Božićna poslanica 2013.

Hajdemo, dakle, u Vitlejem!

„Hajdemo, dakle do Vitlejema!

Pogledajmo šta se to dogodilo.

I pohitaju te pronađu Mariju, Josifa i novorođenče“ (Lk 2, 15–16).

Braćo i sestre,

dragi prijatelji i miljenici Novorođenoga!

Ovogodišnje slavlje Rođenja Bogočoveka Isusa dopunjuje i okrunjuje Jubilarnu godinu 2013! Čežnja svih vekova i svih naroda za istinskom slobodom dobija u tom tajanstvenom slavlju punoću svetlosti i iznad svega opipljivu stvarnost. „Evo, dolazim u slobodi služenja“, govori Novorođeni. „Hajdemo, dakle, do Vitlejema i pogledajmo šta se dogodilo“, odvraćaju u slobodi pastiri! Jevanđelista Luka radosno nastavlja: „I pohitaju te pronađu“!

Braćo i sestre, a šta pronađoše? Pronađoše Porodicu! Pronađoše Svetu Porodicu Obitelj: Mariju, Josifa i Novorođenče. Ali, kao što znamo, sva pažnja, svi događaji, sva svetlost, kao i neočekivani dolazak i pojanje anđela, usmereni su na Novorođenog. Sve to se događa zbog Njega, zbog Isusa.

Braćo i sestre, dragi miljenici Novorođenog! Gledajte kako su veliki plodovi prave slobode! Kako su velika otkrića tamo gde se iskreno traži! Upravo to i Vama želim, dragi slavljenici Tajne Rođenja Gospodnjeg! Želim svima da posle iskrenog traženja prave slobode u ovoj Jubilarnoj 2013. godini povodom 1700-godišnjice Milanskog edikta, konačno svi mi i „pohitamo i pronađemo“!

1. Zašto hitati?

Ali pitamo se zašto treba hitati i šta to treba da pronađemo... Starozavetni psalmista ne može da se nadivi dostojanstvu ljudske ličnosti pa kličući pita: „Gospode, Bože naš! Pa šta je to čovek, da ga se setiš, sin čovečji pa ga pohodiš?“ I nastavlja: „Da, Ti ga učini malo manjim od anđela, slavom i čašću njega ovenča. Vlast mu dade nad delima ruku svojih, njemu pod noge sve položi“ (Ps 8, 5–7). I zaključuje: „Divno je ime Tvoje po svoj zemlji! U ustima dece i dojenčadi hvalu si spremio protiv neprijatelja i postideo mrzitelja, zlotvora“ (Ps 8, 1–2.10).

Ali, braćo i sestre, da li je tako i među nama – ovde i sada! Ima li među nama dece i dojenčadi da bi se iz njihovih usta čula hvala protiv neprijatelja života? Može li dojenčad po našim kućama i stanovima da postidi „mrzitelja“ života i nade; postidi „zlotvore“ naše evropske civilizacije i kulture? Da li je u svakom braku uopšte omogućeno prisustvo dece, ako ne drugačije – onda „usvojene“ – koja svojom pesmom i plačem pobeđuju sebičnost, uživanje i pohlepu današnjeg stila života? Kako će se naša društva osećati dostojanstvenim i slobodnim, ako onemogućujemo začeće života nove dece – dostojanstvenim ličnim činom bračnih drugova, vezanih savezom ljubavi koja svojom izvornošću pobeđuje smrt, izumiranje, starenje, beznađe, krize i dekadenciju današnjeg društva? Neprihvatanjem dece ne možemo da pobedimo glad u svetu, jer ona je plod sebičnosti i nepravde onih koji hoće da poseduju a da ne daju, koji zemaljska dobra hoće da otimaju za sebe i zbog toga eliminišu druge. Kako da ljudi današnjice otkrivaju da su „malo manji od anđela“, kad su već brojna deca gurnuta u ratove, druga su opet od detinjstva manipulisana i iskorišćavana društvenom nepravdom, druga opet prodavana za drogu, prostituciju, terorizam, širenje mržnje i laži? Kako da današnjeg čoveka gledamo „slavom i čašću ovenčanog“, kako veli psalmista, kad ima toliko agresije u porodicama, redukovanja čoveka na puko telo u tolikim medijima i spektaklima, pa već i u dečija usta polažemo psovke, predrasude i mržnju prema drugima, drugačijima od sebe, pogotovo prema manjinama?!

Braćo i sestre, zar nije zaista potrebno „hitati“ u ljubavi, u odgovornosti i požrtvovanosti, u uranjanju u najveće Tajne života, u istraživanje novih puteva bratstva, zajedništva i jedinstva? Tamo gde, naime, nema čežnje za napredovanjem, primenjuje se puko materijalno oponašanje prošlosti! Naglašava se samo neprosvetljena tradicija, rađa se težnja za begom od pravih pitanja i tako najedanput smetaju svi koji teže pravoj spoznaji i pravom predanju, koje u sebi nosi preobražavajuću moć! Tako se u društvu stvara mišljenje da vreme još nije zrelo za dijalog, za prave susedske odnose, za novi susret Istoka i Zapada! Iznose se poluistine iz prošlosti da bi se lakše onemogućilo rađanje novih mogućnosti pomirenja i pronalaženja boljih puteva međusobnog poznavanja, saradnje i zajedničkog slavljenja milenijumskih događaja.

