Četiri ekonomska argumenta protiv EU

Uporedni podaci iz novih istočnovropskih članica EU pokazuju šta čeka Republiku Srbiju na takozvanom ''evropskom'' putu. Ulazak u EU je doveo do vrtoglavog rasta spoljnog duga novih članica, poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovenije (ali i drugih zemalja). Ili, mađarski spoljni dug je porastao za neverovatnih 100 milijardi dolara nakon ulaska u EU. Takođe, poljski spoljni dug je porastao za preko 200 milijardi dolara u istom periodu. Slična situacija je i drugim istočnoevropskim članicama EU.

Zaduživanje/ u milijardama dolara;[1]

Pre ulaska u EU 2003 g.    Posle ulaska u EU2011.

 Mađarska 42                              146

 Poljska 86                                 306

 Češka 28                                    101

Slovenija 11                               61

Slovačka 14                                 72

Rumunija 18                                136

Bugarska 12                                  39

Prethodni podaci pokazuju da se radi o tendenciji koja je je zajednička za sve nove članice EU iz istočne Evrope. Naravno, Srbija neće u tom smislu biti izuzetak (kada se radi o rastu spoljnog duga i njenom članstvu u EU). Takođe, uporedni podaci iz istočnoevropskih država pokazuju da je ulazak u EU pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti u novim članicama. Ili, nezaposlenost je porasla nakon ulaska u EU u Mađarskoj, Rumuniji,Sloveniji i drugim zemaljama. Na primer, u Mađarskoj je nezaposlenost skoro duplirana nakon 2004 godine,. Isto se dogodilo u Letoniji i drugim baltičkim državama (nekada ''baltičkim ekonomskim tigrovima''). Slična situacija je i u Rumuniji i Poljskoj, ali je masovan odlazak radnika iz ove dve zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti (slično kao i u SFRJ 60-ih godina kada je Brozov režim dopustio emigriranje na Zapad zbog ekonomskih problema u tadašnjoj državi).

Rast nezaposlenost:

Godina ulaska u EU 2004.        Posle ulaska u EU 2011.

Mađarska  5,9%                                   10,9%            

Slovenija  6,4%                                  10,8%

Litvanija 8%                                      15,6%

Letonija 8,8%                                     13%

Estonija  9,6%                                     12,1%      

Godina ulaska u EU 2007

Rumunija 4,5%                                      7%

Ipak, uporedni podaci iz istočnoevropskih država članica EU koji najviše zabrinjavaju su svakako oni koji se tiču rasta populacije koja živi ispod granice siromaštva. Na primer, ulazak u EU je doveo do povećanja broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i drugim državama koje su posle 2004. godine postale članice EU.

Rast siromaštva/ populacija ispod granice siromaštva;

Pre ulaska u EU              Posle ulaska u EU

Rumunija 14,1% (2003. g.)              21,1% (2011. g.)                 

Mađarska 8,6% (1993. g.)              13,9% (2010. g.)       

Bugarska 14,1% (2003. g)                21,8% (2008 g.)

 Estonija 5% (2003. g.)                   17,5% (2010. g.)

Kada se prethodni podaci o rastu siromaštva u novim istočnoevropskim državama članicama EU imaju u vidu, onda je više nego jasno zašto su 2012. godine izbili veliki socijalni neredi u Rumuniji (povod je bio ukidanja prava iz oblasti zdrastvene zaštite) . Ili, zašto se broj stanovnika Bugarske na ''evropskom putu' 'između dva popisa stanovništva u toj susednoj zemlji smanjio (u periodu od 2001. do 2011. godine) za preko 560.000. Takođe, prema podacima Eurostata, u Rumuniji je 48 % mladih izloženo riziku od siromaštva,a u Bugarskoj 44 %. Ovome treba dodati i da je u Srbiji je nakon potpisivanja SSP-a 2008. godine stopa apsolutnog siromaštva povećana sa 6,9 odsto u 2009. na 9,2 odsto u 2010. godini.[2] Dakle, EU (u realnosti) za istočnu Evropu i njene građane , znači povećanje siromaštva (i sve veće socijalne razlike).

Takođe,ulazak u EU je doneo velike gubitke za poljoprivredu Poljske, Mađarske, Bugarske, Rumuniji i ostalih istočnoevropskih zemalja. Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je 30. decembra 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25% subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav (skoro robovlasnički) odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine. Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487. 792 hektara.[3] Kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele su do toga da Bugarska kao nekada najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća uvozi krastavce i krompir iz EU.

Takođe, industrija šećera u Rumuniji i Bugarskoj je skoro uništena. Godine 1991. slovenačka prehrambena industrija zapošljavala je 36.000 radnika, a nakon ulaska u EU zapošljava 19.000 radnika. U Rumuniji hektar vinograda je 25 puta jeftiniji nego u zapadnoj Evropi (cela oblast Banata u okolini Temišvara je u stranim rukama.) Dovoljno je da stranac registruje firmu u Rumuniji i može da kupi zemljište. Istovremeno, u oblasti Transilvanije nadničarenje je jedan od načina preživljavanja, a isti ljudi rade po dva posla u rudnicima i na njivi za svoje potrebe.[4] Sa druge strane, prema članu 63, stav 3, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Republike Srbije, od 29. aprila 2008. godine, Srbija se obavezuje da "dopusti državljanima država članica Evropske unije da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji'.' To znači da će stranci moći (kao i u Rumuniji), da kupuju bez ograničenja naše poljoprivredno zemljište. Zato nije teško predvideti šta će primena člana 63 SSP-a značiti za srpsku poljoprivredu i poljoprivrednike u budućnosti.

U međuvremenu, srpski poljporivrednici će morati i da precizno ispunjavaju besmislene standarde iza kojih se kriju necarinske barijere. Na primer, patke i guske moraju dobiti mogućnost da povremeno zagnjure glavu u vodu(?!). Ili banana u EU mora da bude "13,97 centimetara dugačka i 2,69 debela, bez nenormalnih devijacija". Breskve moraju da imaju prečnik od 5,6 cm, krastavci dužinu od 10 cm. Ove besmislice (ili prikrivene necarinske barijere) dodatno će otežati poslovanje naših poljoprivrednika koji neće moći da izdrže subvecionisanu konkurenciju iz zapadne Evrope. Da bi situacija bila još teža, zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda će biti ukinute ili smanjene na minimalni nivo do 2014. godine.

Dakle, u realnosti, ''EU put'' za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede.