Da li vredi pružati stimulacije ulagačima iz inostranstva?

Uz gromoglasne vesti u medijima, sa mnogo slika i presecanja vrpci, kao što je to ulaganje južnokorejskog preduzeća “Jura” ili italijanskog “Dajteka” provlači se i vest da su Vlada i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj sa ministrom Mlađanom Dinkićem (G17+) na čelu, odlučili da pruže stranim ulagačima stimulaciju u gotovini za svako novootvoreno radno mesto. Koreanci koji su otvorili pogon u Rači i zapošljavaju oko 1000 radnika, primili su po 4.500 evra za svako radno mesto, a Italijani po 10.000 evra za svako od 400 radnih mesta koje otvaraju u Nišu. Ta sredstva koja odobrava Vlada, naravno, pripadaju poreskim obveznicima Srbije. Uz navedeno, Niš je besplatno i velikodušno pružio stranim ulagačima i potpuno opremljeno građevinsko zemljište.[1]

Da li vredi pružati takvu vrstu velikodušnih podsticaja strancima da dođu i lociraju svoju proizvodnju u Srbiji? Ovo je bitno pitanje ako se ima u vidu činjenica da je zemlja siromašna i u dubokoj opštoj krizi. Da li postoje i drugi, mnogo bolji i učinkovitiji načini za privlačenje stranih ulagača? Da li je to rasipanje oskudnih sredstava prikupljenih od poreskih obveznika samo “socijalna pomoć” koja se pruža stranim preduzećima?

Ekonomska teorija i uspešna praksa odavno su odgovorile na takve nedoumice. Najbolji i najuspešniji načini za privlačenje ulagača iz inostranstva su da im se ponudi rastuće i po mogućstvu veliko tržište, društvena stabilnost, konkurentni lokalni dobavljači i obrazovana, kreativna i produktivna radna snaga. Tu je kraj priče. Takva radna snaga je skupa, ali vrlo privlačna i isplativa za ulagače.

Ono što nudi strancima Vlada Srbije, pod velikim uticajem “stručnjaka” iz G17+, jeste besplatna domaća radna snaga (poklon) i to za predstojeće razdoblje od nekoiko godina. Ako je plata u “Juri” 200 evra mesečno, [2] tada poreski obveznici u Srbiji plaćaju jednog takvog radnika da radi nekoliko godina besplatno u korejskoj firmi! Jongvu Nam, generalni menadžer preduzeća ’Jura’, izjavio je da su: “podsticaji koje Vlada daje dobrodošli, ali oni nisu glavni razlog zašto smo izabrali Srbiju za ulaganje”.[3] Takav stav stranih ulagača odavno je poznat onima koji prate dostignuća u savremenoj ekonomskoj misli i praksi, pa čak i na lošim školama. Kada tako nešto izjavi uspešan ulagač u Srbiju, malo se ko od tih koju upravljaju državnim novcem upita da li je ekonomska politika države na dobrom putu u pogledu pružanja stimulacija strancima.

Brojne akademske studije uključujući i savete uglednih međunarodnih organizacija, pokazale su da su razne vrste sličnih stimulacija ne samo arčenje državnog novca, već su i nepotrebne. Izjava menadžera “Jure” potvrđuje takvo viđenje stvari. Pa zbog čega strani ulagači prihvataju takve stimulacije kada nisu glavni razlog za ulaganje? Prihvataju ih svugde zbog toga što nisu nerazumni da odbiju nešto što im se nudi, iako su se u načelu već ranije odlučili za određenu lokaciju i bez prethodnih stimulacija. Novac poreskih obveznika Srbije dođe im kao “s neba pali regres”. Pa zašto bi ga odbili? To im snižava troškove poslovanja. Takva politika je ponekad štetna jer pravi diskriminaciju između domaćih i stranih ulagača. U takvoj situaciji, domaći privrednik može da iznese svoj kapital u inostranstvo, pa ga zatim uloži u Srbiju pod drugim imenom i dobije besplatnu radnu snagu na nekoliko godina.

Saveti ekonomske struke i međunarodnih organizacija za ekonomsku politiku su sledeći. Mnogo je bolje i uspešnije uložiti sredstva u stalno obrazovanje radne snage i na takav način privući strane ulagače, nego im pružati neposrednu novčanu pomoć. Većina sada najtraženijih struka na svetu nije postojala pre 5 godina. Onaj ko obrazuje takvu radnu snagu za poslove sadašnjosti i budućnosti je taj koji najuspešnije privlači ulagače i tako skreće pažnju na sebe. Tako se ide u Evropsku uniju. Ko sprovodi takvu politiku odmah bude zapažen na “radarskom ekranu” stranih ulagača. OECD i drugi, savetuju da se u politiku privlačenja stranih ulagača duboko uključi i ministarstvo za obrazovanje, ali Srbija na žalost sada nema Dositeja Obradovića.