Braćo i sestre, Crkva nas poziva na slavlje Božića zato da bi se u nama probudilo autentično dostojanstvo! Da bismo snažnim duhovnim rastom, velikom energijom odgovornosti i pravovremenim preobražajem i karitativnim delima mogli da omogućimo da čitavo čovečanstvo postane jedna porodica. Postati jedna porodica znači da hoćemo da živimo u takvim zajednicama u kojima smo svi „samo jedno srce i samo jedna duša“, a da Novorođeni bude središte naše pažnje i ljubavi, nadahnuće za hristoliki način življenja! Takvim duhom „jednog srca i jedne duše“ možemo da živimo i tamo gde među stanovnicima ima istorijskih razlika. Slavlje Božića potvrđuje nam, naime, da smo svi pozvani jednom jedincatom velikom cilju i da smo svi sinovi i kćeri Božje, a ne robovi istorijskih konflikata i predrasuda.

Braćo i sestre, bez vrlo angažovanog i trajnoga procesa obraćenja i preobražaja ne možemo da pronađemo prave vrednosti! Ne možemo da dođemo do novih načina života, do suživota i saradnje. Ne možemo da pronađemo prava rešenja za budućnost. Ali šta zapravo treba da pronađemo?

2. Šta pronaći?

Crkva svakako ne treba da nas poziva na nova teorijska zemaljska otkrića i otkrića na području egzaktnih nauka. Bog je svima dao razum i slobodnu volju da možemo da istražujemo i pronalazimo! Ali bez Božjeg svetla i bez velike Božje snage ne možemo da otkrijemo šta je to porodica u smislu životnog služenja! Porodica nije samo numerički zbir muškarca, žene i dece.

Svaki muškarac, bilo da krene pozivom bračnog, svešteničkog ili monaškog života, treba da živi svekolku tajnu i dubinu života Isusa Hrista. Ako nema snage, mudrosti i ljubavi Isusa Hrista, neće imati snage da bude muž, otac, sveštenik ili monah. Ako žena ne živi tajnu Crkve onako kako je to živela Blažena Djeva Marija, koja je u sebi čudesno sjedinjavala i devičanstvo i majčinstvo, svojim umom nikada neće dosegnuti značenje, tajnu verenice, spoznati tajnu istinske žene, majke, device. Brak nije prvenstveno u telesnoj privlačnosti i komplementarnosti muškarca i žene, nego je najličniji i najslobodniji savez sebedarovanja u čistom preticanju. Životno iskustvo te stvarnosti istovremeno je usmereno na služenje duhovnom i telesnom životu. U takvoj porodici čuju se reči: „Evo me, dolazim! Evo me, sluškinja sam ljubavi i Duha!“ Te reči odjekivale su u životu Isusa Hrista, Djeve Marije, Svih svetih, pa tako i svetih bračnih parova. Porodica je ono osnovno, glavno i ničim drugim zamenjivo žarište svih međuljudskih odnosa, merilo svih prisnih zajednica, motor svakog zajedništva i svakog jedinstva.

Braćo i sestre, dvomilenijumsko iskustvo jasno pokazuje da bez Hristove energije, koju primamo u svetim tajnama, takav porodični duh nije moguće živeti. Bez tog i takvog iskustva porodičnog života teško se izgrađuje zdrava zajednica u društvu i u Crkvi. Zato Božićna tajna nije šminka na svakidašnjem životu, niti svečano odelo za našu antropološku osiromašenost! Božić je pravi generator odnosa, pa zato i generator porodice, zajedništva i jedinstva, generator autentične civilizacije i kulture. Mi, dakle, ne smemo i ne možemo na pravi način da slavimo praznike Hristovog rođenja ako ta tajna na postane merilo svih naših odnosa, svih naših planova, odluka i delatnosti, štaviše – i merilo društvenog, političkog i globalnog planiranja.

Braćo i sestre! Od srca, dakle, želim svima vama srećan i blagoslovljen praznik Hristovog rođenja! Njegov duh neka nadahnjuje i vodi čitav naš život i u idućoj godini 2014. U njoj ćemo Bogu zahvaljivati za 90-godišnjicu ponovnog osnivanja naše Beogradske nadbiskupije. Svima vama, pogotovo braći i sestrama Istočne Crkve, kličem: Hristos se rodi – vaistinu se rodi! Neka bude sa svima vama „mir Božji“. Hristov mir neka obilno ispunjava sve vaše misli, osećanja, reči i dela. Bila u svima, kao u Novorođenom Isusu, milina Svetog Duha. I blagoslov Trojedinog Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, neka siđe na sve vas, braćo i sestre, i vazda ostane na vama.