U Srbiji imamo potpuno drugačiju situaciju. Imamo Evropu koja nikad nije izdala Srbiju, Tadića, kojeg Evropa smatra proevropski orijentisanim, kao i 50% srpskih građana koji su se javno izjasnili protiv Evrope.

Danas popodne stojim pred vama kao jedan ponosan Evropljanin i kao jedan postiđeni Evropljanin. Mi se zalažemo za mir. Mi smo za sporazume. Mi smo za saglasnost. Mi smo Evropljani. Kosovo će ostati deo Srbije zauvek.

Bili smo uvažavani od evropskih država i svetskih sila samo kada smo bili verni sebi i svojoj slobodarskoj tradiciji. Naravno, istorija nam kazuje da smo u takvim borbama nekada pobeđivali, a nekada gubili. Međutim, uvek smo se potvrđivali kao istorijski narod.

Bošnjaci očekuju da se Srbija izvini za genocid u Srebrenici, što znači da indirektno prizna i da ga je počinila, uprkos suprotnoj odluci Međunarodnog suda, koji je takvu optužbu odbacio. Sledeći uslov jeste da „agresorska i genocidna" Srbija plati ratnu odštetu.

Prirodno je očekivati da se vlast u Beogradu ne libi da uzme u političku zaštitu RS svaki put kada postoji osnovana sumnja da se narušava dejtonska pozicija RS. To podrazumeva i da se zvanični Beograd ne upušta u neku političku avanturu poput „Istanbulske deklaracije“.

Ostanak u Jugoslaviji je garantovao mir bez ljudskih i materijalnih žrtava, te život Srba i Muslimana u jednoj državi bez odvajanja državnim granicama Srba u Srbiji i Crnoj Gori od Srba u BiH i bez odvajanja Muslimana u BiH od Muslimana u Sandžaku.

Posle ovoliko vremena, energije i rizika koliko je uložio u jedan promašen projekat, a onda i brže bolje spasavanje vraćanjem na prethodno stanje, Zlatko Lagumdžija ostaće zapamćen kao generator "totalnog kolapsa bošnjačke politike".

Pragmatični vođa SDP-a je očito shvatio da ništa od toga danas ne pije vode u Bosni, te je nakon avantura procenio da se dogovor o sadašnjosti i budućnosti BiH ipak mora voditi sa Banjalukom i sa Mostarom.

Najveća nepoznanica ostaje stavka iz „mape“ maglovito označena kao „definisanje efikasnog mehanizma koordinacije o pitanjima EU”. Ako se uzme u obzir da već godinama traju previranja o primeni presude “Sejdić,Finci”,  onda će za definisanje ovog “mehanizma” trebati mnogo više vremena.

Bošnjaci zaista i jesu direktno nasleđe osmanske okupacije današnje BiH, odnosno islamizacije njenog hrišćanskog stanovništva. Tokom narednih vekova na bazi posebne religije formirala se i specifična kultura, a posle na njoj nadgradio nedovršeni bošnjački nacionalni identitet.