, међу првима званично заинтересованима за државне компаније, и то оне највредније, појавила се Европска банка за обнову и развој чији су представници изјавили да су заинтересовани за Телеком Србије, Аеродром Никола Тесла и Дунав осигурање.

Како је недавно рекао директор канцеларије ЕБРД у Србији Матео Патроне, ЕБРД је заинтересована да учествује у приватизацији, било кроз куповину удела заједно са другим инвеститорима, да финансира друге инвеститоре који би купили удео или да обезбедити финансирање компанији за даље инвестиције.

Ова организација већ је сувласник у 39 компанија у Србији, а за свој удео „увек тражимо место у управном одбору и одређена правила и мере у складу са уговором о акционарима како би унапредили управљање и оперативни менаџмент. Са друге стране, никада се не мешамо у дневно вођење компаније, јер то и није наш посао”, објаснио је Патроне.

Пословне акције ЕБРД у Србији и политички услови

ЕБРД је према њиховим подацима од 2001. године у Србију уложила 3,5 милијарди евра у 180 пројеката. Тренутни портфолио ЕБРД-а у Србији је око 2,5 милијарди евра, у око 130 пројеката. Око 15 одсто тог новца уложено у уделе у компанијама, док остатак чине кредити, што значи да су у куповину мањинских удела у српским предузећима до сада уложили 375 милиона евра.

С обзиром да је ова међународна финансијска институција тако дубоко ушла у српску привреду, а по свему судећи то је так почетак, покушаћемо да јавности представимо пословне акције ове банке у Србији.

Ова банка је основана 1991. године у Лондону и то, како се наводи на њиховом сајту, „у журби како би се прихватио изазов посебног момента у историји Европе, пада комунизма на истоку“. Идеја о њеном оснивању је потекла од француског председника Франсоа Митерана и за годину и по дана је спроведена у дело, како би спроводила реформе банкарских сектора, либерализације цена, приватизације и креирање законодавних оквира у земљама бившег источног блока. Касније се деловање ове банке проширило и на Монголију, Турску, Јордан, Мароко и Египат.

О ефектима њиховог пословања на просперитет ових земаља можда говори и чињеница да је, након скоро 25 година њиховог помагања, само једна земља, Чешка, успела да престане да буде клијент ЕБРД.

Како се истиче на њиховом званичном сајту, ЕБРД је „јединствена развојна банка са политичким мандатом да помаже само у земљама посвећеним вишепартијској демократији и плурализму“, што указује на то да, осим економских и финансијских параметара, на њено пословање утичу и политички услови.

Деоничари ове банке су 64 земље и институције где највећи појединачни удео имају САД са уплаћених три милијарде долара, а иза њих су Италија, Јапан и Немачка са по 2,5 милијарде долара. Србија је члан од 2011. године са уписаних 140 милиона долара, а од 28. децембра 2012. године на списку акционара се налази и Косово са уплаћених 5,8 милиона евра. Поред земаља, акционари су и Европска инвестициона банка и Европска унија.

Један од навећих поверилаца Србије

Данас је ЕБРД један од највећих поверилаца Србије, која јој дугује близу 1,2 милијарде евра. Држава дугује 374 милиона, локалне самоуправе 134 милиона, банке 357 милиона и предузећа 326 милиона евра.

Тренутно, портфолио ЕБРД у Србији износи 2,5 милијарде евра, а према њиховим документима од 2001. године у Србији су пласирали 3,5 милијарде евра.

Области које њих занимају у Србији су енергетика, у шта су пласирали 15 одсто средстава, банке, где је отишло 23 одсто средстава, пољопривреда, где су уложили 11 одсто и транспорт где је уложено 31 одсто њихових кредита.

Банка – сувласник фирми

Ова банка за разлику од класичних банака не задовољава се само позајмљивањем кредита, већ и куповином власничких удела, по правилу мањинских у приватним и државним предузећима.

Тако је у државној Комерцијалној банци власник 25 одсто акција од 2009. године када ју је докапитализовала са 120 милиона евра, а четвртину акција има и у Чачанској банци. Иначе, и једна и друга банка се спремају на продају, како се шпекулише у јавности.

Ова банка је са 21,36 одсто сувласник и Викторија групе, једне од највећих компанија у агро сектору, највећег произвођача и прерађивача соје и великог извозника малина и житарица.

Такође је 2009. године постала сувласник и предузећа за производњу намештаја Форма идеале, улагањем око седам милиона евра.

Одобрила је и огромне кредите приватним компанијама. Тако је МК група Миодрага Костића добила 2011. године 40 милиона евра од ЕБРД у оквиру укупног зајма од 80 милиона евра од међународних финансијских институција. И Беохемија Жељка Жунића добила 2011. године 68 милиона евра од ЕБРД, а данас је та компанија један од највећих дужника у Србији.

ЕБРД у власништву СББ-а и Ориона

Ова банка је учествовала и у једном од највећих послова у телекомуникацијама у Србији до сада. Она је била сувласник кабловског и интернет оператера СББ који је крајем прошле године продат америчком инвестиционом фонду ККР за око милијарду евра у послу у ком је посредник био бивши амасадор САД у Србији Камерон Мантер.

Ово није било и једино учешће ЕБРД у пословима са телекомуникацијама у Србији. Са 22,5 милиона евра је финансирала преузимање Необее.нет и Медијаворкс од стране Гринхаус телекомуникејшнс, која је касније преузимањем и Сезампроа постала Орион телеком.

Тада су у ЕБРД истакли да подржавају развој приватних оператера и стварање конкуренције државном Телекому, истој компанији коју би сада желели да купе.

Одустали од Монсанта?

Када је реч о пољопривреди, осим улагања у неке велике компаније и кредите, прошле године је на помолу била афера са озлоглашеном америчком компанијом Монсанто у којој је имала намеру да учествује ова организација.

ЕБРД је разматрала да уложи 40 милиона долара у покриће ризика америчке мултинационалне пољопривредне и биотехнолошке компаније Монсанто, уколико не би могли да наплате продају семена и средстава за заштиту биља од компанија и дистрибутера у Србији, Бугарској, Мађарској, Турској, Русији и Украјини. Иначе представник Монсанта у Србији је МК група коју је већ раније ЕБРД кредитирала.

Након протеста више од 150 светских еколошких организација, ЕБРД је ипак одустала од намере да финансира Монсанто у његовом походу на Централну и Источну Европу.

(Балкан магазин)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер