Euleks, "reforme" sudstva, "pandemije", NATO integracije, samogenocidnoproglašavajuće rezolucije... I opet će, u nekoj od pojavnih formi sadašnjih vladajućih ili "opozicionih" stranaka, narod glasati za to...
Mudro.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 03 februar 2010 14:56
VH
Da su se ti tuzioci koji putuju iz mesta A u mesto B na vreme bunili protiv tih koji su ih poslali na putovanje lakse bi bilo i Srbiji i njima.Evo,i sada se vi bunite umesto njih.Da li im je maca pojela jezik?
Preporuke:
0
0
3
sreda, 03 februar 2010 16:28
Ultravisitor
Odgovornost je na narodu Srbije. Koliko je narodu bitno kakva mu je vlast toliko narod ulaze napora da menja ili ne menja stvari. Koliko primecujem, u Srbiji je narod vise nego zadovoljan.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 03 februar 2010 17:57
Vladimir
Narod nikada ne moze imati takvu odgovornost.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Da podsetim..da se ne zaboravi
Umesto 500000(200000 uz ispravku cara) novih radnih mesta, imamo 170000 novih nezaposlenih, deonice vrede 30-40 evra, sa nemogucnoscu naplate u dogledno vreme(i jos se ministar ismeva, upisujuci deonice kao svoju vaznu, skoro najvecu, imovinu), umesto 1000 evra.
Umesto tri-cetiri, pa i pet novih Mrkinih mostova, imamo napuklu Gazelu, pred rusenjm, 20km koridora, koji su "otvarani" 40 puta...po dva puta svaki kilometar
Evrohisterici dobro znaju da ulazak u EU samo njima donosi benefit, obezbedjuje im boravak, dozivnotni, u nedrima Briselske plutokratije.
Bez mogucnosti da ih neko iz Srbije "opozove".
Da bi se ostvario taj, najvazniji, deo projekta, neophodno je napraviti sto vece rasulo u zemlji, omalovaziti sve institucije i zakone, kako bi isplivala grupica "elitnih resavaca problema", koji ce nas iz tog haosa(za cije nastajanje je odgovoran "lud narod") uvesti u savrseno uredjeni i ozbiljno organizovani EU sistem.
Prosto k'o pasulj..mada je i on cesto komplikovan, za nabaviti..
Preporuke:
0
0
5
sreda, 03 februar 2010 18:31
Milan
@ultravisitor@ Nema se sta dodati, jasno, jednostavno i ubedljivo!
Preporuke:
0
0
6
sreda, 03 februar 2010 21:30
Ultravisitor
Vladimir
Narod nikada ne moze imati takvu odgovornost.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Prvo, samo naivan covek moze verovati 2008. godine obecanjima izrecenim od onih koji su od 2001. toliko toga obecali a nista nisu uradili. Kako ozbiljan narod moze verovati Djelicu, Dinkicu, Tadicu, Palmi, Dacicu? Kako? Koji je to mentalni sklop kod coveka da moze da veruje tim ljudima koji se nisu pojavili na politickoj sceni Srbije uoci samih izbora.
Drugo, narod ako je uvideo da je prevaren jos leta 2008, a bio je vec nasankan vise od jedanput otkako se manifestovala obojena revolucija u Srbiji, zasto ne uradi nesto da ispravi stvari. Ako su politicari dobili pozicije na osnovu laznih obecanja koja je to korektivna mera kojoj oni podlezu. Zakon ne reguliste takvu mogucnost. To u prevodu znaci da bi narod morao izaci na ulice i traziti ono sto im je obecano ili izvrsiti smenu vlasti. Ali ne, narod uopset ne reaguje. Stoga je zakljucak vrlo jednostavan: Narod u Srbiji je zadovoljan, i vlascu i svojim statusom.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 03 februar 2010 22:59
jasna
A tek kad budu pocele da pljuste tuzbe,i presude suda u Strazburu za naknadu stete,nezakonito otpustenim sudijama ,poreski obveznici u Srbiji osetice svu uspesnost sprovedenih reformi pravosudja,od strane kompetentne vlasti, na svojoj kozi.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 03 februar 2010 23:42
Goran Stankov ić
Već 600 žalbi Ustavnom sudu Srbije, a u vezi te reforme sudstva ( izvor: Večernje novosti, 30.01.2010, str.5 ). Bogata je Srbija, i to će da isfinansira, rad suda. Strašno. Šta mene lično ovde muči? Od 2003 godine imam predstavku sudu, i od tada, do danas neće da me udostoji odgovora, jer sam POJEDINAC, rođen u Srbiji, U Beogradu, školovan VSS, roditelj. Te nemaju dovoljno sudija, te ode u penziju jedan predsednik suda, dođe druga ( lično sam je molio-pismeno, da založi svoj autoritet i stavi tačku na to moje. Poradovah se, mislim ispisnici smo, razumeće ), te se menja nameštaj, te se uvode toge, te slikanje u togama, te poslanički mandati, te pokrajina, te... i sad ove tužbe. Pa kad ću ja na red? Da li će da me umetnu iza ovih žalbi i onih očekivanih još 237? Kome da se žalim? Vodovodu i kanalizaciji? Kako sam se slatko smejao tom vicu, kad smo bili deca. Samo, te dečije nepravde brzo dođu i prođu. Kakva ironija, ja i u tom filmu ( i ne samo u tom,ima još filmova, npr. tranzicioni, ... )?
