Ovo je tekst koji naoko izgleda kao "analiza", a u suštini je "što bi bilo kad bi bilo".
Da li ima ikog ko nije neizlečivo i beznadežno naivan, a koji istovremeno veruje da je u BiH iskreno dva "da" - uopšte moguće? Poželjno, možda, jeste, ali iskreno, tu uvek i zauvek, može biti samo - "Ne-Ne"!
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 26 avgust 2010 14:55
FIAT LVX
Ne vidim razlog zbog čega bi bosanski Srbi prihvatili državu od koje nemaju nikakve koristi i koja je veštački stvorena od strane onih koji o njima baš i nisu vodili računa (komunisti). Logično je da će BiH postojati sve dok se interes svetskih moćnika ne promeni ili dok svetski moćnici ne postanu neki drugi kojima takva država ne odgovara.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 26 avgust 2010 15:35
Blagoje Jovović
Hmm.. gospodine Đogo ima i treća varijanta koja se sastoji od jednog NE i jednog DA. NE koje će Srbi iz Bosne reći Sarajevu, i DA sa obe strane Drine sjedinjenju Republike Srpske i Srbije.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 26 avgust 2010 21:19
čitateljka iz Srpske
Ozbiljan tekst o budućnosti jedne države teško da
može da bude prihvatljiv ako se u njemu jedan od tri konstitutivna naroda pominje samo uzgred, a baš
ništa se ne može riješiti bez trećeg DA ili NE.
Dalje, narod(i) u BiH je stvorio medju sobom teško
pomirljive razlike počev od polovine XV vijeka, kad
je počela turska okupacija i islamizacije. Narodi
koje apostrofira gospodin Djogo bili su "bratski"
samo 4-5 decenija do pred poslednji rat, kad se
iskazalo to "bratstvo" u punom svjetlu. Komšinica, gospodja Jelena, pričala mi je da su joj oca otrovali na Baščaršiji (u Sarajevu) 1914. godine, kad se ona rodila, pa je majka bježala s njom u Srbiju. Tamo je i ona bježala 1941. godine. Snaha
s djecom je pobjegla 1992. (gdje nego u Srbiju?), sin je zbog nje ostao i kopao rovove na liniji
razdvajanja, dok nije uspio da prebjegne na srpsku
stranu, jer ga je ona zaklela da bježi i da se više
nikad ne vrate u Šeher. Gospodine Djogo, mi možemo
prihvatiti ono što moramo, pa i državu BiH, ali je
ne možemo voljeti. A navijaćemo za reprezentaciju
zemlje koja nas je primala otvorenog srca i koju,
mada su nam postavili medjusobne granice, smatramo i smatraćemo i svojom.
Preporuke:
0
0
5
petak, 27 avgust 2010 00:45
:)
Nije mi jasana polazna tačka ovog razmatranja gospodina Đoge. Kao prvo hteo bi na ovom mestu pitati da li su se bošnjaci ikad pitali:
1) Dali su bili lojalni građani SFRJ(1992).
2) Koje veze imala politička opcija "Unitarne Bosne" sa Jugoslavijom?
3)I šta sad iskreno od srpskog naroda oni očekuju.
Preporuke:
0
0
6
petak, 27 avgust 2010 00:57
Mile Bre
I još dok su bili bratski narodi, uvek se gledao onaj drugi sa nekim podozrenjem, nepoverenjem, rezervom. Još 50-tih su se upotrebljavali nazivi Vla` i Balija. A rat je učinio svoje, da to eskalira i izbije na površinu. Pominje se neka svetska sila sa šibicom, a nadamo se da lomaču neće zapaliti. Postoji i Dejtonski sporazum i garanti sa "vetom". Međutim, izostavljene su još neke realnije mogućnosti da se dođe do "DA"+"DA".
Da bi RS izašla u susret unitarizovanju BiH, morala bi imati u vladi neke političare (iškolovane od političara u Srbiji) koji zagovaraju ireniku na štetu sopstvenog naroda.
Druga mogućnost je da se stekne poverenje svih naroda na teritoriji BiH. Znamo da se do iskrenog poverenja može doći, jedino ako se svede bilans žrtava i krivica u proteklom ratu. Nije realna "agresija" Srba, koji su branili sopstvene pragove. Ali kolika je realnost u "Srebrenici", Dobrovoljačkoj, Markalama, bombardovanjem Sarajeva i mnogo još toga. Muslimani su tu u problemu. Za "pomirenje" bi pomogla priznanja, ali očito nebi bila dovoljna. Što je najgore, oni ne teže tom cilju. Jačanjem islama a povlačenjem u svoje entitete (izolacija) jačaće se i agresivnost sve do fundamentalizma. U ostvarivanjima svoji ciljeva, često su žrtvovali i sopstveni narod. U daljem ostvarenju ciljeva, nemože se očekivati da će biti tolerantni prema drugim narodima.
Traži se od Srba (iz RS), da priznaju neučinjenu krivicu, a da tuđu ne pominju. Ohrabreni podrškom nekih islamskih država, muslimani se nadaju da je lobiranje još jako i da može pokrenuti "svetskog policajca", da im se ponovo "pomogne". Unitarnom Bosnom, Srbi (kao malobrojniji) bi vremenom izgubili status naroda i postali bi manjina. Zato nastoje da održe RS (razlog za "NE"+"NE"). Nadaju se da će se jednog dana svi Srbi ujediniti u jednu državu, gde neće Srbi biti manjina.
I svima je ovo jasno, ali mnogi žele to da "mekše" prikažu.
Preporuke:
0
0
7
petak, 27 avgust 2010 02:24
Nebojša Malić
Problem na koji se tekst uopšte ne osvrće je što ”Bošnjaci” insistiraju na tome da Srbi moraju da kažu ”Da”, dok oni sami treba i mora da istraju u svom ”Ne”. Dakle, unitarna BiH kao nacionalna država ”Bošnjaka”, u kojoj bi Srbi i Hrvati (i svi ostali) bili samo ikebana, ako bi im i bilo dozvoljeno da ostanu.
Preporuke:
0
0
8
petak, 27 avgust 2010 09:20
Vladimir Pavićević
Svakako da je RS nije bila po volji Hrvatima i Muslimanima, baš ni kao nezavisna BiH Srbima.
Samo jedna sitnica fali u logičkom nizu koji autor predstavlja u svom tekstu: RS je nastala kao iznuđeni odgovor na nezakonito proglašenje nezavisnosti BiH, a ne obrnuto.
Drugim riječima, da Muslimani i Hrvati nisu izabrali nasilje (naprije političko, potom i fizičko), da je BiH uređena dogovorom (Kutiljerov plan prije sve ove krvi)RS ne bi ni bila stvorena.
Preporuke:
0
0
9
petak, 27 avgust 2010 09:42
nataša
Ne bih hteo da zvučim kao parolaš, ali BiH je nastala voljom stranih sila i njihovom voljom se održava. Neizostavni deo definicije svakog živog organizma pa i države je samoodrživost i samoreprodukcija. Ko nema sposobnost samoodrživosti nema sposobnost preživljavanja. Bosanski muslimani koji ovih dana i godina sebe zovu Bošnjaci kao stožer bosanskohercegovačke državnosti nemaju sposobnost da sami održe tu državu. Mislim da im to i nije plan, oni žele da je vrate u okrilje Turske.
Sa druge strane, ja kao neko ko je živeo BiH i to u delu gde su i Hravati i bosanski muslimani, sada Bošnjaci većina, a koji se nikad nije odrekao ni jednog svog nacionalnog određenja sada mogu da kažem da takva zemlja, sa tolikom količinom mržnje ne postoji. Osnovno određenje BiH je mržnja. Samo lud čovek može pristati da živi sa toliko mržnje oko sebe. Mora ili otići ili se odreći samoga sebe.
Postojanje Republike Srpske menja tu okolnost. U Republici Srpskoj ne postoji tolika količina mržnje, pre svega ne Srba prema Srbima, ali ni Srba prema drugima.
