Problem je što ni Silajdžić, niti bilo ko iz vladinog i nevladinog sektora u Sarajevu ne smatraju da Ganiću treba suditi, jer ne mogu ni pomisliti da neki od ratnih vođa može biti komandno odgovoran za zločine nad Srbima i ostalim “izdajnicima”.

Vojni sud je vodio istragu i ona je praktično okončana saslušanjem aktera do kojih se moglo doći. Za Ganićem i još nekima bila je raspisana poternica na unutrašnjem planu. Zbog odnosa međunarodne zajednice to nije moglo da se verifikuje onako kako je trebalo.

O “srednjem rešenju” ili o “održivom rešenju” – kako su do sada opisivani ciljevi mnogih diplomatskih “napora” usmerenih na BiH – do sada se mnogo pričalo i pisalo, ali ne samo da nijedno rešenje nije pronađeno već ni ozbiljna strategija nije urađena.

I sarajevski i banjalučki mediji u nekoliko navrata su u proteklih godinu i po dana upozoravali da vehabije iz Bugojna i Gornje Maoče nisu jedine dve grupe selefija koje predstavljaju potencijalnu pretnju bezbednosti građana BiH.

Referenduma se boje oni koji krše i ruše Dejtonski sporazum i sanjaju unitarnu bošnjačku BiH. Snovi nisu zabranjeni, ali u stvarnosti uvijek će postojati Republika Srpska potvrđena međunarodnim pravom.

Moglo bi se, čak, reći da bi vlast u Banjaluci pristala na ulazak BiH u NATO  samo kad bi im neko napismeno garantovao da nadležnosti RS neće biti značajno redukovane makar u bliskoj budućnosti. Ali takve garancije nema, a pitanje je i hoće li je ikada biti.

Na strani Republike Srpske danas su i realnost i evropske vrednosti, i nacionalna tradicija i kultura, i istina, moral i sloboda. Budućnost srpskog nacionalnog identiteta počinje i stvara se u Republici Srpskoj.

Danas je Radovan Karadžić na sudu u Hagu. Dok se on i ostali pozivaju na odgovornost, bila bi vrhunska ironija ako bi se njihovi planovi za podelu BiH ostvarili samo zato što je međunarodna zajednica toliko zauzeta da je nije briga za to.

Demonizacija se sprovodi tako što se preko pravosudnog sistema BiH "objektivno" procesuiraju prvenstveno Srbi, što se medijski intenzivno difuzira dok se dosijei o zločinima drugih dviju strana uglavnom zadržavaju u ladicama. 

Posle 14 godina od završetka rata radikalno je izmenjen teritorijalni nacionalni razmeštaj i ukupna etnička struktura BiH. Sve tri nacije su homogenizovane i samo u Distriktu Brčko ne postoji apsolutna većina.