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 04 februar 2010 10:22
Vladan Nenadić, prvi deo
Kada je početkom 2008. godine vlasnik časopisa u kome radim otpustio glavnog urednika, obrazložio mu je to sledećim rečima: „To ti je kao u sportu, kada tim igra loše, menja se trener“. Našem direktoru („ozbiljan“ smo časopis, pa imamo i direktora), inače ljubitelju sporta, je to bilo simpatično i više puta je to citirao kao dosetku.
Znamo se decenijama, i znam da godinama glasa za Demokratsku stranku. Sada kaže da je stanje u društvu i državi „gore nego u vreme Miloševića“.
„A, je li“, kažemu mu ja. „Pa, ako si nezadovoljan kako ti ekipa igra, menjaj... Menjaj trenera, menjaj igrače, menjaj sve, uvodi ove koji su na klupi, sve dok tim ne zaigra kako treba“
„Pa ne može tako, pa ovi na klupi su isti ili gori od ovih koji igraju“, brani se moj direktor.
„Kako znaš? Zašto misliš da oni ne bi mogli da igraju bolje u ovoj novoj situaciji? Ekipa gubi, a ti ne bi ništa menjao? Uostalom, sami treneri (oni pravi) kažu da klupa za rezervne igrače ume da bude lekovita“, kažem mu ja (moj direktor zna da sam ja jedno vreme bio ono što se nekada zvalo sportski radnik, pa mu je jasno da barem kada je sport u pitanju ne govorim besmislice).
Šalu na stranu, kao što reče poštovani Ultravisitor, sa takvim zadovoljnim narodom imamo posla. Takvi su ljudi oko nas, kolege, prijatelji, rođaci. DŽaba što ja mom direktoru i ostalim kolegama pokušavam da objasnim da je u mnogočemu situacija zaista kao u vreme Miloševića ili još gora, da je medijska scena blokirana gore nego nekada, da se odvija nesmetana tajkunizacija i hajdučka privatizacija, da nas kinji i ponižava ko stigne, da se lista evropskih ucena i uslova samo dopunjava, i tako dalje, i tako dalje.
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 04 februar 2010 10:24
Vladan Nenadić, drugi deo
„Ko drugi, kad su i ovi u opoziciji isti kao ovi na vlasti“, kažu mi oni kojima se obraćam. DŽaba što ih podsećam da su istu terminologiju koristile Miloševićeve perjanice – „jeste mi smo loši, ali opozicija je još gora, pa zato mi treba da ostanemo još na vlasti“. Što je najgore, verovatno znaju da sam u pravu, ali ne vredi. Možda ne žele da priznaju da su pogrešili i uludo potrošili svojih i tuđih 10 godina.
Šta tek reći o onima, koji na sve primedbe kažu: „Ma baš me briga za sve, samo da je meni dobro“. Ozbiljni ljudi, porodični, u tridesetim ili četrdesetim godinama, trebalo bi da budu predvodnici jednog novog društva koje će Srbiju povesti napred. A kad ih čovek pita, šta je to, ne znaju ništa drugo osim da ponove izanđale fraze evrofanatika o Uniji, vizama, putovanju, jednom opštem blagostanju. Bojim se da nam se ne piše dobro.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 15 februar 2010 17:54
dvorska luda
Predsednik nase drzave za tu reformu kaze da je ponosan na nju.Sahranise sudstvo a on ponosan.To ce isto reci i kad sahrane Srbiju.
.jpg)
Mudro.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Da podsetim..da se ne zaboravi
Umesto 500000(200000 uz ispravku cara) novih radnih mesta, imamo 170000 novih nezaposlenih, deonice vrede 30-40 evra, sa nemogucnoscu naplate u dogledno vreme(i jos se ministar ismeva, upisujuci deonice kao svoju vaznu, skoro najvecu, imovinu), umesto 1000 evra.
