Значи, ипак је акција поведена овде на НСПМ била делотворна. Макар привремено. Значи да се ипак вреди борити.

Неко је рекао „да су бољи доктори они који се баве и историјом медицине”.Борећи се за опстанак изворног најстаријег медицинског часописа, ми, доктори, који припадамо овој „фели” испуњавамо и своју културотворну улогу. Зато, верујем, да ни то што важимо за једну од најбољих секција у оквиру СЛД није случајност. Следећи свој инстикт за очување правих вредности показасмо да је иако времешан наш омиљени часопис на ћирилици због своје вредности дубоко укорењен у свести приличног броја лекара. Усудила бих се рећи велике већине. Због његовог дубоког „корена” тешко га је изместити што се и овог пута показало. Корен му је дубок па га је тешко изчупати (попут вађења здравог зуба)–не да се. Или како рече велики песник „не сломи га а зубе поломи”. И зато поштујмо најпре своје да би нас и други поштовали. А имамо се чиме поносити. Толику традицију излажења оригиналаног медицинског часописа нема већина Европсих народа. Чему онда другом да тежимо осим што бољем квалитету написаног.Друге нам нема.

Врло је добро што је ова одбрана (увелико захваљујући НСПМ-овом сајту) успела – али, треба упамтити: ЂАВО НЕ СПАВА! Најуже руководство је неопозиво донело ону погубну одлуку, а од њеног спровођења неће тек тако тако одустати. Сада су се мало повукли – али чекају прву прилику. Зашто? Који су им мотиви? Несумњиво је да је један од њих комплекс “покондирене тикве“. Треба бити “модеран“ – па ако не по квалитету – онда бар по форми: пишите енглески да вас цео свет разуме! Не схватају они да је – с обзиром на квалитет радова које међусобно пласирају по систему “ја теби – ти мени – па мојој свастици-па сину -...“, и тако бод по бод... далеко по њих боље да их “цео свет“ баш и не разуме најбоље. (Наставак следи)

Postovani kolega Dimitrijevicu , kao i uvek sa zadovoljstvom citam vas komentare Stojim iza svega onog sto ste rekli !Srpski Arhiv nam je potreban na Srpskom jeziku (nemam nista protiv da se pise na oba pisma kojima se sluze Srbi),i nameren je celokupnom Srpskom lekarstvu koje ne mora da zna Engleski jezik Kolega Kacaki je to argumentovano obrazlozio, koja je namera.Mi danas nemamo casopis u kome bi uz orginalne radove i prikaz slucaja , prezentovali revijalni clanci u kojima se pregledom literature i vlastitog iskustva Svesrpskom lekarstvu prenose nova znanja , stavovi,obnavljala stara znanja,poboljsalo donosenje odluka ,dif.dijagnostike,algoritma pregleda itd. Prelistavajuci mnoge angloskasonke i francuske casopise koji izlaze na njihovom ( maternjem jeziku ) oni su prepuni takvih zahtevnih revijalnih clanak,jer su namenjeni obrazovanju svog esnafa jer u dobu viska informacija vazno je izvuci esenciju koja se moze primeniti u svakodnevnoj klinickoj praksi.Borba za SA se nastavlj.

Ја сада овај текст и текст Јована Качакија шаљем свим пријатељима лекарима. Саветујем свима исто то. Чини се да делује.

Упућујем свесрдну подршку онима који се боре за струку, памет, образовање, културу, традицију и српски језик и ћирилицу!

Поштовани професоре Димитријевићу,
И покојни Борисав Пекић не би са толико смелости могао да упокоји "свог вампира".Ови што жудују да огрну СА неким новим острвским "руном", сјајнијим од Пекићевог, верују да се Власи неће досетити да је испод њега дупло голо, саткано од остатака ресавске преписивачке школе, којој сада здушно помаже Интернет с новим сазнањима и великим погодностима за разне марифетлуке.Нисам лекар, али ми је јако добро познат систем "ја теби - ти мени" у стилу само да ме свуда има.У војсци су се тако утрпавали лекари- официри код млађих колега, само да би пришили који чварак више, а то што немају појма ни шта су "написали", ма кога то брига и ко то још сме да проверава. Као што сте били генијалац са скалпелом у руци,генијалац сте и с пером у руци, које Ваш блистави ум оштри невиђеном брзином.То што нисте Ви, који то заслужујете 100%, у Председништву СЛД је само доказ да од превеликог бљеска боле очи, а ви ласерском прецизношћу право циљате тамо где (не) треба.

Морам да цитирам проту Стеву Димитријевића, као и прошли пут : "А омладина, која није претрпела оно што су поднели родитељи и старија браћа њена, уместо да својим родољубивим еланом освежи и окрепи истрошено старије поколење, одушевљава се данас другим, космополитским идеалима, који споља заиста изгледају напредни, али не импутира нам их иностранство, што жели да нас унапреди, него што хоће да нас национално, па онда и политички, поцепа, ослаби и разбије.Велика су демонска искушења.Новац, ласкање, разна варком увијена подилажења, варљиви брак, или какво тренутно незадовољство могу саблазнити.Чувајмо се искушења и не смећимо с ума да нам је у Православљу како лични тако и општи народни па и државни спас".Нашем болесном народу, кога очигледно није могао да заобиђе ни један вирус рата, убачен је и убитачан вирус комунизма, који је претио да га потпуно покоси. У следећем наставку ћете прочитати какв метод лечења је прота Стева препоручивао нашем болесном народу пред почетак Др.св.рата.

