Arapsko ulaganje u poljoprivredu - Nakon dolaska investitora, dobit Vojne ustanove u Karađorđevu šest puta manja nego što je bila

Kompanija Al Rawafed za korišćenje 3.500 hektara državnih oranica uplatila je 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. godinu. Prema istraživanju Insajdera, to znači da je nakon sklapanja poslovno tehničke saradnje sa Al Rawafedom budžetski prihod od tog zemljišta, na godišnjem nivou, manji i do šest puta. Naime, pre dolaska investitora država je od obrađivanja tih parcela zarađivala više od 700.000 evra godišnje.

Podatke o uplatama dobili smo po Zakonu o dostupnosti informacija. Ministarstvo odbrane je tek nakon godinu dana, a po rešenju Poverenika, dostavilo redakciji Insajdera podatke o tome koliko novca je u državnu kasu uplatilo arapsko-srpsko preduzeće Al Rawafed za korišćenje državnih oranica Vojne ustanove Morović u Karađorđevu.

Ministarstvo je istaklo da je utvrđeno da postoji potreba „za definisanjem novog načina obračuna za podelu profita sa zaštitnom klauzulom“.

Kako su naveli, zbog toga „dosadašnje uplate Al Rawafeda imaju karakter akontacija“.

Iz dopis Ministarstva nije jasno kada je do ovih uplata došlo, imajući u vidu da je bivši ministar odbrane Zoran Đorđević početkom marta izjavio za Insajder da kompanija Al Rawafed nije uplatila državi Srbiji ni dinar za korišćenje 3.500 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta koje obrađuje već dve godine.

Nije jasno ni kada će i kakav novi model plaćanja biti definisan kao ni da li će na to pristati druga strana, kompanija u većinskom vlasništvu firme iz Emirata.

Prema ugovoru, Al Rawafed je za korišćenje zemlje u Karađorđevu trebalo da isplaćuje 20 odsto od godišnjeg profita, a u prvoj godini i akontacije na osnovu planiranog profita.

Prema podacima Ministarstva umesto planiranog profita od 730.000 evra, Al Rawafed je ostvario profit od 153.000 evra, zbog čega je, kako navode, izvršena analiza.

U dopisu Ministarstva se navodi da je nakon toga prihvaćena argumentacija Al Rawafeda da je na visinu profita uticalo zapušteno stanje zemljišta.

Međutim, prema dokumentima sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane iz 2013, u vreme dok je vojska sama obrađivala isto takvo zemljište na njemu je ostvarivan višestruko veći prihod, odnosno 780.000 evra godišnje.

Obećani višestruko veći prihodi

Na osnovu međudržavnog sporazuma sa UAE, Vlada Srbije je 2014. potpisala ugovor sa arapskom kompanijom Al Rawafed.

Ugovorom je osnovano zajedničko preduzeće Al Rawafed Srbija, u kom arapski partneri imaju 80 odsto vlasništva, a država Srbija 20 odsto. Kompanija je po povlašćenim uslovima, bez licitacije kupila, dobila u zakup ili na korišćenje više od 10.000 hektara najplodnijeg državnog poljoprivrednog zemljišta u Bačkoj.

Nakon potpisivanja ugovora, predstavnici države najavljivali su procvat srpskog agrara, višestruko veće prinose i milionska ulaganja u poljoprivredno zemljište.

Na primeru Karađorđeva u kom se nalazi deo parcela koje su pripale Al Rawafedu ispostavilo se međutim da je zbog ovog posla država na gubitku.

Na gubitku su i domaći poljoprivrednici koji su se od početka protivili potpisivanju ugovora sa UAE navodeći da ostaju bez državnih oranica koje su do tada zakupljivali i zbog kojih su mnogi od njih uzeli kredite za kupovinu nove mehanizacije. Oni su  zahtevali da se u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, državne parcele  daju u zakup putem licitacija.

Da je 3.500 hektara zemlje u Karađorđevu dato na licitaciju, po prosečnoj ceni od 420 evra po hektaru godišnje, koliko se cena kretala u vreme sklapanja aranžmana sa Al Rawafedom, država bi za dve godine ostvarila prihod od oko tri miliona evra.

Umesto toga Al Rawafed je za dve godine uplatio državi ukupno 325.500 evra

Ugovor potpisan uprkos procenama da će biti štetan

Prema istraživanju Insajdera, ugovor sa Al Rawafedom sklopljen je uprkos protivljenju stručnih službi vojske.

Sektor Ministarstva odbrane za materijalne resurse dao je još krajem 2013. mišljenje da za Ministarstvo ne može biti prihvatljiva ponuda da Al Rawafed plaća nadoknadu od 20 odsto ostvarenog godišnjeg profita na tom zemljištu.

Ovaj sektor je ocenio da bi u slučaju da Al Rawafed ne ostvari planirani profit “naš prihod bio ravan nuli”.

U dokumentu do koga je došao Insajder navodi se i da je jedino prihvatljivo da kompanija isplaćuje fiksnu naknadu plus 20 odsto od profita, ali ne manje od 327 evra po hektaru godišnje.

Da je tako i ugovoreno, umesto 109.000 evra koliko je do sada na primer isplaćeno za 2015. godinu, Al Rawafed bi morao da plati 1.1 milion evra.

Umesto toga, potpisan je ugovor koji ne predviđa fiksnu naknadu  za korišćenje državnog zemljišta. Iza takvog ugovora stala je država.

Najviši državni zaničnici i danas ovaj posao pravdaju korišću koju će Srbija imati od ulaganja arapskih partnera u sisteme za navodnjavanje.

Prema podacima Ministarstva odbrane, Al Rawafed je u te namene u Karađođevu investirao 5,2 miliona evra.

Da je ove parcele davala u zakup po tržišnim cenama, država je međutim mogla da obezbedi taj novac sama i to u roku od samo nekoliko godina.

Prema ugovoru Al Rawafed ima pravo korišćenja ovog državnog zemljišta u narednih 30 godina.

Istraživanje Insajdera o poslovima države sa kompanijom AL Rawafed iz UAE objavljeno je u emisiji Insajder bez ograničenja „Čija je zemlja...“. 

(Insajder)