Umesto tri-cetiri, pa i pet novih Mrkinih mostova, imamo napuklu Gazelu, pred rusenjm, 20km koridora, koji su "otvarani" 40 puta...po dva puta svaki kilometar
Evrohisterici dobro znaju da ulazak u EU samo njima donosi benefit, obezbedjuje im boravak, dozivnotni, u nedrima Briselske plutokratije.
Bez mogucnosti da ih neko iz Srbije "opozove".
Da bi se ostvario taj, najvazniji, deo projekta, neophodno je napraviti sto vece rasulo u zemlji, omalovaziti sve institucije i zakone, kako bi isplivala grupica "elitnih resavaca problema", koji ce nas iz tog haosa(za cije nastajanje je odgovoran "lud narod") uvesti u savrseno uredjeni i ozbiljno organizovani EU sistem.
Prosto k'o pasulj..mada je i on cesto komplikovan, za nabaviti..
Narod nikada ne moze imati takvu odgovornost.
Narod je odgovorno glasao, verujuci u obecanja. Narod nije mogao da poveruje da su izrecene obmane tolikih razmera. Racunali su bar da "pola bace u vodu"..ne bas da je sve suprotno, pa jos gore u negativi.
Prvo, samo naivan covek moze verovati 2008. godine obecanjima izrecenim od onih koji su od 2001. toliko toga obecali a nista nisu uradili. Kako ozbiljan narod moze verovati Djelicu, Dinkicu, Tadicu, Palmi, Dacicu? Kako? Koji je to mentalni sklop kod coveka da moze da veruje tim ljudima koji se nisu pojavili na politickoj sceni Srbije uoci samih izbora.
Drugo, narod ako je uvideo da je prevaren jos leta 2008, a bio je vec nasankan vise od jedanput otkako se manifestovala obojena revolucija u Srbiji, zasto ne uradi nesto da ispravi stvari. Ako su politicari dobili pozicije na osnovu laznih obecanja koja je to korektivna mera kojoj oni podlezu. Zakon ne reguliste takvu mogucnost. To u prevodu znaci da bi narod morao izaci na ulice i traziti ono sto im je obecano ili izvrsiti smenu vlasti. Ali ne, narod uopset ne reaguje. Stoga je zakljucak vrlo jednostavan: Narod u Srbiji je zadovoljan, i vlascu i svojim statusom.
Znamo se decenijama, i znam da godinama glasa za Demokratsku stranku. Sada kaže da je stanje u društvu i državi „gore nego u vreme Miloševića“.
„A, je li“, kažemu mu ja. „Pa, ako si nezadovoljan kako ti ekipa igra, menjaj... Menjaj trenera, menjaj igrače, menjaj sve, uvodi ove koji su na klupi, sve dok tim ne zaigra kako treba“
„Pa ne može tako, pa ovi na klupi su isti ili gori od ovih koji igraju“, brani se moj direktor.
„Kako znaš? Zašto misliš da oni ne bi mogli da igraju bolje u ovoj novoj situaciji? Ekipa gubi, a ti ne bi ništa menjao? Uostalom, sami treneri (oni pravi) kažu da klupa za rezervne igrače ume da bude lekovita“, kažem mu ja (moj direktor zna da sam ja jedno vreme bio ono što se nekada zvalo sportski radnik, pa mu je jasno da barem kada je sport u pitanju ne govorim besmislice).
Šalu na stranu, kao što reče poštovani Ultravisitor, sa takvim zadovoljnim narodom imamo posla. Takvi su ljudi oko nas, kolege, prijatelji, rođaci. DŽaba što ja mom direktoru i ostalim kolegama pokušavam da objasnim da je u mnogočemu situacija zaista kao u vreme Miloševića ili još gora, da je medijska scena blokirana gore nego nekada, da se odvija nesmetana tajkunizacija i hajdučka privatizacija, da nas kinji i ponižava ko stigne, da se lista evropskih ucena i uslova samo dopunjava, i tako dalje, i tako dalje.
Šta tek reći o onima, koji na sve primedbe kažu: „Ma baš me briga za sve, samo da je meni dobro“. Ozbiljni ljudi, porodični, u tridesetim ili četrdesetim godinama, trebalo bi da budu predvodnici jednog novog društva koje će Srbiju povesti napred. A kad ih čovek pita, šta je to, ne znaju ništa drugo osim da ponove izanđale fraze evrofanatika o Uniji, vizama, putovanju, jednom opštem blagostanju. Bojim se da nam se ne piše dobro.