Neizdrživo je, nemoguće, nerazumno i neizvodljivo živeti u tolikoj količini mržnje. Unitarizacija BiH znači nestanak Srba. Za razliku od tzv. Bošnjaka Srbi imaju, ne znam kako, sposobnost i samoodržanja i samoreprodukcije. Dakle najači su tamo. Najači ne odlazi.
To znači, upravo takvo stanje kakvo je sada u BiH će se i zadržati dok strane vojske mogu da ga kontrolišu, a kad ne budu mogle, onda će izazvati novi sukob.
Recept iz 1992. godine po planu Durakovićeve Partije koja je kontrolisala policiju i zvaničan plan je bio;" Podeliš ljudima oružje i povučeš policiju sa ulica". Kad ne budu imali snage i novca da kontrolišu situaciju stranci će podeliti ljudima oružje i suspendovati zakon, da ne kažem ugasiti svetlo. Ali promena je što je došlo do koncentracije Srba u RS, a muslimana u njihovom delu, tako da se 1914., 1941. i 1992. ne mogu ponoviti. Hrvati ako niste znali nisu faktor.
Preporuke:
0
0
10
petak, 27 avgust 2010 10:59
Boki
Normalno je da Bosanci/Bošnjaci/Muslimani žele unitarnu Bosnu i Hercegovinu, isto kao što je normalno da Srbi žele otcjepljenje RS.
Dejtonski sporazum je nekakav kompromis, koji Bosanci/Bošnjaci/Muslimani osporavaju.
Isto onako kao što Bosanci čekaju da se promijene okolnosti pa da ukunu RS, tako i Srbi čekaju da se promijene okolnosti pa da ukinu Bosnu i Hercegovinu.
Dejtonski sporazum je kompromis između te dvije težnje. Bosanci ne žele i ne poštuju taj kompromis. Dakle ko je tu uzrok problema.
Ljubav je ljubav, a zakon je zakon, a Dejtonski sporazum je zakon. Bosanci su protiv zakona, znači da će kad tad ponovo kriknuti Alahu Egber i napasti RS.
Preporuke:
0
0
11
petak, 27 avgust 2010 13:36
Dimitrije Logdanov
Zaista mi nije jasno šta prosečan srpski čitalac očekuje od sebe, svog naroda i celog ostalog sveta. Ne postoji nikakva kosmička istorijska pravda koja čeka da bude uspostavljena čim propadne SAD, raspadne se EU; čim papu osude za pedofiliju; kad saudijci oteraju dinastiju, Kurdi unište Tursku i Iran, a Rusija izađe na topla mora.
Iz komentara na ovaj članak izgleda kao da se u prethodnih 20 godina nije ništa desilo. Izgleda kao da nismo izgubili više teritorija nego što nam je ostalo. Od Srbije se nije otcepio samo onaj ko nije hteo, a mi to nismo mogli da sprečimo. U početku smo se još nešto i trudili, ali džaba. Sve se uvek odigravalo po najgorem scenariju.
Komentatori govore o otcepljenju RS i pripajanju Srbiji kao da se niko drugi ništa ne pita. Sve da RS može sama da se brani od, trenutno najmoćnije armije na Balkanu - hrvatske, pomislite koliko bi samo života i teritorija novi rat koštao Srbe. Pomislite na ponovne borbe za Koridor. Pomislite na to da Srbija ništa ne bi uradila da zaštiti Republiku Srpsku.
BiH danas postoji. To znaju i Srbi u Republici Srpskoj koji putuju sa pasošem države koju navodno ne priznaju. RS ima težak zadatak da sebi obezbedi ravnopravnost i dobar život svojim građanima. Ako pak hoće da se sprema za novi rat, u kojem će izgubiti sve što nam je posle prethodnog ostalo, reći će svoje NE.
Ako Srbi odluče da kažu svoje DA, ništa se u njihovom položaju unutar BiH neće promeniti. Neće im biti ni bolje ni gore, ali će možda, samo možda, otvoriti vrata i za nekog normalnijeg političara od Silajdžića. Tako će se izbeći novi rat u kojem će izgubiti i Srbi pravoslavne i Srbi muslimanske vere. Jedini dobitnik će biti treći narod, najmalobrojniji ali sa najvećim apetitom. Njihove izjave su najekstremnije, a kriju se iza muslimana.
Da su Srbi mudri koliko su ljuti, znali bi da postoje načini da se pobeđuje i u miru, a ne samo da se gubi u ratu. Mudri narodi ratuju samo onda kada znaju da će pobediti.
Preporuke:
0
0
12
petak, 27 avgust 2010 14:51
iz Srpske
@Dimitrije Logdanov,: Ponovo sam pročitala komentare i nije mi jasno odakle ste izvukli zaključke o nerazumnosti ljudi koji ovdje komentarišu, valjda su to ti "prosječni Srbi". Većina ne pominje nikakvo otcjepljenje, još manje svoju
spremnost da ratuju. Šta rade "mudri narodi" kad
rat ne žele, ali ga dobiju jer lider najbrojnijeg
naroda javno kaže da će žrtvovati mir za suverenu BiH? Prihvate to, mada su pročitali Islamsku
deklaraciju čiji je autor upravo taj lider i znaju
da je samo pitanje ne dalekog vremena kad će njegov
narod imati natpolovičnu većinu u toj suverenoj BiH
i da je izgledno skoro uvodjenje u njoj šerijatskih
zakona? Takvi smo kakvi smo, očito nespremni da se
unaprijed predamo. Činjenica da od zaključenja mira
(donošenja Dejtonskog sporazuma) u BiH nije bilo
krupnijih sukoba, samo sporadičnih incidenata (kod
sva tri naroda) govori da smo svi prihvatili BiH,
što ne mora značiti i da je čitavu volimo. Onaj dio
koji se zove Republika Srpska volimo, to je naša
domovina. Pominjete prihvatanje pasoša, viza. Znate
li da Srbi rođeni u BiH 1941-1944/5 imaju krštenice
pisane latinicom, sa zaglavljem NDH? Sila Boga ne
moli. Pišete ekavski, po čemu zaključujem da niste iz BiH. Ovdje treba provesti život da bi se mogla
u potpunosti shvatiti kompleksnost ovdašnjeg življenja. A učestale političke izjave o mogućem
osamostaljenju Srpske su mali doprinos naših vođa
pripremama za glasanje u Generalnoj Skupštini UN o
srpskoj rezoluciji o Kosovu.
Preporuke:
0
0
13
petak, 27 avgust 2010 17:48
Markova
Hipoteticki komentar. Kao onaj "da je Babi m... Bio bi djed".
Moj Djogo ko je ikad pitao narod u Bosni izasto.
Znas I sam sta je bilo u "komunizmu", poslije njega I sada.
Znas I Sam da tamo "Potjorek" vlada - kakav k.....narod.
Preporuke:
0
0
14
petak, 27 avgust 2010 18:47
Radomir
Drugi razvoj situacije je dva DA. To znači prihvatanje BiH od strane Srba u njoj (prvo DA) kao zemlje koja se voli i podržava, a to znači i da će Bošnjaci odustati od umanjenja nadležnosti Republike Srpske i prihvatiti da jedna tako velika nacionalna skupina, koja odvajkada živi u BiH , kao što su Srbi, imaju pravo da izaberu način na koji će participirati u upravljanju (zajedničkom) zemljom (drugo DA).
1. "Da+Da" je sadašnje stanje uspostavljeno Dejtonskim mirovnim sporazumom, a to je "i RS i BiH". Srpski pokušaji osporavanja BiH su drastično kažnjavani od strane "zemalja garanata" uključujući prećutnu podršku Rusije. Bilo kakva revizija ili relativizacija "Dejtona" je put u nesagledivo. Jedino o čemu bi trebalo da razmišljaju Srbi u BiH je kako da aktiviraju sve intelektualne, akademske, stručne, političke kapacitete i uopšte misleće ljude da bi se zaštitio (iole trajno) "dejtonski kapacitet" današnje BiH. Na tome bi trebalo graditi strategiju opstanka Srba i izgraditi jedinstven stav na nivou naroda.
