Hahahaha... Odličan članak! Naročito mi se dopada ovo o "mutaciji neokolonijalizma." Biće toga, naravno, još, ali je trenutno tendencija opadanja istog. RS je najvažnije da se ekonomski izgrađuje. Svima je već jasno da EU možda neće ni postojati 2020. U tom smislu mi trebamo da se ponašamo kao da će BiH da postoji sto godina, ali da budemo spremni kao da će sutra da se raspadne. Drugim rečima, ponašajmo se kao Zlovenci u bivšoj nam zajedničkoj državi. A da su nam bukagije na nogama, jesu.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 16 jun 2010 23:42
Marko
Jeste odličan. G. Bižić je već gotovo "monotono" odličan i njegovi ozbiljni, oštri, a opet neostrašćeni komentari nam omogućavaju, uz one Slobodana Durmanovića, pravi i objektivan informativni prozor u BiH i Republiku Srpsku.
Poštovani g-dine Bižiću, kada se početkom Vašeg teksta pozvaste na Leksa Saičića i njegovo zaludno (zaludno?!) junaštvo u rusko-japanskom ratu, "glede" evolucije srpskog beščašća, samo ću kratko da podsetim na denunciranje Nedića Himleru i GESTAPO-u od strane neimenovanog srpskog železničara, tokom ratnih godina rezidenta Šarlotenburga, gradića u blizini Berlina. Elem, istom nije bio dovoljno dobar Nedić i Ljotić (na stranu svesna moralna žrtva istih, radi spasavanja što većeg broja Srba, a i Slovenaca!),
a na polzu tadanjem "Novom Svetskom Poretku", pa ih je "cinkao" kod Himlera i GESTAPO-a! O tome je svojevremeno pisao g-din Sđa Trifković u "DUGI", kao zanimljiv primer srpskog beščašća! Kao što vidite, moralna evolucija srpskog naroda, zasnovana na kosovskom mitu, davala je i svoje ekstreme, kao npr. pomenuti zlosrećni železničar. Jedini problem što su se ti ekstremi malo "prenamnožili"! Pa bi bilo dobro, pored njihove kritike, da damo i suprotne primere! Sada, da nas isti, tj. "ekstremi" ne bi dohvatili svojim "evropejstvom" i "borbom protiv zločina", bilo bi dobro, a u sklopu tema koje obrađujete (R. Srpska i postdejtonska Bosna) da navodite i one neupadljive primere, primere građanske hrabrosti, kao npr. priču o lekarima, koji su, uprkos svemu, pokušali da spasu banjalučke bebe. Ili na primer o sudbini jedine preživele banjalučke bebe, koja je pre oko godinu dana preminula od raka, kao posledica zapadnjačke "humanosti". Ili na primer o "otvaranju" crkve u Popovu polju, posvećenu sv. Vukašinu, mučeniku iz Klepaca, onome koji je ustaškom koljaču, dok ga je ovaj sakatio, govorio: "SAMO TI DIJETE RADI SVOJ POSAO!" Ili npr. bilo koja tema, koja u toj i takvoj R. Srpskoj i Bosni govori o Pravoj Građanskoj Hrabrosti, a koja nije na Soroševim jaslama! Pišite eto i o NEOBIČNO OBIČNOM, a ne samo o SOROŠEVIM "FARMAMA"! Valja nam to kao OTKLON OD OVOG LUDILA!
.jpg)
a na polzu tadanjem "Novom Svetskom Poretku", pa ih je "cinkao" kod Himlera i GESTAPO-a! O tome je svojevremeno pisao g-din Sđa Trifković u "DUGI", kao zanimljiv primer srpskog beščašća! Kao što vidite, moralna evolucija srpskog naroda, zasnovana na kosovskom mitu, davala je i svoje ekstreme, kao npr. pomenuti zlosrećni železničar. Jedini problem što su se ti ekstremi malo "prenamnožili"! Pa bi bilo dobro, pored njihove kritike, da damo i suprotne primere! Sada, da nas isti, tj. "ekstremi" ne bi dohvatili svojim "evropejstvom" i "borbom protiv zločina", bilo bi dobro, a u sklopu tema koje obrađujete (R. Srpska i postdejtonska Bosna) da navodite i one neupadljive primere, primere građanske hrabrosti, kao npr. priču o lekarima, koji su, uprkos svemu, pokušali da spasu banjalučke bebe. Ili na primer o sudbini jedine preživele banjalučke bebe, koja je pre oko godinu dana preminula od raka, kao posledica zapadnjačke "humanosti". Ili na primer o "otvaranju" crkve u Popovu polju, posvećenu sv. Vukašinu, mučeniku iz Klepaca, onome koji je ustaškom koljaču, dok ga je ovaj sakatio, govorio: "SAMO TI DIJETE RADI SVOJ POSAO!" Ili npr. bilo koja tema, koja u toj i takvoj R. Srpskoj i Bosni govori o Pravoj Građanskoj Hrabrosti, a koja nije na Soroševim jaslama! Pišite eto i o NEOBIČNO OBIČNOM, a ne samo o SOROŠEVIM "FARMAMA"! Valja nam to kao OTKLON OD OVOG LUDILA!