Papa po nulti put među Srbljima

"Kada bi se u Srbiji organizovao referendum sa pitanjem da li da se kod nas uveze kuga, pola bi bilo za, a pola protiv." Ove sam se rečenice proslavljenog dramskog pisca (i odličnog poznavaoca našeg mentaliteta) Dušana Kovačevića setio čim je krenula rasprava zašto (ni)je dobro da papa Benedikt Šesnaesti dođe u Srbiju. Odmah da preciziram: ne mislim da je rimokatolički poglavar isto što i kuga, ne mislim ni da je Antihrist – ali daleko sam i od prihvatanja papine prvonadležnosti i nepogrešivosti.

Napad na poslednju liniju odbrane srpstva: Referendumsku atmosferu opisanu na suvom početku dobro opisuju stavovi "nećemo se krstiti s dva prsta posle papine posete" i "od posete možemo imati samo ogromne koristi", vs. "papa treba samo europejcima, NVO drogirašima, ekumenistima i ostaloj bagri". Prebačeno na (niži?) politički nivo, oni koji bezalternativno gledaju na EU smatraju da bi papin dolazak bio wild card, neka vrsta prečice ka Zemlji Dembeliji koja donosi kolateralnu korist u vidu zadavanja završnog udarca onoj Srbiji koju preziru i bez koje bi oni (ponovo) bili Drugovi Članovi; s druge strane, pripadnici nezvaničnog bratstva "neka Srba bude za ispod dve šljive al' nek su valjani" smatraju da onaj ko je za EU (čitaj: Četvrti rajh) taj je i za uniju sa Vatikanom. A za one koji vole da se antiprotivno opredeljuju kad čuju stavove Sonje B. i Nataše K., moram da kažem da nisam uspeo (mea culpa) da pronađem jesu li izjavile nešto po ovom pitanju, pa prilažem mišljenje njihovog sabrata, u NVO ekipi narečenog "sociologa religije", Mirka Đorđevića: "Najteže je objasniti zašto se Srbi boje pape. On je hrišćanin i sigurno je da bi ta poseta bila korisna."

Kratka istorija (ne)dolaska: Papa Benedikt je trebalo sledeće godine da dođe u Niš, na proslavu 1700 godina Milanskog edikta, zakonskog akta kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana. Milanski edikt su, 313. godine posle Hrista, doneli rimski carevi Konstantin Veliki i Likinije – kako je Niš rodno mesto sv. Konstantina a još "nije ni na Zapadu ni na Istoku, već je između Istoka i Zapada, predstavlja najpogodnije mesto gde bi bila organizovana centralna proslava" (sajt edictofmilan2013).  Patrijarh srpski Irinej, dan pre izbora za poglavara SPC a kao episkop niški, izjavljuje za EU-filski "Blic" da je papina poseta za sada "na nivou priča i želja pape Benedikta XVI da povodom obležavanja Milanskog edikta poseti Srbiju", ali i izražava veru "da bi Crkva u celini pozdravila njegov dolazak" i ističe da bi to "bio korak susreta i kontakata pravoslavne i zapadne crkve i od njega ne može biti štete, već samo koristi". 

Patrijarh Irinej je, u mesecima posle ustoličenja, sve manje izjava davao "Blicu" a sve više relativizovao papinu posetu: "Naš stav je da još nije sazrelo vreme za jednu takvu posetu", te da "zbog velikog broja izbeglica niko papi ne bi mogao da garantuje bezbednost" (12. jul 2012, "Tanjug"). U istoj izjavi, za koju nije potrebno mnogo pameti da bi se zaključilo da nije bila najsrećnije sročena, patrijarh navodi mnogo ozbiljniji razlog za skepsu oko posete biskupa Rima: "Međutim, postoje neka mišljenja, među kojima je i mišljenje ruskog patrijarha, do čega je nama, inače, veoma stalo, koji kaže da ne bi mogao da dođe (u Niš) ako bi tu došao i papa." (Nezavisne potvrde da je ruski patrijarh Kiril uslovio svoju posetu nedolaskom pape u Niš – nema; i ruski izvori uglavnom se pozivaju na frankfurtske "Vesti" i njihova saznanja iz dobro obaveštenih SPC izvora da "Rusi ne daju papi u Niš". Inače, u intervjuu "Večernjim novostima" sâm poglavar RPC Kiril nije kategorički odbio mogućnost susreta sa rimskim papom, a "ministar spoljnih poslova" RPC mitropolit Ilarion kaže da je dolazak Benedikta XVI "unutrašnja stvar bratske SPC".) Na kraju izjave patrijarha Irineja stoji nešto što bi trebalo da je stav SPC: "Zato je naša crkva donela oduku da pozove poglavare svih pravoslavnih crkava, a drugim crkvama će uputiti poziv za prisustvo sa delegacijama na najvišem nivou, kazao je patrijarh, precizirajući da poziv neće biti upućen na ime aktuelnog pape, već crkvi, ali sa pozivom da u Nišu prisustvuje delegacija na najvišem nivou."