2.Kroatizmi pisani ćirilicom u tekstu koji pretenduje da bude ozbiljan izgledaju čudno, kao i arhaično "donde"
Preporuke:
0
0
15
subota, 28 avgust 2010 04:18
Marinko
U postDejtonskoj BiH pa i vekovima unazad mrznja i strah caruju tim prostorima.Nema te sile ni bilo sta drugo da moze odrediti da 3 strane Srbi, Hrvati i muslimani zive skupa.Nisu mogli skupa JOS od 1463 tj.od pocetka Isalmizacije i POkatolicavanja tadasnjih srba jedinih stanovnika Bosne i Huma.Bez RS nema Srba a bez RS muslimani i Hrvati mogu ziveti doduse ako hrvati izboksuju svoju HBosnu tj.da se mogu zastititi od najezde vecinskih muslimana.
Smatram da uz ovakvo sadasnje vodjstvo Srba u RS i uz pomoc Rusije RS/Srbi mogu opstati mada nam od ovakve Srbije nikakva korist a u zadnje vreme nazalsot vise stete nego koristi.U Srbiji se na valsti nalazi olos i neprijatelji podmukli.Uostalom da nije Putinove Rusije RS/Srbi bi vec 3g bili likvidirani .
Procitajmo
sta je pre 100g napisao jevrejin koji odlazi iz Sarajeva nemogavsi ziveti od mrznje muslimana.Pismo je jevrejin napisao svome susedu-drugu Andric Ivo.Zbog ovoga psima i ostalo sto je I Andric pisao u svojim delima muslimani Andrica mrze patoloski i sv espomenike i imena ulica su srusili/izbrisali odmah na pocetku 1992g.
kada su Andricu spomenik na Drine u Visegradu macolama spoemik razbili i ostatke kamena u Drinu ppobacali a ond ase zaputili u H Novi da i tamo Andricev spoemnik i spomen kucu miniraju.Srecom u H Novi nisu uspeli pa su u autu dok su petljali s dinamitom izginuli ne stigavsi do Herceg Novog.
"PISMO IZ 1920."
Bosna je zemlja mržnje i straha....
Dakle pre 100g i danske u BiH je isto.Caruje strah i mrznja patoloska.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 29 avgust 2010 21:56
Dijasporac
Za koga navijaš? Bosnu ili Srbiju pita novinar federalne televizije, ja mu lepo kažem ,prijatelju idi u Novi Pazar i pitaj njih ili ako igra Turska sa Srbijom,opet idi u taj Sandžak,eto to je ljubav a zastava, grb, ma dajte!
Ivo Andrić je svoje rekao, treba ga ponovno čitati ali polako sa sveskom u ruci i olovkom a ne kao lektiru,kipti mržnja u svemu,mora proključati!
Preporuke:
0
0
17
utorak, 31 avgust 2010 14:54
Autor teksta
Gospodo,tek da znate, moj otac je stvorio Radio televiziju Republike Srpske, a Muslimani su u II Svjetskom ratu zaklali devet clanova moje porodice mladjih od 15 godina.Bas me zanima sta su ovi silni rodoljubi od komentatora ikada uradili za Srpski narod u Republici Srpskoj - Bosni?
Nemam namjeru da ovde vise sa nekim polemisem.
.jpg)
Da li ima ikog ko nije neizlečivo i beznadežno naivan, a koji istovremeno veruje da je u BiH iskreno dva "da" - uopšte moguće? Poželjno, možda, jeste, ali iskreno, tu uvek i zauvek, može biti samo - "Ne-Ne"!
može da bude prihvatljiv ako se u njemu jedan od tri konstitutivna naroda pominje samo uzgred, a baš
ništa se ne može riješiti bez trećeg DA ili NE.
Dalje, narod(i) u BiH je stvorio medju sobom teško
pomirljive razlike počev od polovine XV vijeka, kad
je počela turska okupacija i islamizacije. Narodi
koje apostrofira gospodin Djogo bili su "bratski"
samo 4-5 decenija do pred poslednji rat, kad se
iskazalo to "bratstvo" u punom svjetlu. Komšinica, gospodja Jelena, pričala mi je da su joj oca otrovali na Baščaršiji (u Sarajevu) 1914. godine, kad se ona rodila, pa je majka bježala s njom u Srbiju. Tamo je i ona bježala 1941. godine. Snaha
s djecom je pobjegla 1992. (gdje nego u Srbiju?), sin je zbog nje ostao i kopao rovove na liniji
razdvajanja, dok nije uspio da prebjegne na srpsku
stranu, jer ga je ona zaklela da bježi i da se više
nikad ne vrate u Šeher. Gospodine Djogo, mi možemo
prihvatiti ono što moramo, pa i državu BiH, ali je
ne možemo voljeti. A navijaćemo za reprezentaciju
zemlje koja nas je primala otvorenog srca i koju,
mada su nam postavili medjusobne granice, smatramo i smatraćemo i svojom.
1) Dali su bili lojalni građani SFRJ(1992).
2) Koje veze imala politička opcija "Unitarne Bosne" sa Jugoslavijom?
3)I šta sad iskreno od srpskog naroda oni očekuju.
Da bi RS izašla u susret unitarizovanju BiH, morala bi imati u vladi neke političare (iškolovane od političara u Srbiji) koji zagovaraju ireniku na štetu sopstvenog naroda.
Druga mogućnost je da se stekne poverenje svih naroda na teritoriji BiH. Znamo da se do iskrenog poverenja može doći, jedino ako se svede bilans žrtava i krivica u proteklom ratu. Nije realna "agresija" Srba, koji su branili sopstvene pragove. Ali kolika je realnost u "Srebrenici", Dobrovoljačkoj, Markalama, bombardovanjem Sarajeva i mnogo još toga. Muslimani su tu u problemu. Za "pomirenje" bi pomogla priznanja, ali očito nebi bila dovoljna. Što je najgore, oni ne teže tom cilju. Jačanjem islama a povlačenjem u svoje entitete (izolacija) jačaće se i agresivnost sve do fundamentalizma. U ostvarivanjima svoji ciljeva, često su žrtvovali i sopstveni narod. U daljem ostvarenju ciljeva, nemože se očekivati da će biti tolerantni prema drugim narodima.
Traži se od Srba (iz RS), da priznaju neučinjenu krivicu, a da tuđu ne pominju. Ohrabreni podrškom nekih islamskih država, muslimani se nadaju da je lobiranje još jako i da može pokrenuti "svetskog policajca", da im se ponovo "pomogne". Unitarnom Bosnom, Srbi (kao malobrojniji) bi vremenom izgubili status naroda i postali bi manjina. Zato nastoje da održe RS (razlog za "NE"+"NE"). Nadaju se da će se jednog dana svi Srbi ujediniti u jednu državu, gde neće Srbi biti manjina.
I svima je ovo jasno, ali mnogi žele to da "mekše" prikažu.
Samo jedna sitnica fali u logičkom nizu koji autor predstavlja u svom tekstu: RS je nastala kao iznuđeni odgovor na nezakonito proglašenje nezavisnosti BiH, a ne obrnuto.
Drugim riječima, da Muslimani i Hrvati nisu izabrali nasilje (naprije političko, potom i fizičko), da je BiH uređena dogovorom (Kutiljerov plan prije sve ove krvi)RS ne bi ni bila stvorena.
Sa druge strane, ja kao neko ko je živeo BiH i to u delu gde su i Hravati i bosanski muslimani, sada Bošnjaci većina, a koji se nikad nije odrekao ni jednog svog nacionalnog određenja sada mogu da kažem da takva zemlja, sa tolikom količinom mržnje ne postoji. Osnovno određenje BiH je mržnja. Samo lud čovek može pristati da živi sa toliko mržnje oko sebe. Mora ili otići ili se odreći samoga sebe.
Postojanje Republike Srpske menja tu okolnost. U Republici Srpskoj ne postoji tolika količina mržnje, pre svega ne Srba prema Srbima, ali ni Srba prema drugima.
