Нови предлог статута АП Војводине (9.5.2014)

ПРЕДЛОГ

На основу члана 185. став 2. Устава Републике Србије (''Службени гласник Републике Србије'' број 98/2006.), уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије,

Скупштина Аутономне покрајине Војводине на седници одржаној _______2014. године, донела је

СТАТУТ

АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Аутономна покрајина Војводина

Члан 1.

Аутономна покрајина Војводина (у даљем тексту: АП Војводина) је аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију у складу са Уставом и законом.

АП Војводина је неодвојиви део Републике Србије у којој се негују европски принципи и вредности.

Правни статус АП Војводине

Члан 2.

АП Војводина је правно лице.

Скупштина АП Војводине покрајинском скупштинском одлуком одређује орган АП Војводине који заступа АП Војводину као правно лице и при томе врши права и обавезе које АП Војводина има као оснивач јавних предузећа и установа у складу са законом.

Територија АП Војводине

Члан 3.

Територију АП Војводине чине територије јединица локалних самоуправа утврђене законом.

Територија АП Војводине може се мењати у складу са Уставом и законом.

Право на покрајинску аутономију

Члан 4.

Право на покрајинску аутономију имају грађани у АП Војводини у складу са Уставом.

Остваривање права на покрајинску аутономију

Члан 5.

Грађани у АП Војводини своје право на покрајинску аутономију остварују непосредно, народном иницијативом и референдумом, и путем својих слободно изабраних представника, у складу са Уставом и законом.

Равноправност грађана и национална равноправност

Члан 6.

Грађани у АП Војводини равноправни су у остваривању својих права, без обзира на расу, пол, националну припадност, друштвено порекло, рођење, вероисповест, политичко или друго уверење, имовно стање, културу, језик, старост и психички или физички инвалидитет, у складу са Уставом и законом.

АП Војводина у оквиру својих права и дужности доприноси остваривању Уставом зајамчене потпуне равноправности Мађара, Словака, Хрвата, Црногораца, Румуна, Рома, Буњеваца, Русина, Македонаца и припадника других бројчано мањих националних мањина - националних заједница који у њој живе, са припадницима српског народа.

Вишејезичност, вишекултуралност и слобода вероисповести

Члан 7.

Вишејезичност, вишекултуралност и слобода вероисповести представљају вредности од посебног значаја за АП Војводину.

АП Војводина, у оквиру својих надлежности, подстиче и помаже очување и развијање вишејезичности и културне баштине националних мањина - националних заједница које у њој живе и посебним мерама и активностима помаже међусобно упознавање и уважавање језика, култура и вероисповести у АП Војводини.

Остваривање равноправности полова

Члан 8.

АП Војводина се стара о остваривању равноправности жена и мушкараца у складу са законом.

Симболи АП Војводине

Члан 9.

АП Војводина утврђује своје симболе и начин њиховог коришћења на основу Устава.

Симболи АП Војводине су застава и грб.

Застава АП Војводине састоји се од три боје, црвене, плаве и беле, положене водоравно у сразмери 1:8:1. У средини плавог поља налазе се поређане у круг три звезде жуте боје.

Грб АП Војводине је штит сложен из три поља, два усправна и једним положеним на којима су смештени историјски грбови Бачке, Баната и Срема, гледајући са лева у десно. У усправном пољу лево смештен је историјски грб Бачке - Апостол Павле на модрој, краљевски плавој боји стоји босоног на зеленом пољу огрнут браон плаштом, са златним ореолом око главе и држи у десној руци мач беле боје са златним рукохватом и одбојницима за руку, окренутим на доле, а у левој руци држи књигу црних корица. У усправном пољу десно смештен је историјски грб Баната - на црвеном пољу налази се усправно постављен златни лав окренут на десно са сабљом у десној шапи. У положеном пољу је историјски грб Срема - у модром, краљевски плавом пољу три сребрне траке - реке Босут, Сава и Дунав, испод друге траке на зеленом пољу одмара се јелен са златном огрлицом око врата, а иза њега расте чемпрес.

Традиционални симболи АП Војводине су:

- Застава АП Војводине јесте традиционална тробојка са хоризонталним пољима истих висина црвене, плаве и беле боје, одозго на доле. Размера заставе је 3:2 (дужина према висини).

- Грб АП Војводине јесте традиционални грб из 1848. године са црвеним штитом на коме је сребрни крст између четири златна оцила, бридовима (ивицама) окренутим ка стубу крста. Штит је опасан отвореним венцем састављеним од, с леве стране жирове, а с десне стране маслинове гранчице природних боја које су доле везане плавом пантљиком. Штит лежи на војводској порфири (плашту) са три набора, висећој испод затворене војводске круне, на два дела раздељене, која покрива средњи набор порфире.

Одређена питања у вези са изгледом и коришћењем симбола и традиционалних симбола уређују се покрајинском скупштинском одлуком.

Град Нови Сад - седиште покрајинских органа

Члан 10.

Град Нови Сад је административни центар АП Војводине у којем се налази седиште покрајинских органа.

Покрајинском скупштинском одлуком може се предвидети да седиште одређених органа АП Војводине буде ван Града Новог Сада.

Јавна својина АП Војводине

Члан 11.

Начин коришћења, располагања и друга питања у вези са јавном својином АП Војводине - покрајинском својином, уређују се законом, у складу са Уставом.

У јавној својини АП Војводине су ствари које на основу закона користе органи АП Војводине, установе и јавна предузећа чији је она оснивач и друге покретне и непокретне ствари, у складу са законом.

Орган који одлучује о управљању и располагању јавном својином АП Војводине одређен је Статутом.

Покрајинско јавно правобранилаштво заступа АП Војводину у поступку заштите интереса и својинских права.

Пољопривредно земљиште

Члан 12.

Обрадиво пољопривредно земљиште, природне реткости, научно, културно и историјско наслеђе уживају посебну заштиту под условима одређеним законом и правним актима АП Војводине.

Пољопривредно, шумско и водно земљиште служе општем добру.

Пољопривредно земљиште не може мењати своју намену, осим у изузетним, законом и покрајинском скупштинском одлуком утврђеним случајевима, када је то неопходно ради задовољавања неопходних потреба друштва које се на други начин нису могле задовољити.

Заштита животне средине

Члан 13.

АП Војводина обезбеђује услове за заштиту и унапређивање животне средине, предузима мере за спречавање и отклањање штетних последица које угрожавају животну средину и доводе у опасност живот и здравље људи и уређује друга питања од покрајинског значаја, у складу са законом.

Развој АП Војводине

Члан 14.

АП Војводина уређује питања од покрајинског значаја у вези са економским, образовним, културним и туристичким развојем и стара се о равномерном развоју на својој територији, у складу са законом.

Сарадња с јединицама локалне самоуправе

Члан 15.

АП Војводина у вршењу послова из своје надлежности остварује сарадњу и координацију с јединицама локалне самоуправе на својој територији.

Сарадња са одговарајућим територијалним заједницама

Члан 16.

АП Војводина сарађује с територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава у оквиру спољне политике Републике Србије и уз обавезу поштовања њеног територијалног јединства и правног поретка.

АП Војводина закључује споразуме са одговарајућим територијалним заједницама других држава, у складу са законом.

АП Војводина може бити члан европских и светских удружења региона.

У оквиру дипломатско - конзуларног представништа Републике Србије може се на захтев АП Војводине образовати посебна јединица, у складу са законом, која ће представљати, промовисати и унапређивати привредне, образовне и туристичке капацитете АП Војводине.

Установе АП Војводине

Члан 17.

У оквиру својих Уставом и законом утврђених надлежности АП Војводина оснива установе у области образовања, студентског и ученичког стандарда, науке, културе, физичке културе, здравствене заштите, социјалне заштите и у другим областима, у складу са законом.

Заштита покрајинске аутономије

Члан 18.

Скупштина АП Војводине или Покрајинска влада, у оквиру својих права и дужности утврђених Уставом и Статутом, имају право жалбе Уставном суду ако сепојединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности АП Војводине.

Скупштина АП Војводине или Покрајинска влада могу покренути поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију.

У случају да је поступак из ст. 1. и 2. овог члана покренула Покрајинска влада, дужна је да након покретања поступка о томе обавести Скупштину АП Војводине.

Правни и други акти АП Војводине

Члан 19.

Органи АП Војводине доносе правне и друге акте:

- Статут као највиши правни акт АП Војводине;

- покрајинске скупштинске одлуке, о питањима која су непосредно, на основу

Устава, надлежност АП Војводине или која су законом одређена као питања од

покрајинског значаја;

- покрајинске уредбе;

- одлуке;

- декларације;

- резолуције;

- препоруке;

- пословнике;

- правилнике;

- упутства;

- наредбе;

- решења;

- закључке и друге акте.

II ОСТВАРИВАЊЕ ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА

Посебне мере подстицања рађања, запошљавања и рада

Члан 20.

АП Војводина посебним мерама подстиче рађање деце, запошљавање и рад мајки с малолетном децом и самохраних родитеља.

Додатна права националних мањина - националнихзаједница

Члан 21.

У складу са Уставом, на основу закона, покрајинским прописима могу се установити додатна права националних мањина - националних заједница.

Заступљеност припадника националних мањина – националнихзаједница

Члан 22.

У покрајинским органима и службама које оснива АП Војводина, при запошљавању води се рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина - националних заједница, у складу са Уставом и законом.

У случају постојања значајније несразмерне заступљености припадника националних мањина - националних заједница у покрајинским органима и службама које оснива АП Војводина, Покрајинска влада дужна је да предузме посебне мере и активности, као што су посебни програми стипендирања и обучавања приправника, и друге мере и активности.

Посебне мере и активности из става 2. овог члана трају док постоји значајнија несразмерна заступљеност, с тим да оне не могу да угрозе рад у покрајинским органима и службама које оснива АП Војводина, ни опште услове запошљавања у њима.

Институционални облик самоуправе и очувања идентитета припадника националних мањина – националних заједница

Члан 23.

Институционални облик путем кога се остварује право на самоуправу у одређеним областима друштвеног живота значајним за очување идентитета припадника националних мањина - националних заједница уређен је Уставом и законом.

Припадници националних мањина - националних заједница преко изабраних националних савета остварују право на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, у складу са законом.

АП Војводина може пренети, делимично или у целости, оснивачка права образовних и културних установа чији је оснивач на националне савете националних мањина, у складу са законом.

АП Војводина у свом буџету обезбеђује средства за рад националних савета националних мањина са седиштем на својој територији, у складу са законом и покрајинском скупштинском одлуком.

Службени језици и писма

Члан 24.

Поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.

У оквиру својих надлежности органи АП Војводине предузимају мере у циљу доследног остваривања законом уређене службене употребе језика и писама националних мањина - националних заједница.

III НАДЛЕЖНОСТИ АП ВОЈВОДИНЕ

Члан 25.

АП Војводина путем својих органа:

- доноси Статут и одлучује о промени Статута;

- доноси покрајинске скупштинске одлуке и друге опште акте којима уређује питања од покрајинског значаја, у складу са законом;

- извршава покрајинске скупштинске одлуке и доноси прописе за њихово спровођење;

- извршава законе и доноси прописе за њихово спровођење када је то законом предвиђено;

- уређује избор, организацију и рад органа, агенција, јавних предузећа и установа чији је оснивач;

- утврђује језике националних мањина - националних заједница који су у службеној употреби у раду покрајинских органа у складу са законом;

- уређује права, дужности и положај изабраних, именованих, постављених и запослених лица у покрајинским органима, у складу са законом;

- прикупља и обрађује статистичке податке од покрајинског интереса;

- прописује прекршаје за повреде покрајинских прописа;

- расписује покрајински референдум;

- доноси план и програм равномерног привредног развоја АП Војводине у складу са законом и планом развоја Републике Србије;

- одлучује о коришћењу изворних прихода;

- одлучује о свом задуживању у складу са законом;

- доноси буџет и завршни рачун;

- оснива организације, агенције, јавна предузећа и установе, фондове, привредна друштва и врши надзор над њиховим радом;

- установљава покрајинска признања и награде физичким и правним лицима;

- уређује друга питања од покрајинског значаја у складу са законом и Статутом.

Сарадња са републичким органима и органима јединица локалне самоуправе

Члан 26.

У остваривању надлежности органи АП Војводине остварују сарадњу са републичким и органима јединица локалне самоуправе.

Члан 27.

АП Војводина је надлежна за вршење следећих послова:

1. Просторно планирање

- доноси регионални просторни план, просторне планове посебне намене и уређује друга питања просторног планирања од покрајинског значаја, у складу са законом.

2. Регионални развој

- доноси стратешке и друге документе у вези са регионалним развојем, у складу са економском политиком и стратегијом регионалног развоја Републике Србије;

- оснива фондове, односно банку у циљу развоја АП Војводине, у складу са законом и Статутом;

- оснива организације које се баве успостављањем равномерног регионалног развоја;

- развија административне капацитете покрајинске управе с циљем успешног коришћења структурних и кохезионих фондова Европске уније.

3. Пољопривреда, рурални развој, водопривреда, шумарство, лов и риболов

- учествује у спровођењу аграрне политике и мера руралног развоја, у складу са стратегијом развоја пољопривреде и руралног развоја Републике Србије;

- образује посебан буџет, фондове или друге облике организовања у које се усмеравају средства из области пољопривреде, у складу са законом;

- образује робне резерве АП Војводине;

- уређује друга питања од покрајинског значаја   у области пољопривреде и руралног развоја, у складу са законом;

- доноси водопривредну основу за АП Војводину у складу с водопривредном основом Републике Србије;

- доноси програм развоја шумарства на територији АП Војводине и уређује друга питања од покрајинског значаја у области шумарства, у складу са законом;

- доноси, спроводи и надзире редовне и ванредне мере одбране од спољних и унутрашњих вода у складу са усвојеним плановима АП Војводине и Републике Србије;

- уређује питања од покрајинског значаја у области ловства у складу са законом;

- уређује питања од покрајинског значаја у области риболова у складу са законом;

- врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

4. Туризам, угоститељство, бање и лечилишта

- оснива организације за унапређивање и развој туризма;

- оснива бање и лечилишта у складу са стратегијом развоја туризма Републике Србије;

- уређује коришћење минералних и термалних вода, балнеолошких и климатских ресурса, у складу са законом;

- уређује друга питања од покрајинског значаја у области туризма, угоститељства, бања и лечилишта, у складу са законом;

- врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

5. Заштита животне средине

- доноси програм заштите животне средине у складу с програмом Републике Србије;

- доноси план и програм управљања природним ресурсима и добрима, у складу са стратешким документима Републике Србије;

- врши контролу коришћења и заштиту природних ресурса и добара;

- проглашава одређену територију за заштићено природно добро и прописује мере заштите, у складу са законом;

- врши систематски мониторинг чинилаца животне средине с праћењем и проценом развоја загађења животне средине;

- уређује друга питања од покрајинског значаја у области заштите животне средине у складу са законом;

- врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

6. Индустрија и занатство

- доноси план и програм равномерног привредног развоја АП Војводине, у складу с планом развоја Републике Србије;

- уређује друга питања од покрајинског значаја у области индустрије и занатства, у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

7. Друмски, речни и железнички саобраћај и уређивање путева

-управља јавним путевима II категорије на територији АП Војводине, за чије управљање није надлежна Република Србија ни локална самоуправа, у складу са законом;

-управља пловним путевима на територији АП Војводине у складу са законом;

-уређује друга питања од покрајинског значаја у друмском, речном и железничком саобраћају, у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

8. Приређивање сајмова и других привредних манифестација

-уређује сајмове и друге привредне манифестације од покрајинског значаја, у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

9. Просвета, спорт и култура

-уређује питања од покрајинског значаја у предшколском, основном, средњем и високом образовању, у складу са законом;

-уређује питања од покрајинског значаја у области образовања одраслих у складу са законом;

-уређује питања од покрајинског значаја у области ученичког и студентског стандарда у складу са законом;

-уређује питања од покрајинског значаја у обезбеђивању остваривања права на образовање на матерњем језику припадницима националних мањина -националних заједница на територији АП Војводине на свим нивоима образовања, у складу са законом;

-оснива установе предшколског, основног и средњег образовања на територији АП Војводине, у складу са законом;

-предузима мере и активности које имају за циљ унапређивање друштвеног положаја младих и стварање услова за остваривање њихових потреба и интереса, у складу са законом;

-оснива организације за обављање спортских делатности од интереса за АП Војводину и уређује друга питања од покрајинског значаја у спорту, у складу са законом;

-стара се о спровођењу културне политике на територији АП Војводине, оснива архиве, музеје, библиотеке, позоришта, заводе и друге установе одпокрајинског значаја у области културе и уређује друга питања од покрајинског значаја у области културе, у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

10. Здравствена и социјална заштита

-оснива установе секундарне и терцијарне здравствене заштите на територији АП Војводине, у складу са законом и актом Владе;

-оснива установе социјалне заштите на територији АП Војводине у складу са законом и актом Владе;

-утврђује послове и уређује друга питања од значаја за рад покрајинског фонда за здравствено осигурање као организационе јединице републичког фонда за здравствено осигурање и уређује друга питања од покрајинског значаја у здравству, у складу са законом;

-уређује питања од покрајинског значаја у социјалној заштити породице, деце, омладине и старих, у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

11. Јавно информисање на покрајинском нивоу

-обезбеђује рад јавних гласила од покрајинског значаја на језицима националних мањина - националних заједница на територији АП Војводине;

-уређује друга питања од покрајинског значаја у области јавног информисања у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

12. Развој инфраструктуре и капитална улагања

- путем капиталних улагања учествује у изградњи, опремању и развоју инфраструктуре која чини јавну својину локалне самоуправе и аутономне покрајине на територији АП Војводине;

- путем капиталних улагања учествује у изградњи и опремању значајних грађевинских објеката;

-врши послове од покрајинског значаја која се тичу јавне својине у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

-стара се о остваривању људских и мањинских права на територији АП Војводине и утврђује додатна права националних мањина - националних заједница, у складу са законом;

-остварује сарадњу с црквама и верским заједницама на територији АП Војводине и помаже њихове делатности које врше у јавном интересу, у складу са законом;

-стара се о остваривању мера у вези са равноправношћу полова у органима АП Војводине, у складу са законом;

-врши друге послове прописане законом који чине њену изворну или поверену надлежност.

Поверавање надлежности

Члан 28.

АП Војводина може покрајинском скупштинском одлуком поверити јединицама локалне самоуправе обављање појединих послова из своје изворне надлежности.

Покрајински управни окрузи

Члан 29.

С циљем вршења одређених послова покрајинске управе ван места седишта покрајинских органа управе оснивају се покрајински управни окрузи, у складу са Статутом и покрајинском скупштинском одлуком.

На територији АП Војводине, покрајинском скупштинском одлуком основаће се седам покрајинских управних округа.

Покрајински управни окрузи основаће се у: Суботици, Сомбору, Кикинди, Вршцу, Панчеву, Зрењанину и Сремској Митровици.

IV ОРГАНИ АП ВОЈВОДИНЕ

1. СКУПШТИНА АП ВОЈВОДИНЕ

Положај

Члан 30.

Скупштина АП Војводине (у даљем тексту: Скупштина) је највиши орган АП Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом, законом и Статутом.

Надлежност

Члан 31.

Скупштина:

- доноси и мења Статут;

- доноси покрајинске скупштинске одлуке, резолуције, декларације, препоруке, закључке и друге акте;

- бира, разрешава, усмерава и контролише рад Покрајинске владе;

- разматра редовне и ванредне извештаје о раду Покрајинске владе;

- доноси програмске, развојне и планске документе, у складу са законом и програмским, развојним и планским документима Републике Србије;

- доноси буџет и завршни рачун;

-о длучује о задуживању АП Војводине у складу са законом;

- расписује покрајински референдум;

- закључује споразуме са одговарајућим територијалним заједницама других држава у складу са законом;

- доноси покрајинску скупштинску одлуку о избору и престанку мандата и положају посланика и покрајинску скупштинску одлуку о изборним јединицама;

- покрајинском скупштинском одлуком уређује права, дужности и положај изабраних, именованих, постављених и запослених лица у органима АП Војводине која нису уређена законом;

- прописује прекршаје за повреде покрајинских прописа;

- бира и разрешава председника и потпредседнике Скупштине, председника, потпредседнике и чланове Покрајинске владе, председнике и чланове радних тела Скупштине, генералног секретара Скупштине и друге функционере органа које она оснива;

- бира покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, уређује његове надлежности и начин њиховог остваривања покрајинском скупштинском одлуком;

- оснива фондове, односно банку у циљу развоја АП Војводине;

- доноси акт о оснивању, надлежностима и уређењу агенција, јавних предузећа и установа АП Војводине и уређује права, дужности и положај запослених лица у њима која нису уређена законом;

- предлаже законе, друге прописе и опште акте које доноси Народна скупштина Републике Србије;

- доноси пословник о раду Скупштине;

- врши друге послове одређене законом и Статутом.

Састав Скупштине

Члан 32.

Скупштина има 120 посланика, који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем.

Избор и престанак мандата посланика, сразмерне заступљености националних мањина - националних заједница и образовање изборних јединица уређује се покрајинском скупштинском одлуком, у складу са законом.

Избор посланика и конституисање Скупштине Члан 33.

Изборе за посланике расписује председник Скупштине, 90 дана пре истека мандата Скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.

Прву седницу Скупштине заказује председник Скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

Скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине посланика.

Потврђивањем мандата две трећине посланика престаје мандат претходног сазива Скупштине.

Положај посланика

Члан 34.

Мандат посланика у Скупштини траје четири године.

Мандат посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Скупштини и траје четири године, односно до престанка мандата посланика тог сазива Скупштине.

Покрајинском скупштинском одлуком одређује се које функције и дужности представљају сукоб интереса, у складу са Уставом и законом.

Скупштина може, у случају ванредног или ратног стања, одлучити да се мандат посланика продужи док такво стање траје, односно док не буду створени услови за избор нових посланика.

Заштита посланика

Члан 35.

Посланик не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седницама Скупштине и радних тела.

Председник и потпредседници Скупштине

Члан 36.

Скупштина има председника и једног или више потпредседника, које бира из реда посланика.

Председник Скупштине представља Скупштину у земљи и иностранству, председава и руководи седницама Скупштине, расписује изборе за посланике, потписује акте које је донела Скупштина и врши друге послове одређене Статутом и пословником о раду Скупштине.

Потпредседник Скупштине помаже председнику Скупштине у вршењу његове функције, замењује председника у случају његове спречености и обавља друге послове одређене пословником о раду Скупштине.

Начин и поступак предлагања, избор председника и потпредседника и одређивање броја потпредседника уређује се пословником о раду Скупштине.

Председник и потпредседник бирају се већином од укупног броја посланика.

Радно тело за националну равноправност

Члан 37.

Скупштина образује радно тело за националну равноправност.

Избор, надлежност и начин рада радног тела за националну равноправност уређује се пословником о раду Скупштине.

Начин одлучивања

Члан 38.

Скупштина одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја посланика, уколико Статутом није предвиђена посебна већина.

Скупштина одлучује двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика:

- о доношењу и промени Статута;

- о доношењу покрајинске скупштинске одлуке за спровођење Статута;

- о доношењу покрајинске скупштинске одлуке о симболима АП Војводине;

- о избору и разрешењу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана;

Скупштина одлучује већином гласова од укупног броја посланика:

- о превременом престанку мандата Скупштине;

- о расписивању покрајинског референдума.

- о доношењу буџета АП Војводине и усвајању завршног рачуна;

- о избору и разрешењу председника и потпредседника Скупштине;

- о избору и разрешењу председника, потпредседника и чланова Покрајинскевладе;

- о доношењу пословника о раду Скупштине;

Седнице Скупштине

Члан 39.

Скупштина ради на седницама у складу са Статутом и пословником о раду.

Превремени престанак мандата

Члан 40.

Скупштини може превремено престати мандат на предлог једне трећине посланика.

Одлуку о превременом престанку мандата Скупштина доноси већином гласова од укупног броја посланика, на седници која се мора одржати у року од 15 дана од дана подношења предлога.

Ако Скупштина не донесе одлуку о превременом престанку мандата потписници предлога не могу поднети нови предлог за превремени престанак мандата пре истека рока од 180 дана.

Одлуку о превременом престанку мандата Скупштине доноси председник Скупштине ако се у року од 90 дана од дана конституисања Скупштине не изабере Покрајинска влада.

Након превременог престанка мандата Скупштине председник Скупштине расписује изборе за посланике.

Скупштини не може превремено престати мандат за време ратног или ванредног стања.

Скупштина којој је превремено престао мандат врши само текуће и неодложне послове одређене законом и покрајинском скупштинском одлуком.

Право предлагања

Члан 41.

Право предлагања покрајинских скупштинских одлука и других општих аката које доноси Скупштина имају: сваки посланик, Покрајинска влада, најмање 10.000 бирача или Покрајински заштитник грађана - омбудсман из своје надлежности.

Покрајински референдум

Члан 42.

Скупштина може одлучити да о појединим питањима у њеној надлежности одлуку донесу грађани у АП Војводини на покрајинском референдуму.

Скупштина је дужна да распише покрајински референдум ако захтев за његово расписивање поднесе најмање 30.000 бирача.

Одлуку донету на покрајинском референдуму проглашава Скупштина.

Покрајинска скупштинска одлука и пословник о раду Скупштине

Члан 43.

О Скупштини се доноси покрајинска скупштинска одлука.

Начин рада Скупштине уређује се пословником о раду Скупштине.

2. ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА

Положај и одговорност

Члан 44.

Покрајинска влада је извршни орган АП Војводине.

Рад Покрајинске владе усмерава Скупштина.

Покрајинска влада је одговорна Скупштини за свој рад.

Надлежност

Члан 45.

Покрајинска влада:

- извршава покрајинске скупштинске одлуке и друге опште акте Скупштине;

- извршава законе ако је за то овлашћена;

- доноси покрајинске уредбе и друге опште акте ради извршавања закона и покрајинских скупштинских одлука, за које је овлашћена законом или покрајинском скупштинском одлуком;

- образује стручне и друге службе за обављање послова у свом делокругу, у складу са законом, Статутом и покрајинском скупштинском одлуком;

- предлаже Скупштини буџет и завршни рачун;

- предлаже Скупштини програмске, развојне и планске документе и предузима мере за њихово спровођење;

- предлаже Скупштини покрајинске скупштинске одлуке и друге опште акте;

- поставља и разрешава покрајинске функционере које не бира и разрешава Скупштина;

- усмерава и усклађује рад покрајинских органа управе и врши надзор над њиховим радом;

- надзире рад привредних друштава и установа које врше јавна овлашћења и друге послове у питањима од покрајинског значаја, а чији је оснивач АП Војводина;

- управља и располаже јавном својином АП Војводине, у складу са законом, о чему редовно извештава Скупштину;

- на захтев Скупштине, надлежног радног тела или председника Скупштине даје мишљење о предлогу покрајинских скупштинских одлука или другог општег акта који је Скупштини поднео други предлагач;

- ако Скупштина не може да се састане доноси опште акте и предузима мере из надлежности Скупштине у случају елементарних непогода и у другим ванредним ситуацијама, ради отклањања тих ванредних ситуација, у складу са законом;

- предлаже Скупштини закључивање споразума са одговарајућим територијалним заједницама других држава;

- подноси редован годишњи извештај о раду Скупштини, а на њен захтев и ванредне извештаје о раду;

- доноси пословник о раду Покрајинске владе;

- врши друге послове утврђене законом, Статутом и покрајинском скупштинском одлуком.

Састав Покрајинске владе

Члан 46.

Покрајинску владу чине председник, један или више потпредседника и чланови Покрајинске владе.

Председник Покрајинске владе води и усклађује рад Покрајинске владе у складу са смерницама Скупштине, представља Покрајинску владу, потписује акте које она доноси, стара се о примени пословника о раду Покрајинске владе и врши друге послове утврђене Статутом, покрајинском скупштинском одлуком и пословником о раду Покрајинске владе.

Чланови Покрајинске владе су за свој рад и за стање у области из свог делокруга одговорни Скупштини, Покрајинској влади и председнику Покрајинске владе.

Неспојивост функција

Члан 47.

Председник, потпредседник и члан Покрајинске владе не може бити посланик у Скупштини.

Посланику који буде изабран за председника, потпредседника и члана Покрајинске владе престаје посланички мандат.

Покрајинском скупштинском одлуком, у складу са Уставом и законом, одређује се које су друге функције, послови или приватни интереси у сукобу с положајем председника, потпредседника и члана Покрајинске владе.

Избор Покрајинске владе

Члан 48.

Кандидата за председника Покрајинске владе предлаже председник Скупштине, пошто саслуша мишљење представника посланичких група.

Кандидат за председника Покрајинске владе предлаже кандидате за једног или више потпредседника и за чланове Покрајинске владе.

Скупштина истовремено одлучује о избору председника, потпредседника и чланова Покрајинске владе.

Скупштина бира председника, потпредседника и члана Покрајинске владе већином гласова од укупног броја посланика.

Почетак и престанак мандата Покрајинске владе

Члан 49.

Мандат Покрајинске владе траје до истека мандата Скупштине која ју је изабрала.

Мандат Покрајинске владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Скупштином.

Мандат Покрајинске владе престаје пре истека времена на које је изабрана: разрешењем председника Покрајинске владе, оставком председника Покрајинске владе или превременим престанком мандата Скупштине.

Покрајинска влада којој је престао мандат може да врши само текуће и неодложне послове до избора нове Покрајинске владе, одређене покрајинском скупштинском одлуком.

Члану Покрајинске владе мандат престаје пре истека времена на коју је изабран: констатовањем оставке, ако је Скупштина разреши на предлог председника Покрајинске владе, разрешењем председника Покрајинске владе или оставком председника Покрајинске владе.

Разрешење председника Покрајинске владе

Члан 50.

Предлог за разрешење председника Покрајинске владе може поднети најмање 30 посланика.

Предлог за разрешење председника Покрајинске владе разматра се на првој наредној седници Скупштине која се заказује у року од седам дана. Након окончања расправе гласа се о предлогу за разрешење.

Скупштина је прихватила предлог за разрешење председника Покрајинске владе ако је за њега гласало више од половине укупног броја посланика.

Ако Скупштина разреши председника Покрајинске владе, председник Скупштине је дужан да покрене поступак за избор нове Покрајинске владе.

Ако Скупштина не изабере нови састав Покрајинске владе у року од 60 дана од разрешења председника Покрајинске владе, Скупштини престаје мандат и расписују се избори.

Ако Скупштина не усвоји предлог за разрешење председника Покрајинске владе потписници предлога не могу поднети нови предлог за разрешење пре истека рока од 180 дана.

Оставка председника Покрајинске владе

Члан 51.

Председник Покрајинске владе може поднети оставку Скупштини.

Председник Покрајинске владе подноси оставку председнику Скупштине и истовремено о њој обавештава јавност.

Скупштина на првој наредној седници констатује оставку, без расправе.

Покрајинској влади престаје мандат даном констатације оставке председника Покрајинске владе.

Када Скупштина констатује оставку председника Покрајинске владе, председник Скупштине покреће поступак за избор нове Покрајинске владе.

Ако Скупштина не изабере нови састав Покрајинске владе у року од 60 дана од дана констатације оставке председника Покрајинске владе, Скупштини престаје мандат и расписују се избори.

Оставка и разрешење члана Покрајинске владе

Члан 52.

Члан Покрајинске владе може поднети оставку председнику Покрајинске владе.

Председник Покрајинске владе доставља поднету оставку председнику Скупштине која је констатује на првој наредној седници.

Председник Покрајинске владе може да предложи Скупштини разрешење члана Покрајинске владе.

Скупштина на првој наредној седници разматра и гласа о предлогу за разрешење члана Покрајинске владе.

Одлука о разрешењу члана Покрајинске владе доноси се већином гласова од укупног броја посланика.

Члану Покрајинске владе који је поднео оставку мандат престаје даном констатације оставке, а члану Покрајинске владе који је разрешен, даном доношења одлуке о разрешењу.

Положај и овлашћења члана Покрајинске владе који је поднео оставку или је поднет предлог за његово разрешење, до престанка мандата уређују се покрајинском скупштинском одлуком.

Председник Покрајинске владе, по престанку мандата члану Покрајинске владе предлаже кандидата за новог члана Покрајинске владе.

Одредбе овог члана сходно се примењују и у поступку оставке и разрешења потпредседника Покрајинске владе.

Заштита председника, потпредседника и члана Покрајинске владе

Члан 53.

Председник, потпредседник и члан Покрајинске владе не одговарају за мишљење изнето на седници Покрајинске владе, седници Скупштине и за гласање на седници Покрајинске владе.

Покрајинска скупштинска одлука и пословник о раду Покрајинске владе

Члан 54.

О Покрајинској влади доноси се покрајинска скупштинска одлука.

Начин рада Покрајинске владе уређује се пословником о раду Покрајинске владе.

3. ПОКРАЈИНСКА УПРАВА

Положај покрајинске управе

Члан 55.

Покрајинска управа је самостална и послове из своје надлежности обавља у складу са Уставом, законом, Статутом и покрајинском скупштинском одлуком, а за свој рад одговорна је Покрајинској влади и Скупштини.

Послове покрајинске управе обављају покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације.

Назив и делокруг рада покрајинских органа управе одређује се покрајинском скупштинском одлуком.

Покрајинским секретаријатом руководи члан Покрајинске владе, а покрајинским посебним управним организацијама директор кога поставља Покрајинска влада.

Унутрашње уређење покрајинских органа управе и других покрајинских организација и служби прописује Покрајинска влада.

Појединачни акти и радње покрајинских органа управе и организација којима су поверена овлашћења, морају бити засновани на закону и покрајинској скупштинској одлуци.

Надзор над радом покрајинских органа управе обављају органи државне управе и Покрајинска влада у складу са законом и Статутом.

Против коначних појединачних аката покрајинске управе којима се одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу обезбеђује се судска заштита, у складу са Уставом и законом.

4. ПОКРАЈИНСКНИ ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА - ОМБУДСМАН

Члан 56.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман (у даљем тексту: омбудсман) је независан и самосталан орган АП Војводине који штити права грађана и врши надзор над радом покрајинских органа управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач АП Војводина, у вези са њиховим поступањем у извршавању одлука и других правних аката АП Војводине.

Омбудсман штити права грађана посебно од повреда учињених незаконитим, нецелисходним и неефикасним поступањем органа покрајинске управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач АП Војводина.

Омбудсман штити права грађана од повреда учињених незаконитим, нецелисходним и неефикасним поступањем органа градске и општинске управе у вршењу послова које им је АП Војводина поверила из своје изворне надлежности.

Омбудсмана бира и разрешава Скупштина двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика.

Омбудсман има заменике чији се број, услови за избор, начин избора и надлежности уређују покрајинском скупштинском одлуком.

Омбудсман и његови заменици за свој рад одговорни су Скупштини.

О омбудсману доноси се покрајинска скупштинска одлука.

V ФИНАНСИРАЊЕ АП ВОЈВОДИНЕ

Буџет аутономне покрајине

Члан 57.

АП Војводина има буџет у коме се приказују сви расходи и приходи којима се финансирају надлежности АП Војводине.

Буџет АП Војводине износи најмање 7% у односу на буџет Републике Србије.

Три седмине буџета АП Војводине користиће се за финансирање капиталних расхода.

Приходи аутономне покрајине

Члан 58.

АП Војводина има изворне приходе којима финансира своје надлежности, у складу са Уставом и законом.

Врста и висина изворних прихода АП Војводине и учешће АП Војводине у делу прихода Републике Србије одређују се законом, у складу са Уставом.

VI УСАГЛАШЕНОСТ ПОКРАЈИНСКИХ ПРАВНИХ АКАТА, ОБЈАВЉИВАЊЕ И СТУПАЊЕ НАСНАГУ

Усаглашеност правних аката

Члан 59.

Статут је највиши правни акт АП Војводине који мора бити сагласан са Уставом и законом.

Покрајинске скупштинске одлуке и други општи акти Скупштине морају бити у сагласности са Статутом.

Покрајинске уредбе и други општи акти Покрајинске владе, покрајинске управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач АП Војводина, морају бити сагласни са Статутом, покрајинским скупштинским одлукама и другим општим актима Скупштине.

Појединачни акти покрајинских органа управе, јавних предузећа и установа које врше управна и јавна овлашћења, а чији је оснивач АП Војводина, морају бити сагласни са Статутом, покрајинским скупштинским одлукама и другим општим актима Скупштине и Покрајинске владе.

Појединачни акти органа јединице локалне самоуправе у вршењу послова које им је поверила АП Војводина морају бити сагласни са Статутом, покрајинским скупштинским одлукама и другим општим актима Скупштине.

Објављивање

Члан 60.

Статут, покрајинске скупштинске одлуке и други општи акти Скупштине, као и покрајинске уредбе и други општи акти Покрајинске владе објављују се у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине", пре ступања на снагу.

Акти Покрајинске владе, изузев аката из става 1. овог члана, и акти покрајинских органа управе објављују се када је то тим актима предвиђено.

Акти из ст. 1. и 2. овог члана објављују се на свим језицима који су у службеној употреби у раду органа АП Војводине. У случају неусаглашености, меродаван је текст објављен на српском језику.

Ступање на снагу

Члан 61.

Покрајинска скупштинска одлука и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања.

Акти из става 1. овог члана могу да ступе на снагу и даном објављивања ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења.

VII ПРОМЕНА СТАТУТА

Предлог за промену Статута

Члан 62.

Предлог за промену Статута могу поднети: најмање једна трећина од укупног броја посланика, Покрајинска влада и најмање 40.000 бирача.

О предлогу за промену Статута одлучује Скупштина двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика.

Утврђивање акта о промени Статута

Члан 63.

Ако Скупштина усвоји предлог за промену Статута, приступа се изради, односно разматрању акта о промени Статута.

Скупштина утврђује предлог акта о промени Статута двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика и доставља га Народној скупштини Републике Србије ради давања сагласности.

Након добијања сагласности Народне скупштини Републике Србије, Скупштина доноси акт о промени Статута двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика.

VIII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 64.

За спровођење Статута донеће се покрајинска скупштинска одлука.

Покрајинску скупштинску одлуку о спровођењу Статута доноси Скупштина двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика.

Члан 65.

Статут ступа на снагу, осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I. Правни основ

Правни основ за доношење Статута Аутономне Покрајине Војводине је садржан у члану 185. Устава Републике Србије ("Службени гласник РС" бр. 98/06) којим је прописано да је статут највиши правни акт аутономне покрајине, кога доноси Скупштина аутономне покрајине уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије.

