Ако пођемо од чињенице да „Косово“ није пуноправна, међународно призната држава, онда се јавно помињана Бечка конвенција о уговорном праву (1969) овде не примењује јер је реч о „другом субјекту међународног права“ као уговорној страни (а не о двема државама, чл. 3)

Стиче се утисак и да јавност не зна скоро ништа о садржини, циљевима и могућим посљедицама предложених амандмана, па ће знатан дио грађана, а можда и њихова огромна већина, гласати у зависности од тога да ли су за или против власти, а не да ли су за или против приједлога амандмана. 

Питање које је формулисано на начин како је то одређено у Одлуци која је предмет ове инцијативе, постављено је на генералан, начелан и површан начин. Наиме, из постављеног питања, не може се утврдити на које уставне промене се односи овај референдум, односно постављено питање

Уобичајено је да уставотворац у „уводу у устав“ износи мотиве који су довели до његовог доношења, циљеве који се желе постићи, наводи традиционалне и историјске вредности и особености земље, а има и преамбула у којима своје место налазе „горућа“ и још увек отворена полтичка питања од највећег значаја.

У таквом поднебљу могуће је и да премијер друге државе, на нашој територији, уз нашу полицију, буде дочекан билбордима са туђим симболима и на албанском језику: добродошао премијеру.

Треба се навићи на то да Војводини са већинским српским становништвом не требају елементи државности, у „држави српског народа и свих грађана“ (како Устав дефинише Србију).

Оваквог решења нема чак ни у историји комунистичког Уставног права Југославије. Чак ни Корхецовим статутом није у овој мери покушано начелно супротстављање недељивости републике. Не постоји никакав „европски принцип“, нити „европска вредност“ која упућује на ово.

Још један неподобан покушај да се једна територијална јединица стваралачким напором његових писаца претвори у равноправну и партнерску власт држави.

Стога апелујемо на вас да ускратите подршку оваквој погубној концепцији „децентрализације“ Србије. Покрајина Војводина у овом тренутку треба да добије само оне надлежности које су јасно дефинисане у чл. 183 Устава.

Члан 1. Војводина је аутономна покрајина грађанки и грађана који у њој живе, у саставу Републике Србије. Војводина је регија у којој се традиционално негују вишекултуралност, вишеконфесионалност и други европски принципи и вредности.