Neizdrživo je, nemoguće, nerazumno i neizvodljivo živeti u tolikoj količini mržnje. Unitarizacija BiH znači nestanak Srba. Za razliku od tzv. Bošnjaka Srbi imaju, ne znam kako, sposobnost i samoodržanja i samoreprodukcije. Dakle najači su tamo. Najači ne odlazi.
To znači, upravo takvo stanje kakvo je sada u BiH će se i zadržati dok strane vojske mogu da ga kontrolišu, a kad ne budu mogle, onda će izazvati novi sukob.
Recept iz 1992. godine po planu Durakovićeve Partije koja je kontrolisala policiju i zvaničan plan je bio;" Podeliš ljudima oružje i povučeš policiju sa ulica". Kad ne budu imali snage i novca da kontrolišu situaciju stranci će podeliti ljudima oružje i suspendovati zakon, da ne kažem ugasiti svetlo. Ali promena je što je došlo do koncentracije Srba u RS, a muslimana u njihovom delu, tako da se 1914., 1941. i 1992. ne mogu ponoviti. Hrvati ako niste znali nisu faktor.
Dejtonski sporazum je nekakav kompromis, koji Bosanci/Bošnjaci/Muslimani osporavaju.
Isto onako kao što Bosanci čekaju da se promijene okolnosti pa da ukunu RS, tako i Srbi čekaju da se promijene okolnosti pa da ukinu Bosnu i Hercegovinu.
Dejtonski sporazum je kompromis između te dvije težnje. Bosanci ne žele i ne poštuju taj kompromis. Dakle ko je tu uzrok problema.
Ljubav je ljubav, a zakon je zakon, a Dejtonski sporazum je zakon. Bosanci su protiv zakona, znači da će kad tad ponovo kriknuti Alahu Egber i napasti RS.
Iz komentara na ovaj članak izgleda kao da se u prethodnih 20 godina nije ništa desilo. Izgleda kao da nismo izgubili više teritorija nego što nam je ostalo. Od Srbije se nije otcepio samo onaj ko nije hteo, a mi to nismo mogli da sprečimo. U početku smo se još nešto i trudili, ali džaba. Sve se uvek odigravalo po najgorem scenariju.
Komentatori govore o otcepljenju RS i pripajanju Srbiji kao da se niko drugi ništa ne pita. Sve da RS može sama da se brani od, trenutno najmoćnije armije na Balkanu - hrvatske, pomislite koliko bi samo života i teritorija novi rat koštao Srbe. Pomislite na ponovne borbe za Koridor. Pomislite na to da Srbija ništa ne bi uradila da zaštiti Republiku Srpsku.
BiH danas postoji. To znaju i Srbi u Republici Srpskoj koji putuju sa pasošem države koju navodno ne priznaju. RS ima težak zadatak da sebi obezbedi ravnopravnost i dobar život svojim građanima. Ako pak hoće da se sprema za novi rat, u kojem će izgubiti sve što nam je posle prethodnog ostalo, reći će svoje NE.
Ako Srbi odluče da kažu svoje DA, ništa se u njihovom položaju unutar BiH neće promeniti. Neće im biti ni bolje ni gore, ali će možda, samo možda, otvoriti vrata i za nekog normalnijeg političara od Silajdžića. Tako će se izbeći novi rat u kojem će izgubiti i Srbi pravoslavne i Srbi muslimanske vere. Jedini dobitnik će biti treći narod, najmalobrojniji ali sa najvećim apetitom. Njihove izjave su najekstremnije, a kriju se iza muslimana.