Zvanična verzija i kako joj (ne) poverovati: U poslednjim javnim nastupima (14. avgust 2012), (ne)zvanični portparol SPC i episkop bački Irinej ponavlja patrijarhov zaključak, uz dodatak da postoji "jednoglasna odluka Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve da se na proslavu Milanskog edikta sledeće godine pozovu poglavari Pravoslavnih Crkava i visoke delegacije (dakle, odgovorni predstavnici, ali ne i poglavari) inoslavnih hrišćanskih Crkava, u tom broju i Rimokatoličke Crkve". Ovom se stavu (i njegovoj rezolutnosti) nema šta prigovoriti, jedino je problem što je on zapravo došao posle medijskih (bolje rečeno: tabloidnih) spekulacija da se vode tajni pregovori o dolasku pape: palicu je od "Blica" preuzeo "Pres" (a biće da je ipak sve krenulo od zagrebačkog "Večernjeg lista"). Naravno, čudni su putevi tabloidnog novinarstva i niko ne može da tvrdi da bi tračevi oko (ne)dolaska bili izbegnuti, ali je svakako bilo bolje da je stav SPC (ne samo po ovom pitanju!) bio jasniji: sam je episkop bački Irinej rekao da Sabor u maju 2012. neće razmatrati mogućnost poziva papi, ali i "ako Srpska crkva dobije neki signal iz samog Rima na tu temu, onda će ga moći i razmotriti". Dodatno, ako je Sabor SPC doneo odluku da na proslavu Milanskog edikta ne dolazi rimokatolički poglavar već predstavnik, čemu onda stav mitropolita zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije da bi, pre eventualne posete Srbiji, papa Benedikt Šesnaesti morao da ode u Jasenovac (19. avgust 2012, "Dnevnik"). Jer, ako nije razmatrano da papa bude pozvan, ako nije pozvan, i ako ne dolazi u Niš 2013 – onda mu ne vredi ako bi bio spreman i da se pokloni "senima jasenovačkih stradalnika".

Utvrđivanje konačnog statusa papine posete: Da tema oko papinog dolaska ipak nije (samo) tabloidno ispunjavanje letnje šeme kad nema dovoljno drekavaca, lepo se vidi na primeru samog mitropolita Jovana: pre nekoliko godina (22. jul 2005) on tvrdi da bi bilo izuzetno dobro da Benedikt XVI poseti Srbiju "pre početka razgovora o konačnom statusu Kosova, to može da nam pomogne". Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije tada nije pominjao pitanje Jasenovca i odgovornosti Rimokatoličke crkve, već je iskoristio priliku da primeti "da mu i dalje nije jasno zbog čega se čuvari pravoslavlja unutar SPC toliko boje papine posete"! Danas, u pomenutom intervjuu listu "Dnevnik", mitropolit Jovan kaže da je prisustvo rimskog biskupa u Nišu kompleksno pitanje – jer "kada bi papa došao u Niš, ceo događaj obeležavanja godišnjice Milanskog edikta pao bi u senku a svi ostali crkveni velikodostojnici praktično bi, u medijskim izveštajima, bili svedeni na papinog skutonošu". Još će ispasti da je Benedikt Šesnaesti dobrodošao ako pristane  na epizodnu medijsku ulogu! Srpsko pravoslavlje (svetosavlje) jeste i treba da ostane slatko, ali ne sme da bude anarhično: nije samo pitanje papinog dolaska ono na koje Sabor SPC mora da dâ nedvosmislen odgovor – treba tu svakako pomenuti pitanje starog/novog obreda. Jer, nisu mediji, ni stručna javnost (šta god to značilo), niti tribine tipa "Papa u Srbiji – za i protiv" mesto gde će se odlučiti da li će Srpska pravoslavna crkva pozvati u posetu poglavara Rimokatoličke crkve, nije to čak ni "crkvena vlada" (Sinod) – već je to pitanje za sve srpske arhijereje okupljene na Saboru. 

Šta bi (sve) dao da si na našem m(j)estu: Na Internetu kruži prepričavanje pošalice pravoslavnih sveštenika da bi "svaki papa dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu da kroči u Beograd". Bilo kako bilo, jedino što nas vadi iz ove, pomalo i neugodne, situacije da sa braćom Rusima napola delimo Vatikan, a ujedno i ono što, je li, od "papske pošasti" spasava Srpstvo, pravoslavlje i svetosavlje jeste da sâm rimski biskup neće doći ako nema konsenzusa oko njegove posete. A kako stoji stvar sa Srbima i konsenzusom rečeno je već na početku ovog teksta. 

Nota bene: Tekst je napisan pre nego što je Benedikt Šesneasti odlučio da se povuče sa trona rimskog biskupa. Imajući u vidu i samu ličnost odlazećeg pape, njegov blagonaklon odnos prema pravoslavlju, sve izrečeno tim pre će važiti za njegovog naslednika.