Crkva i politika | |||
Uskršnja poslanica 2014. |
subota, 19. april 2014. | |
„Imamo, dakle, braćo i sestre, slobodan ulaz u Svetinju po krvi Hristovoj – put nov i živ koji nam On otvori.“ (Poslanica Jevrejima 10, 19) Zagonetne reči – jer slavimo zagonetan događaj! Slavimo događaj koji nije samo „događaj nad svim događajima“, nego je u svemu poseban, jedini i neuporediv. Božja ljubav, jedina istinska stvaralačka snaga, uvek nas iznova iznenađuje, i to neuporedivo više nego što bi iko od ljudi mogao da zamisli ili na bilo koji način nasluti. Slaveći, dakle, po svemu izuzetan događaj, pozdravljam vas s najdubljim poštovanjem i poniznom čežnjom srca želim da vas ovo slavlje Uskrsa u svemu obnovi i podstakne na „nepokolebljivu veru nade“. Razum, taj jedinstveni dar zemaljskih bića, zahteva od nas da se pitamo zašto je ovo slavlje muke, smrti i uskrsnuća Isusa Hrista tako bitno! Zašto je to važno za nas lično, za našu istoriju, za čitav svemir! Da li čovečanstvo u svojim najplemenitijim čežnjama stvarno ne može da zaobiđe ovaj događaj i ovo slavlje? Čini se, još više, kao da savremeni način života, sa svojim umnoženim mogućnostima i ponudama, može da zaobiđe svaku potrebu za slavljenjem Uskrsa. Svakodnevica koja nam donosi toliko informacija i to sa svih strana sveta, trgovine prepune najrazličitijih egzotičnih ponuda, i stvarno napeta i dinamična zbivanja u društvenom delu našeg života, kao da u celini upošljavaju i zadovoljavaju sve naše ljudske želje i mogućnosti. I zaista, ko je telesno zdrav i traži samo materijalne ugodnosti i koristi, on i ne primećuje tolike vapaje sa svih strana, koje mi, sveštenici, svakodnevno čujemo u ispovedaonicama, u duhovnom vođenju osoba, kao i u tolikim ličnim razgovorima, posebno sa roditeljima i vaspitačima. To što su nedavno zapisivali pojedini neverujući pisci – da je i čovek i čitavo čovečanstvo postalo veliki i čvrsti zamak, ali bez prozora i bez vrata – danas se zapravo doslovno obistinilo. Svi mi žurimo, ne znajući u stvari šta je nam je cilj i šta je smisao tolike žurbe, bez garancija da ćemo – uz tolike saobraćajne nesreće – stići tamo kuda želimo. Da i ne pominjemo kolikim intenzitetom se uvećava broj onih koji žive u zavisnostima, u usamljenosti, u psihičkim teškoćama, pasivnosti, neinicijativnosti, neodgovornosti, dok drugi, opet, bude u sebi nepotrebni radikalizam ili čak agresiju. Svi mi koji smo obdareni verom, treba u ovim vremenima da postajemo sve svesniji primljenih darova. Upravo onako kako nam govori Poslanica Jevrejima: „Imajući, dakle, velikog Velikog sveštenika, koji prodre kroz nebesa, Isusa, Sina Božjega, čvrsto se držimo vere.“ Slavlje Uskrsa nam, naime, govori da je Isus iz Nazareta, dakle i Bog i Čovek, svojom jedinstvenom mukom, smrću i uskrsnućem čovečanstvu otvorio i prozore i vrata! On nam je učinio dostupnom beskonačnost stvarnosti! Poslanica Jevrejima, kao izuzetan dokument Božjeg nadahnuća, govori nam, naime, kako je taj isti Isus iz Nazareta svojom sopstvenom krvlju „prodro“ nebesa i ušao u Svetilište,u Tajnu Presvetog Trojstva. Time nam je otvorio „put, nov i živ“. To znači da niko više ne bi trebalo da pati od besmisla, depresije, beznađa, pasivnosti, neodgovornosti, ili na bilo koji način da sebi i drugima oduzima život. Taj novi i živi put koji nam je otvorio uskrsli Gospod, nikome ne dozvoljava da na bilo koji način sprečava ili uništava začeće, rađanje i rast ljudskog bića. Isus, koji nam je otvorio taj put, nov i živ, do samog Svetilišta, to jest do nepojmljive punoće sreće, radosti i zadovoljstva, ne dozvoljava da nam bilo ko oduzima istinsku nadu, radost vere, slobodu, samostalnost i odgovornost. Niko ne sme da nas pravi fizičkim, psihičkim ili ideološkim robljem. Uskrsli Gospod je, dakle, omogućio svakome od nas slobodan i odgovoran ulaz u samu zajednicu Presvetog Trojstva, Oca i Sina i Duha Svetoga, a svetski poznati i priznati umetnik, redovnik i sveštenik pater Marko Rupnik, u godini Jubileja Milanskoga edikta je svojim mozaikom u crkvi u Nišu svima nama na poseban način predstavio stvarnost Uskrsa: Isus, veliki Veliki sveštenik, svojim krstom i uskrsnućem, jedini nam otvara prostore pravog i sveobuzimajućeg smisla, sreće, radosti i večnosti. Na tom putu oslobođenja, trebalo bi da svi mi hodočastimo u ovo svetilište vere i predajemo se kontemplaciji Hristovog lika. „Pogledom uprtim“ u Njega, kako nas ponovo poziva Poslanica Jevrejima, oslobodićemo se svakog ropstva, zatvorenosti, zavisnosti, beznađa, depresije, neodgovornosti i parazitstva. Njegova žrtva leči naše agresije i agresivnosti, naše oholosti i samodovoljnosti, naše sebičnosti i naše bolesne potrebe da uvek budemo prvi, jedini i uvek u središtu događanja. Njegove, prema „Svetilištu“ podignute ruke same po sebi će nas smestiti na pravo mesto poniznog služenja Bogu, Crkvi, čovečanstvu i istoriji. Njegove probodene ruke i noge, Njegove ka Bogu usmerene oči – koje tako gledaju, prate i usmeravaju svakoga od nas – pokazale su pravo mesto Bogorodici Blaženoj Devici Mariji, kao i svetoj Jeleni, majci velikog cara Konstantina. I zato: Njegove oči uprte u nas i naše oči uprte u Njega stvaraju ne samo u potpunosti novu atmosferu lične nade, sreće i radosti, nego i novu civilizaciju i kulturu: civilizaciju i kulturu otvorenih prozora za svetlost istine i ljubavi, otvorenih vrata smisla života i smisla naših životnih delatnosti. I zato: Predraga braćo i sestre, želim vam samo da u ovim velikim danima sretnete ovog i ovakvog Uskrslog Hrista, i da uvek živite radost toga susreta i tog pogleda, jer to je pogled čuđenja i divljenja, a tako i čin sastvaranja života s Njim. I zato: Neka vam u svemu bude srećan i blagoslovljen Uskrs! Radosno se u ovoj sreći pridružujemo braći i sestrama koji u svetom predanju Istoka ove godine istog dana sa nama slave uskršnje Tajne: Hristos Vaskrse – Vaistinu Vaskrse. U želji da nikada ne izgubimo taj predivni pogled u Njega koji nam otvara „put, nov i živ“, radosno vas blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga! Amen † Stanislav, nadbiskup |