Srbija arči na stotine miliona evra od početka 2010. na odbranu neodbranjivo visoke vrednosti dinara na deviznom tržištu. Dinar je još pre dve godine trebalo da devalvira, a postojali su javno izneseni saveti. Ovako, Narodna banka (uz kadar G17+) održava visoku vrednost dinara, zadužuje zemlju do beskraja, daje podsticaj preteranom uvozu i domaćoj potrošnji, snižava domaću zaposlenost i, što je najbitnije, povećava troškove i gorčinu stabilizacije u budućnosti. Ko će te dugove da vraća? A Srbija ima sve manje i manje stanovnika usled negativne stope priraštaja stanovništva i emigracije.

Navedena sredstva za odbranu kursa dinara otisla su “u vazduh” bez ikakvog vidnog pozitivnog ekonomskog dejstva, a inostrani dug se stalno povećava. Bolje da je Vlada usmerila ta ogromna sredstva u obrazovanje. Opet nam nedostaje Dositej!

Ili, na desetine miliona evra je straćeno na kupovinu vakcina protiv “svinjskog gripa”. Kao, biće pandemija po stručnom mišljenju dugovečnog Ministra za zdravlje dr Tomice Milosavljevića (G17+). Stručnjaci su “kukali” u medijima da se narod vakciniše, a Ministar je izjavio da je vakcinacija “kolektivni test inteligencije stanovnika Srbije”.[4] I kako je to sve na kraju prošlo? Takvi stručni saveti su se slabo zapatili i kod njegovih kolega lekara, ali i u narodu. Arčena su silna državna sredstva koja su uplatili poreski obveznici. Ko je na tome zaradio? I ko je tu ispao inteligentan, a ko ne? Koliko bi se moglo izgraditi kilometara auto puta za tako proćardana sredstva, umesto da se za asfaltiranje uzimaju krediti iz inostranstva? Takvim nadrisručnjacima narod više ne veruje. Koliko bi se moglo obrazovati kadrova za ta sredstva? A u isto vreme prosveta jedva sastavlja kraj sa krajem.

Postoje dodatne unutrašnje rezerve u Srbiji koje bi mogle da se iskoriste za privlačenje, a ne odbijanje, stranih ulagača. Državna administracija je povećana sa 8.000 na oko 30.000 činovnika u proteklih 10 godina. Izmišljani su poslovi da se zaposle i nagrade partijski poslušnici i delom smanji nezaposlenost na pogrešan način (tako uče studente na prvoj godini čak i loših ekonomskih fakulteta). Način zapošljavanja kakav se sprovodi u Srbiji opterećuje državni budžet i stvara se birokratija koja udara pečate, lepi markice, podložna je korupciji i to sve odbija ulagače. Da li se tako ide u Evropsku uniju?

Pružanje podsticaja stranim ulagačima kao što to čini Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj sa svojim kadrom samo pokazuje koliko oni kaskaju za preko potrebnom stručnošću. Uz to, ekonomska struka odavno ukazuje na to da su stimulacije za lociranje proizvodnje u određenoj oblasti samo jasan odraz neprivlačnosti određenih lokacija. Da su privlačne, stimulacije im ne bi bile potrebne.

Zbog čega Vlada i njeni nadristručnjaci iz G17+ nude takve podsticaje stranim ulagačima? Verovatno zbog ubiranja brzih i na sreću kratkotrajnih medijskih i političkih poena o zapošljavanju samo nekoliko stotina novih radnika. Retko se spominje broj radnika koji svaki dan ili sat ostaju bez posla u Srbiji (Tabela 1). Novac poreskih obveznika troši se na pogrešnu ekonomsku politiku iako jasni saveti struke postoje. Njih samo treba pročitati, razumeti, naučiti i primeniti. Na takav način (uz politiku obrazovanja) stvorili bi se mnogo bolji uslovi za izvorno i dugoročno privlačenje stranih ulagača, a ne na torbarski način od danas do sutra. Strani ulagači kojima se pružaju stimulacije kakve im nudi Srbija, mogu da ostanu “verni” samo dok traju postojece i dok ne iskamče nove povlastice.

Tabela 1. Nezaposlena lica u Srbiji Januar 2009 – April 2010

-----------------------------------------------------------------------------------------

Mesec                         Nezaposlena lica – broj

-----------------------------------------------------------------------------------------

2009

I                                   739213

II                                 748273

III                                758387

IV                                762674

V                                 767547                                   

VI                                763062

VII                              756662

VIII                             747456

IX                                737160

X                                 727142

XI                                723350

XII                              730372

2010

I                                   751590

II                                 767418

III                                778505

IV                                772148

-----------------------------------------------------------------------------------------

Izvor: Republički zavod za statistiku (14.7.2010)