Akcize ili inflatorni porez

UVOD

U Skupštini Republike Srbije krajem decembra usvojen je Budžet za 2009. godinu, ali prateći propisi koji treba da obezbede povećanje prihoda republičkog budžeta još čekaju u skupštinskoj proceduri. Povećanje prihoda očekuje se od većeg priliva sredstava po osnovu akciza i delimično od republičkih administrativnih taksa. U ovom radu pokušaću da prikažem šta su to akcize, značaj akciznih prihoda za ukupne javne prihode i šta se može očekivati posle usvajanja predloga zakona o akcizama, kakvi efekti mogu biti na prihodnoj strani budžeta i kakve efekte na rast cena možemo očekivati.

Razlozi za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o akcizama su postizanje ciljeva u domenu politike akciza: povećanje akciznih prihoda, smanjenje pojava sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda i dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima Evropske unije. Međutim, sigurno je da povećanje prihoda od akciza i povećanje republičkih administrativnih taksa (npr. povećanje taksi odraziće se na poskupljenje registracije motornih vozila za oko 500 dinara) nije dovoljno da pokrije ogromne budžetske rashode. Rešenje je u smanjenju rashoda. Ima mnogo davanja koja nisu ovoj državi potrebna. Ali, sukobljeni su interesi onih koji se zalažu da potrošnja nekih budžetskih korisnika i potrošnja za neke namene koje se nikako ne bi smele finansirati iz budžeta ostane na - za njih - željenom nivou. Da bi se obezbedili javni prihodi za finansiranje ovih apetita (javnih rashoda) verovatno će akcizama priskočiti u pomoć inflatorni porez. Već u januaru 2009. se ova tvrdnja pokazuje ispravnom i manifestuje se kroz divljanje deviznog kursa, a postoji bojazan i da nas uskoro očekuju inflatorna kretanja.

Pojam i vrste akciza

Akcize su fiskalni prihod kojim se oporezuju određeni proizvodi kao što su na primer: derivati nafte, duvan i duvanske prerađevine, alkoholna pića i određene vrste osvežavajućih bezalkoholnih pića, etil alkohol, kafa i luksuzni proizvodi.

Za određene predmete akciznog oporezivanja (za neke proizvode) akciza se plaća prema količini, odnosno utvrđuje se dinarski iznos akcize na jedinicu mere, koji se tromesečno usklađuje na bazi rasta cena na malo. Tako se akciza plaća u dinarskom iznosu za tonu, barel, kilogram, paklicu... Zbog toga su na osnovu uredbe vlade Republike Srbije cene goriva često menjane, jer su usklađivane sa rastom cena na malo i sa promenom cena goriva na svetskom tržištu (ali ovde nećemo razmatrati detalje o načinu formiranja cena, nego se samo načelno napominje u cilju objašnjenja sisetema akciznog oporezivanja). Na drugu vrstu proizvoda, kao što su: luksuzni proizvodi, proizvodi od zlata i drugih plemenitih metala, od dragog kamenja, krzna, akciza se plaća po stopi, tj. u procentualnom iznosu zavisno od cene (tržišne vrednosti robe – maloprodajne cene).

Zakon o akcizama donet je 2001. godine i objavljen je u «Službenom glasniku Republike Srbije», broj 22/2001, ali su već krajem godine usvojene izmene («Sl. Glasnik RS», 76/2001). Cilj zakona je bio eliminisanje sive ekonomije i efikasnija naplata akciznih prihoda. Zahvaljujući tome su prihodi od akciza u 2001. godini povećani čak za više od jedanaest puta u poređenju sa naplaćenim prihodima od akciza u 2000. godini. Zakonom je propisano da se na luksuzne proizvode akciza plaća po stopi od 20 do 30%, a za druge proizvode utvrđen je dinarski iznos akcize na jedinicu mere uz tromesečno usklađivanje na bazi rasta cena na malo. Zakonom je bilo utvrđeno, da se, između ostalih, akciza plaća i na so, pa je izmenama zakona iz decembra 2001. ovaj artikal izuzet od akciznog oporezivanja. U strukturi ukupnih javnih prihoda u 2001. godini prihodi od akciza iznosili su 7,09% (prihodi od poreza, akciza, carina i taksa zbirno činili su 64,31% od ukupnih javnih prihoda, dok su prihodi fondova za zdravstveno osiguranje, za nezaposlenost, za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosili 35,69% od ukupnih javnih prihoda). Javni prihoda povećani su i zahvaljujući boljoj naplati poreskih prihoda i eliminisanju sive ekonomije u oblasti oporezivanja proizvoda i usluga. Ali umesto da se ova sredstva usmere u ulaganja za podsticaj privredne aktivnosti i na taj način poveća dohodak iz koga će moći da se obezbede veći prihodi za državu, sredstva su trošena delimično za podmirenje dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima budžetskih sredstava, a najvećim delom u budžet su ugrađivani novi neracionalni izdaci. Delimično iz povećanih prihoda, a delimično iz donacija izmireni su dug penzionerima i socijalna davanja: isplaćene su neizmirene obaveze iz ranijih godina prema korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zarada radnika koji primaju plate iz budžeta a za čije pokriće nisu postojali realni prihodi, izdaci za dečje dodatke i socijalna davanja.

U 2002. godini najveći rast od svih javnih prihoda beleže prihodi od akciza – povećani su za 135% u odnosu na ostvarene prihode u prethodnoj godini. Povećanje prihoda je usledilo posle usvajanja Uredbe o izgledu i načinu izdavanja, vođenja evidencije i obeležavanja kontrolnim akciznim markicama cigareta i alkoholnih pića («Službeni glasnik Republike Srbije», br. 33/2002), kojom je Vlada Republike Srbije evideciju akciznih markica prenela (sa saveznog ministarstva finansija) u nadležnost Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. Od juna 2002. godine proizvođači i uvoznici akciznih proizvoda podnose zahtev za izdavanje markica republičkom ministarstvu finansija. Eliminisanje sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda i povećanje akciznih prihoda ostavlja prostor da se smanje neke druge dažbine.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu planirano je da se u 2009. godini ostvare prihodi od akciza u iznosu od 116,9 milijardi dinara, od čega: prihodi od akciza na naftu i naftne derivate 61 milijarda dinara, prihodi od akciza na duvanske prerađevine 45,5 milijardi dinara i ostale akcize 10,3 milijardi. Vidi se da je stavka prihoda od akciza u ukupno planiranim prihodima budžeta za 2009. godinu (698,7 milijardi dinara) izuzetno značajna 16,7%. Napomenimo samo da se očekuje da prihodi od carina iznose svega oko 50 milijardi dinara, što će biti posledica snižavanja carina u cilju dodvoravanja Evropskoj uniji (predložene izmene zakona o carinskoj tarifi). Ostvareni prihodi od akciza u 2007. godine su nešto manji od 99 milijardi dinara, a u periodu januar-septembar 2008. oko 80 milijardi dinara.

Predložene izmene Zakona o akcizama

„Harmonizacija akcizne politike ispoljava se, pre svega, u daljem usaglašavanju sa sistemom oporezivanja cigareta akcizom u Evropskoj uniji, u smislu povećanja ukupnog akciznog opterećenja cigareta, imajući u vidu da prema opštem pravilu iz Direktive Saveta br. 92/79/EEZ, 99/81/EEZ i 02/10EC ukupno akcizno opterećenje (specifična akciza + proporcionalna) ne sme biti ispod 57% maloprodajne cene jedne paklice cigareta u kategoriji cigareta sa najpopularnijom cenom i da ukupna akciza ne može biti niža od 64€ na 1000 komada cigareta u kategoriji cigareta sa najpopularnijom cenom. Ovim zakonom, predlaže se izmena postojećeg sistema oporezivanja cigareta akcizom, u smislu povećanja specifične akcize i smanjenja proporcionalne stope akcize, čime se obezbeđuje dalje približavanje pomenutim standardima EU. Na ovaj način obezbediće se povećanje prihoda od akcize na cigarete, s obzirom da bi državni prihod u velikoj meri bio nezavistan od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika cigareta. Istovremeno, na ovaj način, tržište se štiti od jeftinih cigareta i cigareta lošeg kvaliteta, što je jedna od mogućih posledica smanjenja ukupnog tržišta usled sprovovođenja Okvirne konvencije o kontroli duvana. “ 1

U cilju obezbeđivanja većih prihoda od akcize na derivate nafte u republičkom budžetu, ovim zakonom predlaže se izmena iznosa akcize na derivate nafte (motorni benzin, dizel gorivo i tečni nafni gas za pogon motornih vozila). Tako će iznos akcize na tečni naftni gas za pogon motornih vozila posle stupanja na snagu novog zakona o akcizama iznositi 13 dinara po kilogramu. Predlaže se povećanje poslednjih usklađenih iznosa akcize (usklađivanje je izvršeno u januaru 2008. godine) na derivate nafte, i to na motorni benzin sa sadašnjih 35,91 din/lit na 40,50 din/lit, dizel gorivo sa sadašnjih 19,10 din/lit. na 26,00 din/lit. i tečni naftni gas sa sadašnjih 11,01 din/kg na 13,00 din/kg (prema skali koja je bila utvrđena za 2009.g.). Na derivate nafte akciza se plaćala u 2008. u sledećim iznosima: za sve vrste motornog benzina 27,5, a odsad će se plaćati 40,50 din/lit; za sve vrste dizel – goriva 16,6, a ubuduće 26,00 din/lit; za tečni naftni gas za pogon motornih vozila 10, a ubuduće 13 din/kg.

Predlaže se povećavanje iznosa akcize na pivo na 15,00 din/lit. (poslednji usklađeni iznos akcize na pivo koji se primenjuje, iznosi 12,41 din/lit).

Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o akcizama utvrđuje se akcizna struktura na cigarete do 2012. godine i tako se svim učesnicima na tržištu garantuje stabilnost i predvidivost, što je pozitivno za domaću duvansku industriju.

Članom 40. Zakona o akcizama propisani su iznosi akciza koji se plaćaju na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji. Izmenama zakona predlaže se povećanje dinarskih iznosa akciza tako da će se na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaćati akciza, po pakovanju od 20 komada, i to:

1) do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 8,48 din/pak;

2) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine u iznosu od 11,00 din/pak;

3) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2010. godine u iznosu od 16,00 din/pak;

4) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine u iznosu od 20,00 din/pak;

5) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine u iznosu od 24,00 din/pak.»2

Na cigarete koje su u pakovanju različitom od pakovanja od 20 komada, akciza se plaća srazmerno pakovanju.

Na cigarete iz uvoza i na cigarete koje su proizvedene u zemlji, pored napred navedenih dinarskih iznosa akcize koja se plaća po jedinici mere, plaća se i akciza po stopi od: 1) 33% u periodu do 31. decembra 2008. godine,

2) 35% od 1. januara 2009. godine. Osnovicu za obračun akcize čini maloprodajna cena cigareta, koju utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik cigareta.

Na cigare i cigarilose plaća se akciza po stopi od 33% u periodu do 31. decembra 2008. godine, a 35% od 1. januara 2009 godine. Osnovica za obračun akcize je maloprodajna cena po komadu.

Na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine plaća se akciza po stopama istim kao i za napred navedene (cigarete, cigare, cigarilose) samo što je osnovica za obračun akcize i maloprodajna cena po kilogramu. Na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine koje su u pakovanju različitom od 1kg, akciza se plaća srazmerno pakovanju.

Maloprodajne cene duvanskih prerađevina određuju proizvođači, odnosno uvoznici tih duvanskih prerađevina. Maloprodajne cene po jedinici mere cigareta proizvođači/uvoznici određuju pre podnošenja zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica. Maloprodajne cene po jedinici mere duvanskih prerađevina proizvođači/uvoznici određuju pre stavljanja u promet tih proizvoda. Maloprodajne cene duvanskih prerađevina proizvođači, odnosno uvoznici prijavljuju Upravi za duvan i objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”, uz pismenu saglasnost Uprave.

Na kafu, za koju se do sada plaćala akciza 30%, od sada će se naplaćivati akciza po stopi od 40%.

Predloženim izmenama zakona, u skladu sa propisima EU, uređuje se pravo na oslobođenje od plaćanja akcize u slučaju kada akcizne proizvode nabavljaju diplomatska i konzularna predstavništva i međunarodne organizacije za službene potrebe, kao i lične potrebe osoblja i članova njihovih porodica pod određenim uslovima. Takođe se preciziraju oslobođenja od plaćanja akcize na derivate nafte čiji se promet vrši u skladu sa međunarodnim ugovorima, a ukida se poresko oslobođenje na kafu čiji se promet vrši na osnovu međunarodnog ugovora. Zaista stimulativno da se od plaćanja akciza oslobađaju upravo oni koji najviše imaju.

ZAKLjUČAK

Izmenama zakona o akcizama, ukoliko bude usvojen u Skupštini Srbije, povećavaju se akcizni prihodi republičkog budžeta. Posle usvajanja zakona poskupeće gorivo (benzin, dizel, tečni naftni gas za motorna vozila), kafa, cigare, cigarete, duvan i duvanske prerađevine, pivo. Da li ova poskupljenja predstavljaju zamajac za raspirivanje inflacije vrlo brzo će se pokazati.