II. Разлози за доношење и објашњење предложених решења

Уставни суд је донео Одлуку број: 1Уо-360/2009, којом је оспорио поједине одредбе Статута Аутономне покрајине Војводине и чије одредбе престају да важе јер је утврђено да нису у сагласности са Уставом Републике Србије, те је у складу са тим Уставни суд у Закључку Одлуке одложио њено објављивање за шест месеци од дана њеног доношења, како би се избегла последица правне празнине и у вези с тим омогућило Скупштини АП Војводине као доносиоцу Статута да у предвиђеном року, као и Народној скупштини Републике Србије, као органу који даје претходну сагласност на Статут, да усагласе Статут са Уставом. Пошто су поједине одредбе Статута оспорене као неуставне, утврђен је нов текст Статута АП Војводине који је у свему усклађен да Одлуком Уставног суда број: 1Уо-360/2009. Предлог статута је утврдио Одбор за питања уставно-правног положаја Покрајине и упитио га Скупштини АП Војводине на даљи поступак, у складу са прописима.

III. Објашњење предложених решења

Статут садржи следећа поглавља: I. Основне одредбе, II. Остваривање људских и мањинских права, III. Надлежности АП Војводине, IV. Органи АП Војводине, V. Финансирање АП Војводине, VI. Усаглашеност покрајинских правних аката, објављивање и ступање на снагу, VII. Промена Статута и VIII. Завршне одредбе.

Основним одредбама Статута утврђено је да је Аутономна покрајина Војводина аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију. Основним одредбама утврђен је правни статус АП Војводине, њена територија, носиоци права на покрајинску аутономију, утврђен је систем вредности у виду равноправности грађана и националне равноправности, равноправности полова прописано је да АП Војводина има симболе и традиционалне симболе, да је град Нови Сад-седиште покрајинских органа и јавна својина АП Војводине-покрајинска својина, утврђен је посебан положај пољопривредног земљишта, заштита животне средине, сарадња са јединицама локалне самоуправе, развој АП Војводине, и прописани су облици сарадње са територијалним заједницама у оквиру спољне политике Републике Србије уз обавезу поштовања њеног територијалног јединства и правног поретка. У овом поглављу се налазе и одредбе о заштити покрајинске аутономије и набројане су врсте правних аката које АП Војводина доноси преко својих органа.

У другом поглављу о остваривању људских и мањинских права од члана 20. до члана 24. Статута, утврђене су између осталог посебне мере подстицање рађања деце, запошљавање и рад мајки с малолетном децом и самохраних родитеља, права националних мањина које чине бројчану мањину у укупном становништву АПВојводине као и додатна права националних мањина. Такође, прописано је да треба при запошљавању у покрајинским органима и службама да се води рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина - националних заједница. Утврђена је аутономија националних мањина коју они остварију преко изабраних националних савета у области културе, образовања, употребе језика и информисања. Статут утврђује и језике и писма који суу службеној употреби у раду покрајинских органа и организација.

Треће поглавље посвећено је надлежностима АП Војводине, садржаним у одредбама чланова од 25. до 29.Статута које су утврђене у складу са чланом 183. Устава Републике Србије, и то у областима: просторног планирања; регионалног развоја; пољопривреде, руралног развоја, водопривреде, шумарства, лова и риболова; туризма, угоститељства, бања и лечилишта; заштите животне средине; индустрије и занатства; друмског, речног и железничког саобраћаја и уређивања путева; приређивања сајмова и других привредних манифестација; просвете, спорта и културе; здравства и социјалне заштите; јавног информисања на покрајинском нивоу; развоја инфраструктуре и капиталних улагања, а утврђене су надлежности и у неким другим областима. Уређено могућност да АП Војводина ,покрајинском скупштинском одлуком, повери јединицама локалне самоуправе и покрајинским управним окрузима обављање појединих послова из своје изворне надлежности.

Четврто поглавље посвећено је органима АП Војводине. Положај, надлежности, састав, начин избора и конституисања, положај и заштита посланика, председник и потпредседника Скупштине, начин одлучивања, седнице Скупштине и превремени престанак мандата Скупштине, право предлагања аката и покрајински референдум.Положај и одговорност, надлежности, састав, неспојивост функција, избор као и питања почетка, престанка и разлози престанка трајања мандата, Покрајинске владе, прописано је од члана 44. до члана 54. Статута. Чланом 54.и чланом 55. Статута је прописано је да послове покрајинске управе, у оквиру надлежности аутономне покрајине обављају покрајински органи управе. Предвиђено је да се послови и број покрајинских органа управе одређује покрајинском скупштинском одлуком.

Члан 56. Статута посвећен је Покрајинском заштитнику грађана- омбудсману, као самосталном и независном органу АП Војводине, који штити људска права и слободе грађана на територији АП Војводине, пре свега од повреда учињених незаконитим, нецелисходним и неефикасним поступањем органа управе.

У оквиру петог поглавља о финансирању АП Војводине, члан 57. и члан 58. Статута, прописано је да АП Војводина има свој буџет и утврђени су извори средстава којима ће се обезбедити финансирање надлежности АП Војводине.

У оквиру шестог поглавља, од члана 59 до члана 61. Статута, утврђена је хијерархија покрајинских правних аката, њихово објављивање и ступање на снагу.

У оквиру седмог поглавља, чланом 62 и чланом 63. Статута, прописана су правила за промену Статута.

У оквиру осмог поглавља Завршне одредбе у члану 64. и члану 65 Статута, прописано је да је за спровођење Статута потребно донети покрајинску скупштинскуодлуку. Такође, је прописано да Статут АП Војводине ступа на снагу, осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Аутономне покрајине Војводине".односно почиње његова примена.

IV. Процена потребних средстава за спровођење

Надлежности АП Војводине утврђене овим Статутом финансираће се у складу са Уставом, законом и Статутом.