Da su Srbi mudri koliko su ljuti, znali bi da postoje načini da se pobeđuje i u miru, a ne samo da se gubi u ratu. Mudri narodi ratuju samo onda kada znaju da će pobediti.
spremnost da ratuju. Šta rade "mudri narodi" kad
rat ne žele, ali ga dobiju jer lider najbrojnijeg
naroda javno kaže da će žrtvovati mir za suverenu BiH? Prihvate to, mada su pročitali Islamsku
deklaraciju čiji je autor upravo taj lider i znaju
da je samo pitanje ne dalekog vremena kad će njegov
narod imati natpolovičnu većinu u toj suverenoj BiH
i da je izgledno skoro uvodjenje u njoj šerijatskih
zakona? Takvi smo kakvi smo, očito nespremni da se
unaprijed predamo. Činjenica da od zaključenja mira
(donošenja Dejtonskog sporazuma) u BiH nije bilo
krupnijih sukoba, samo sporadičnih incidenata (kod
sva tri naroda) govori da smo svi prihvatili BiH,
što ne mora značiti i da je čitavu volimo. Onaj dio
koji se zove Republika Srpska volimo, to je naša
domovina. Pominjete prihvatanje pasoša, viza. Znate
li da Srbi rođeni u BiH 1941-1944/5 imaju krštenice
pisane latinicom, sa zaglavljem NDH? Sila Boga ne
moli. Pišete ekavski, po čemu zaključujem da niste iz BiH. Ovdje treba provesti život da bi se mogla
u potpunosti shvatiti kompleksnost ovdašnjeg življenja. A učestale političke izjave o mogućem
osamostaljenju Srpske su mali doprinos naših vođa
pripremama za glasanje u Generalnoj Skupštini UN o
srpskoj rezoluciji o Kosovu.
Moj Djogo ko je ikad pitao narod u Bosni izasto.
Znas I sam sta je bilo u "komunizmu", poslije njega I sada.
Znas I Sam da tamo "Potjorek" vlada - kakav k.....narod.
1. "Da+Da" je sadašnje stanje uspostavljeno Dejtonskim mirovnim sporazumom, a to je "i RS i BiH". Srpski pokušaji osporavanja BiH su drastično kažnjavani od strane "zemalja garanata" uključujući prećutnu podršku Rusije. Bilo kakva revizija ili relativizacija "Dejtona" je put u nesagledivo. Jedino o čemu bi trebalo da razmišljaju Srbi u BiH je kako da aktiviraju sve intelektualne, akademske, stručne, političke kapacitete i uopšte misleće ljude da bi se zaštitio (iole trajno) "dejtonski kapacitet" današnje BiH. Na tome bi trebalo graditi strategiju opstanka Srba i izgraditi jedinstven stav na nivou naroda.
2.Kroatizmi pisani ćirilicom u tekstu koji pretenduje da bude ozbiljan izgledaju čudno, kao i arhaično "donde"
Smatram da uz ovakvo sadasnje vodjstvo Srba u RS i uz pomoc Rusije RS/Srbi mogu opstati mada nam od ovakve Srbije nikakva korist a u zadnje vreme nazalsot vise stete nego koristi.U Srbiji se na valsti nalazi olos i neprijatelji podmukli.Uostalom da nije Putinove Rusije RS/Srbi bi vec 3g bili likvidirani .
Procitajmo
sta je pre 100g napisao jevrejin koji odlazi iz Sarajeva nemogavsi ziveti od mrznje muslimana.Pismo je jevrejin napisao svome susedu-drugu Andric Ivo.Zbog ovoga psima i ostalo sto je I Andric pisao u svojim delima muslimani Andrica mrze patoloski i sv espomenike i imena ulica su srusili/izbrisali odmah na pocetku 1992g.
kada su Andricu spomenik na Drine u Visegradu macolama spoemik razbili i ostatke kamena u Drinu ppobacali a ond ase zaputili u H Novi da i tamo Andricev spoemnik i spomen kucu miniraju.Srecom u H Novi nisu uspeli pa su u autu dok su petljali s dinamitom izginuli ne stigavsi do Herceg Novog.
"PISMO IZ 1920."
Bosna je zemlja mržnje i straha....
http://www.mudremisli.com/2009/08/pismo-iz-1920-8/
Dakle pre 100g i danske u BiH je isto.Caruje strah i mrznja patoloska.
Ivo Andrić je svoje rekao, treba ga ponovno čitati ali polako sa sveskom u ruci i olovkom a ne kao lektiru,kipti mržnja u svemu,mora proključati!
Nemam namjeru da ovde vise sa nekim polemisem.