Желела бих да захвалим свима који су нас подржали у решености да одбранимо постојање нашег првог медицинског часописа на српском језику и ћирилици.
Једно се дрвце лако поломи али сноп не!

Такође да додам да се у савременој науци „поклоњено” ауторство, плагијати разних врста све до „чистих плагијата” и друго назива једним именом НАУЧНО НЕПОШТЕЊЕ. Па се сад питам имамо ли ми право да забијемо као ној главу у песак и дозволимо да бујица услед „дизања брана” потопи труд генерација и генерација наших лекара који су своја достигнућа и знања у медицини „архивирали” у часопису којем то и само име каже.Наравно да не!
Зато га чувајмо и сачувајмо и за нас а и за оне који ће после нас доћи. И што се „писма” и језика тиче тиче у рукописима али и научног поштења.

Поштовани колега Димитријевићу слатко сам се насмејала захваљујући вашем врцавом стилу.Много стоји и до нас као ментора и професора хоће ли наши студенти и докторанти користити српско писмо."Књигоцид" часне старине са Корчуле, Анта Лешаје,говори да је Ћирилица и те како битна и `опасна`.(Књигоцид је књига о спаљивање ћириличних књига у Хрватској).Ретки су докторати на београдској медицини писани на српском.Недавно сам била ментор једном таквом, а већ годинама студенти медицине на мојим часовима на слајду виде углавном, само ћирилицу.Крагујевачки факултет захтева за радове службено српско писмо-ћирилицу.Свака им част!Српско удружење Ћирилица,је направило ћириличну тастатуру која се може набавити по багателној цени.Дакле изговора нема,свако може да користи српску ћирилицу, ако хоће.Нека би и победоносац св.Георгије, заштитник СЛД-а,помогао да се Српски архив спасе од православних атеиста,латиничара који се праве Енглези.КИр је господин,Кирје значи Господе,а КИРилица је од Господа.

@Горан Белојевић: Слажем се, све до: „Наравно да ће се то постићи ако се оригинални чланци и научни прегледи штампају на енглеском...“. Али – нити сам члан СЛД, нити је СА већ више од 40 година “мој часопис“ - он је Ваш, а против Вашег става треба да се боре српски лекари, јер Ви у другом делу написа правите такав резонски салто мортале, да уствари ломите себи врат! Стицајем историјско-друштвенополитичких околности нисам желео да живим у СФРЈ, па је сада “мој“ медицински часопис “Nederlands Tijdschrift voor Geneeskunde” (Холандски часопис за лекарство). За разлику од СА и СЛД, издаје га посебно лекарско удружење, потпуно независно од Краљевског Холандског Друштва за Унапређивање Лекарства (KNMG), мада су сви чланови уједно и чланови оног другог. Он је недељник, и мало је старији од СА (од 1857 г.) – чак ни у том наслову нема ниједне туђице, а већ и унутра се морате потрудити да пронађете било коју страну реч за коју постоји одговарајућа на холандском. (Наставак следи)

Нисам лекар, али се бавим науком и морам скренути пажњу уваженом професору Белојевићу, да греши када мисли да је примање радова на енглеском добар потез за повећање фактора утицајности. На страну чињеница да je коришћење Томсон-Ројтерс фактора утицајности за вредновање научног рада научника поприлично шупље (све више баш научна заједница на западу то увиђа, па је уочено јасно опадање употребе таквих квантитативних метода). Елем, има далеко бољих фора да се фактор утицајности повећа. Неки часописи чак настају само да би добили фактор утицајности и да би, често за новац, омогућили "корисницима услуга" да повећају свој научни рејтинг и то искористе за шта им већ треба. Ако желите да дижете фактор утицајности, најбоље да од њих учите.

Иначе, један модел који се често сусреће у часописима из моје струке у многим земљама може бити узор ако баш желите енглески језик: радови се примају на српском, а ако су примљени, преводе се на енглески и обе верзије се штампају.

Код "препчана" добро стојећих је некада у кућама употребљаван франсцуски. Данас се посупа исто, али са енглеским. Некада или сада страни језик - али увек треба да буде српски. Није спорно да стране језике треба знати.

Врло духовит и важан чланак др Бране Димитријевића. Једнако значајну улогу "узбуњивача", својим чланком на сајту НСПМ, одиграо је и др Јован Качаки.
Честитам обојици, и надам се да ће и други интелектуалци, у својим струкама, једнако самосвесно пружати отпор културном колонијализму и провинцијалном, скоројевићком менталитету.

