Pokrenuta je čitava medijska mašinerija: predstavnici vlasti i najveći mediji našli su se u udruženom poduhvatu da pokažu da iza sveukupnog nasilja i svih desničarskih organizacija stoji SPC i mitropolit Amfilohije lično.

Naknadna pamet ovde ne pomaže. Rečeno je što je rečeno. Nije, nažalost, rečeno prvi put u izjavama vladike Artemija. Biću radostan, a Bogu i njemu blagodaran ako bude poslednji put jer je zaista bolno, nekorektno, neistinito.

Sadašnji papa potpuno se slaže sa tim da su takozvana prikazanja u Međugorju prevara. Međugorje je bio izum otpadničkih i pobunjeničkih grupa franjevačkih sveštenika koje su se bogatile od ove prevare po cenu jedinstva crkve i dobrih odnosa sa pravoslavcima.

Uzrok nestanka vojvođanskih dabrova je pravoslavlje. Naime, `životinje koje iz vode izlaze`, po nekakvim blesavim tumačenjima, ne mogu biti mrsna hrana, te su dozvoljene u vreme posta. Tako "mantijaši" uobraze nešto, ponesu noževe i pokolju sve dabrove po Vojvodini! 

Uvjeren sam da će Bosnom vladati Bosanci. Moderno poimanje nacije nije zasnovano na plemenu ili etnicitetu nego na principu države. Bosna također mora imati svoje ime i prezime, i u europsku porodicu naroda, ona ne može ući tek tako, s nadimkom koji ne odražava njen identitet.

Možda zvuči čudno, ali narkomanija otkriva neutoljivu i neugasivu metafizičku žeđ čovekovu za smislom i ljubavlju. Jedino Bog može da zadovolji i ispuni ovu potrebu. Bez Boga, kod narkomana se više nego kod drugih vidi osećaj usamljenosti i praznine.

Reis-ul-ulema Cerić i njegov domaćin, muftija Zukorlić, kao diskriminaciju doživljavaju upravo nastojanje države da se prema svim svojim građanima muslimanske vjeroispovesti, a ne samo prema onima koji slijede njih dvojicu, odnosi s jednakim uvažavanjem.

Danas milioni duhovno osiromašenih i moralno opustošenih ljudi, zaneseni sjajem prolaznih stvari, žive u ovom svetu kao u hladnom grobu. Zar se danas često ne govori da čovek i bez neba može mirno da hodi po zemlji?

Po izglasavanju zakona o diskriminaciji vladika Rade prvi bi pao pod udar njegovih paragrafa, a možda bi, štaviše, Pustinjak cetinjski završio svoj kratki život kao Pustinjak haški.

Kada smo poslednji put čuli glas crkve u poslovima koji nisu baš državni. Recimo, da kažu nešto o nasilju u školama i porodici, korupciji i gramzivosti, neku reč utehe za nezaposlene i bolesne... Jok, slabo ih to zanima, za razliku od pastve koju to i te kako zanima.