Отворено писмо Ангели Меркел

Отворено писмо 104 удружења Срба избеглих и прогнаних из Републике Хрватске

Канцеларки Савезне Републике Немачке Ангели Меркел

Београд, 23. август 2011. године

Поштована госпођо Меркел,

Обраћамо Вас се, у име више од 500.000 избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској. У поглављу 23 «Правосуђе и људска права» стоји да ће Европска унија пратити испуњавање обавеза и спровођење договореног у подручјима које покрива то поглавље: од успоставе независног и ефикасног правосуђа, суђења за ратне злочине, заштите мањина и људских права до сарадње са Хашким трибуналом.

Тражимо Вашу подршку нашем приједлогу да Европска унија дефинише конкретне мјере у случају неиспуњавања обавеза од стране Хрватске током периода мониторинга у наредне двије године. Мере би биле на снази све док се питања из поглавља 23 «Правосуђе и људска права» не рјеше на правичан начин. Такође, тражимо Вашу подршку нашем приједлогу да се отвори суштински дијалог између Србије и Хрватске с циљем проналажења свеобухватног, правичног и трајног решења проблема избјеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана.

Темељ суштинског дијалога требало би да буду два уговора: Први је Бечки споразум о сукцесији који је потписан 29. јуна 2001. године од стране представника држава насталих на подручју бивше Југославије. Хрватски сабор је ратификовао Бечки споразум 2004. године. У Анексу Г Бечког споразума се веома јасно каже да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали на дан 31. 12. 1990. године а сви уговори склопљени за време рата биће проглашени ништавним.

Стручни тим 104 избјегличка удружења израдио је Извјештај о неиспуњавању 12 захтјева Срба избјеглих и прогнаних из Републике Хрватске под називом «Одузимање српске имовине у Републици Хрватској 1991.-2011. и хрватско правосуђе у функцији спречавања одрживог повратка избјеглих и прогнаних Срба». Наведени захтјеви су садржани у Петицији избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске које је својим потписом досад подржало више од 70.000 оштећених грађана

У наведеном извјештају, који је адресиран на релевантне институције Европске уније, се наводи низ чињеница које аргументовано говоре да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права. Република Хрватска великом броју избјеглих и прогнаних Срба није вратила одузету или узурпирану имовину и стечена права. То се односи на куће, станове, пословне просторе, привредне објекте, пољопривредно земљиште, покретну имовину, новчану штедњу у банкама, заостале а доспјеле пензије, као и неучествовање у процесу приватизације. Велики број срушених или оштећених стамбених, привредних и јавних објеката није обновљен. У области суђења за ратне злочине је осумњичено, оптужено и ли осуђено чак 95% Срба који су прије рата чинили 15% становништва Републике Хрватске и свега 5% Хрвата. Према досадашњем искуству, у раду хрватских правосудних органа по питању процесуирања Срба за ратне злочине може се закључити да судски процеси, поред оправданог разлога да се сви починиоци ратних злочина изведу пред лице правде, имају и други циљ – одвраћање избјеглица, првенствено Срба, од повратка или путовања у завичај. Није завршен процес ексхумације и идентификације посмртних остатака Срба из преко 600 познатих гробних мјеста на подручју Републике Хрватске.

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора из априла 2011. године, пред хрватским правосуђем за убиство 677 српских цивила након војне операције «Олуја» 1995. године није осуђен ни један припадник хрватске војске или хрватске полиције. Хрватски хелсиншки одбор је закључио да у Републици Хрватској ни данас нема политичке воље за процесуирање ратних злочина почињених од стране хрватских оружаних снага. Укупно је 1920 Срба убијено и нестало за вријеме и након операције «Олуја». Исто тако, 15 хрватских невладиних организација сматра да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права.

Уколико се рјешавању ових проблема, од чега зависи егзистенција многих хиљада породица, не приступи брзо, дјелотворно и искрено, углед Републике Хрватске као демократске државе у демократској Европи, а посебно њен кредибилитет као нове чланице Европске уније, били би озбиљно доведени у питање. Увјерени смо да Европска унија не жели чланицу са таквим теретом.

Циљ наше иницијативе о отварању суштинског дијалога није уперен против европске перспективе Републике Хрватске. Ми се залажемо за помирење између српског и хрватског народа и успоставу свестране, искрене и квалитетне сарадње између двије државе уз пуно поштовање људских права свих грађана без обзира на националну и вјерску припадност. Будите увјерени да желимо да будемо мост сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске а не реметилачки фактор.

Желимо да Вас, још једном, замолимо да подржите наше приједлоге. Била би нам част да нам пошаљете Ваш одговор на ово писмо.

С поштовањем,

Предсједник Коалиције удружења избјеглица

Миодраг Линта

Контакт:

Коалиција удружења избјеглица

Краљице Марије 47

11000 Београд

Тел: 011 3820 250

063 7686 837