Одличан текст. Тужно је све то...Свакако је важно да лекар покаже да вреди свима, и да је то најлакше данас показати преко енглеског језика. Али, српски лекари би требали бити поносни ако им текст изађе у часопису традиције Српског Архива. Дефинитивно, штампан на енглеском језику Српски Архив ће бити један од многобројних часописа које је због мноштва таквих часописа тешко и приметити. На ћирилици он је јединствен и посебан. Предложио бих, ако је неизбежно штампање на енглеском језику, да се штампа сваки број двојезично. За српске лекаре на ћирилици, за иностранство на енглеском.

Јуче је било тачно месец дана како сам послала писмо - мејл Министарству културе и нформисања - Сектору за културно наслеђе( 24.октобар 2012).Наравно пре тога сам се информисала ко је главни у том Сектору и нађем на сајту Министарства име помоћника министра културе Миладина Лукића, који је дакле на челу тог Сектора.Представим се и укратко објасним проблем СА и изнесем своје мишљење да је тај Сектор, на чијем је он челу,управо најмеродавнији за заштиту најраскошнијег украса нашег културног наслеђа - ЋИРИЛИЦЕ.Саслушао ме је лепо и културно, како и долукује једном помоћнику министра културе, али се брзо оградио од нашег проблема -ЕУТАНАЗИЈЕ СА и ЋИРИЛИЦЕ - упућујући ме на г-ђицу Невенку-Нену Михајловић као најупућенију у баш такву врсту проблема.Чак ми да и њен број телефона и ја позовем.Јави ми се њена секретарица и ја кажем само своје име и презиме, које њој ама баш ништа не значи, јер није ни мало "звучно", нисам неки битан лик у њеној меморији.
-следи наставак пр

Наши политичари просто су луди за игром врућим кромпирима.Младен Лукић, архитекта, који је био помоћник, већ заборављеног, министра Којадиновића, па после тога саветник конзерватор у РЗЗЗСК, заборавио је како се жалио прошле године бившем министру Марковићу на одлуку Вере Павловић Лончарски( укуцајте његово име на Гуглу, па прочитајте детаљније) и врућ кропмир, јер "сит гладном не верује", добацио г-ђици Нени, која је секретар Комисије за библиотечко-информационе делатности у Министарству куплтуре и информисања.Очекивала сам да ће она са позиције тог места имати велико интересовање за проблем СА и ЋИРИЛИЦЕ и да ће , као што је обећала, нешто стварно предузети и издати билтен о коначном здравстевном стању нашег, Српског пацијента, СА, али , авај, "липши магарче до зелене траве".Не чекајмо "докле гора зазлени" већ кренимо сви у поход на те утрнуле мењаче фотеља.Долази зима и снег ће,даће Бог, ако будемо агилни, показати трагове који ће нам помоћи да вратимо достојанство СА и ЋИРИЛИЦИ

@Вукашин Антић, лекар и хирург, члан Председништва СЛД: сретан сам што има колега као Ви. Ако је више таквих, има и наде? Што се мене тиче – ако се ичим из свог (медицинског) живота у СФРЈ могу поносити – то је 4-годишњи је рад у редакцији стручног часописа студената медицине “Медицински Подмладак“. Угледали смо се на на најбоље тадашње стране часописе “правих“ лекара, и – верујте, када и сада гледам старе бројеве – они по квалитету и опреми ни мало не заостају за тадашњим “Српским Архивом“. Једини минус је латиница. Али, нама, студентима ентузијастима – тада, пре 50 година нико из деканата није нудио алтернативу. То је тада било незамисливо у Србији у оном гадном комунистичком времену. Поредећи са оним што проф. Димитријевић износи о техници објављивања : “ја-теби-ти мени- ја твом сину- ти мојој снаји...) било је непојмљиво да се радови чланова редакције тек тако објављују! Филтар је био : само награђени радови са стручних конгреса студената медицине. Не знам како је сада...

Пре неколико годин, дат је предлог од "тадашњих европејаца" да се часопис Српског анатомског друштва
"FOLIA ANATOMI)CA", штампа, искључиво на енглеском језику и да обавезно има станце у редакционом одбору. Часдопис се врло брзо угасио, јер обећана средства нису пристизала, а радрови су били, углавном написани на накарадном енглеском језику, што је и логично пошто лектора нисмо имали. Пре нешто више од месец дана, одлучили смо да поново покренемо часопис, али на српском језику с тим да се апстракт од 400 речи преведе на енглески јези, као и текстм испод слика, графикона и табела,

(Наставак)
Одговор (ПОСЛЕ ВИШЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА!):
Поштована,
Као што сам Вам рекла у нашем телефонском разговору (а рекла је да јој се пошаље допис!З.П.), једини пут да проблем који имате презентујете Министарству културе и информисања је да се званично обратите захтевом (насловљеним директно на министра културе) и њему изложите све појединости везане за сам проблем и околности које га прате.
С поштовањем,
Невенка Михајловић
Сектор за културно наслеђе
Министарство културе и информисања
Влајковићева 3, 11000 Београд
тел.011/3398-936
e-mail: Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
А Министар ће, када и ако стигне, већ одговорити да ли часопис који се скоро 140 година штампа ћирилицом, треба да пређе на -страни језик.
Замршено!