... (trenutak tišine dok vetar nosi neko klupko trave preko brisanog prostora)...

Nikola? Niče? Evo, Srebrni ti kliče! ;)

Pa ja sam oduševljen ovim člankom! Jeste, počelo je malo klimavo, ali kako smo se približavali kraju, postajalo je sve moćnije, jače i bolje! Svaka čast! I da bog da imao hrabrosti da nastaviš ovako i dalje!

Napokon da vidimo stav, temu, pravac, kičmu, ono, šakom o sto, i nemože to više tako, sad će da bude kako ja kažem!

Odlično, tako i treba! A ne da se ko miševi nešto krijemo da nebi probudili i uplašili slonove.

Ko shvati, shvatće... Obvious, is it not?

Ne vidim ja baš toliko razlika između starih, dobrih vremena i ovih današnjih. Bilo je i u renesansi, a i u svakom periodu do dana današnjeg popularnih umetnika/zabavljača o kojima se danas malo ili ništa ne zna. Zašto bi lokalna i (vrlo) prolazna slava nekog putujućeg renesansnog lautiste bila mnogo različita od lokalne i prolazne slave neke MTV zvezde? Hoću reći, kao što je tada postojala prolazna slava nastala na delima sumnjive vrednosti uporedo sa slavom velikih umetnika čija dela su preživela test vremena, tako postoje i danas (i jedno i drugo).
Takođe, mislim da suštinske razlike između "onda" i "danas" ne leže u postojanju današnjih poznatih koji ničim nisu zaslužili svoju slavu - tako šta je itekako postojalo i ranije, i to najočiglednije u vidu slave monarha i aristokratije. Oni koji danas čitaju People i Daily Mirror da bi otkrili šta je sinoć radila Paris Hilton verovatno bi se pre 40 godina intenzivno interesovali za DŽeki Kenedi, a pre 500 za Anu Bolejn. Ni ove poslednje dve - kao ni Paris Hilton - nisu doživele slavu zbog svojih zasluga, "nakon što su njihova dela prošla mukotrpni i dugotrajni proces kritičkog i istorijskog vrednovanja" pa to opet nema nikakve neposredne veze sa specifičnostima današnjeg vremena. Ljudi su jednostavno skloni tome da vide da "i bogati plaču".
Ključnu razliku vidim samo u raširenosti i dostupnosti informacija o bogatima i slavnima. Pismenost je danas neuporedivo raširenija, što uz razvijenost elektronskih medija pogoduje zadovoljavanju te vrste potrebe za identifikacijom sa onima koje vidimo kao uspešnije/lepše/bogatije/srećnije. Međutim, ta razlika nije kvalitativna, već samo u stepenu, čini mi se.
A ostalo? Šteta što autor nije bio strpljiviji pa napravio 2-3 teksta od ovog. Ima tu solidnih zapažanja, ali je suviše toga započeo da bi išta dovoljno pažljivo bilo analizirano. Tako se, nažalost, lako dođe do trivijalnosti poput "Srpski narod oduvek je bio sklon lepoti, novcu i lagodnom životu"...