Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |
Нови „несташлук“ муфтије из Новог Пазара |
![]() |
уторак, 14. јун 2011. | |
(Прес за РС, 14. 6.2011)
Међутим, предсједник ИО Бошњачког националног вијећа Есад Џуџевић је „иначе легитимну БАНУ“ повезао са „клерикализацијом и џамахиризацијом Бошњака у Санџаку“. Ако је то тачно онда се иста оцјена мора протегнути и на Бошњаке у БиХ, јер од 25 академика-оснивача 20 живи и ради у Сарајеву па ће се у главном граду сусједне „државе“ налазити и паралелно сједиште БАНУ. Функцију предсједника Бошњачке академије наука и умјетности, основане у Пазару, тако ће равноправно дијелити професори др Ферид Мухић из Скопља и др Мухамед Филиповић из Сарајева, али заједничке функције у овој оригиналној организационој схеми задржаће иницијатори - реис Церић, као предсједник Сената, и муфтија Зукорлић, као генерални секретар. Претпостављам да ће новопечени академици и челници БАНУ реис Мустафа и муфтија Муамер, у недостатку научних референци бити чланови умјетничког одјељења. Ниједан од њих, истина, не компонује илахије и касиде, не пише поезију Негдје крајем 60-их, у вријеме када је на једној сједници ЦК СКБиХ одлучено да муслимани постану Муслимани, односно да од вјерске групе постану национална, покренута је велика партијска кампања да их убједе да више не треба да буду ни Срби ни Хрвати ни Југословени ни национално неопредијељени. Филиповићев факултетски колега Есад Ћимић је тада у једној ТВ емисији објаснио да лично не мисли мијењати своје хрватско национално опредјељење, да живи у мјешовитом браку јер му је жена Муслиманка, да му се рођени брат осјећа Србин итд. Било је то званично оквалификовано као исмијавање муслиманске нације и политике Савеза комуниста, а међу сународницима стигматизовано као национална издаја. Ћимић је онда потегао супротну аргументацију: да је признање нације само половично јер су Муслимани и даље остали ускраћени за националне симболе (застава, химна) и институције попут академије наука. Послије тога је, иако Хрват, био оптужен за муслимански национализам и истјеран са факултета, гласом и самог Филиповића, који данас, ево, понавља његове аргументе. Водећи социолог религије у СФРЈ, ваљда као ипак Хрват, никада није биран у АНУБиХ, а Филиповић је оцјеном да је „Андрићево дјело Босни нанијело више зла него све окупаторске војске“ стекао титулу „најпаметнијег академика у Бошњака“.
Расим Љајић из Београда добро примјећује: „Виртуелна академија је легална и не треба је оспоравати, али ће погоршати међународни имиџ Санџака“. За Бањалуку пак, БАНУ је само доказ више да ни Бошњаци заправо не желе заједничке институције као АНУБиХ. |