Neki novi klinci

Deset srpskih srednjoškolaca koji budu izabrani na otvorenom konkursu Ajzak fonda i češke ambasade u Beogradu otputovaće u novembru u Brisel i Prag kako bi se upoznali sa načinom rada NATO-a. Pobednici konkursa „Saznajte šta je NATO u Pragu i Briselu” provešće dva dana u Briselu gde je planirana poseta glavnom štabu alijanse.

„Cilj programa Ajzak fonda i ambasade Češke je da učenici srednjih škola shvate šta je to NATO, da se upoznaju sa načinom njegovog rada, ali i sa Partnerstvom za mir čiji je Srbija član”, kaže menadžer ovog projekta iz Ajzak fonda. Prošlo je desetak dana od te vesti, a još nisam primetio nikakvu reakciju iz Ministarstva prosvete. No, verovatno i nije potrebno nikakvo reagovanje, jer su takve ekskurzije stvar obrazovanja. Ali onda nije pošteno da u NATO idu samo srednjoškolci, šta je sa učenicima osnovnih škola? Kako to da za njih nema sličnih programa, a mi, je l’ te, hoćemo da uđemo u NATO? Pod hitno treba ustanoviti kriterijume ko od učenika može na ekskurziju u NATO. I taj izbor prepustiti Ministarstvu prosvete, a ne nekim privatnim NVO gde ima i protekcije. Jer nema više majci nekakvih ekskurzija u Atinu, ili u Rim. Šta ima da gledaju Akropolj i Koloseum, to je prošlost, naša deca treba da se okrenu samo ka budućnosti. U to ime hitno formirati turističku agenciju „NATO-turs” koja će naše vunderkinde voditi u sve komande alijanse. Da deca vide šta je prava vojska. Da bi utisak bio kompletan predlažem da takve ekskurzije naših nadarenih srednjoškolaca odmah produže iz Brisela u Kabul, da deca vide NATO i u praksi. Alternativni izlet je do Bagdada. Uz saglasnost roditelja, ili bez saglasnosti. Jer teorija bez prakse nije pravo obrazovanje.

Priznajem, malo sam ljubomoran jer morao sam prvo da postanem novinar da bih profesionalno obišao NATO. Naime, moja je generacija na ekskurzije išla u Pariz da vidi Luvr, u Brisel da vidi izložbe flamanskih majstora, u Prag da gleda Vaclavske namjesti, što je očito bila greška. Istina, neki su išli i u Kumrovec, zavisilo je to od direktora škole i od razrednog. Ali ne poznajem nikog da je išao organizovano i školski u Moskvu da vidi komandu Varšavskog pakta.

Dakle, nije loša ta ideja da učenici obilaze NATO. Treba na vreme lobirati da Srbija uđe u alijansu, jer ne postoji ravnoteža između snaga koje su za ulazak u NATO i onih koje su protiv, tako da to nije komunikacija već propaganda. Možda upravo zbog toga trebalo bi snimiti TV sapunicu „Petrovići u NATO”, u kojoj bi neki naš političar obukao elegantnu uniformu i svake subote bio televizijski gost porodice Petrović i objašnjavao joj prednosti alijanse. U scenario TV sapunice obavezno ubaciti scenu kada taj političar u uniformi, na putu ka sedištu NATO-a u Briselu, onako usput odveze i baku Petrović do sela. Samo tako možemo da izbegnemo referendum nacije o ulasku u NATO. Da to lepo završimo u parlamentu. Kao što predlaže jedna dama iz političkog vrha jedne stranke. Prethodno da izbrišemo iz arhiva sve izjave relevantnih političara, pa i te dame, od pre tri godine da će samo referendum naroda odlučiti o ulasku Srbije u NATO. No, kako očito idemo da to završimo u skupštini mali je problem i što u parlamentu Srbije ima i narodnih predstavnika koji su uslovno osuđeni zbog krađe radio-aparata iz automobila. A u komandi NATO-a u Monsu nijedan službeni automobil nema radio, jer to se smatra luksuzom. Kako onda da nam NATO poveruje da smo iskreni u našim namerama da im se pridružimo kada ne delimo iste moralne vrednosti i standarde. Ovde mazneš iz auta radio i ideš u parlament, tamo u NATO-u nema majci slušanja radija u autu.

Portparol NATO-a DŽejms Apaturaj kaže „na Kosovu primarni problem nije bezbednost”, ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac kaže da je „nezavisnost Kosova osnovna bezbednosna pretnja sa kojom se Srbija suočava”.

A niko ne postavlja pitanje – da li Srbija predstavlja pretnju za NATO. Ne. Da li je NATO pretnja za Srbiju? Ne. Ja nisam blizak sa Petrom Petrovićem, ili Mirjanom Mirjanović, ali bez obzira na razne ankete verujem da pitanje ulaska u NATO ne izaziva veliko uzbuđenje među običnim ljudima u Srbiji. Naime, pretpostavljam da prosečan građanin ove zemlje kada se ujutro probudi ne pita: „da li je Srbija od danas u NATO-u?” Prosečnog građanina muče svakodnevni egzistencijalni problemi. A elita se bakće NATO-om. To nije ekonomsko, već pre svega političko pitanje. Ni jedan ekonomista nije pružio uverljiv dokaz da ulazak u NATO donosi automatski i bolji život. Ponavljam, automatski. Događaji u Rumuniji ovih dana to dobro pokazuju.

Što se tiče naših srednjoškolaca, titula „vukovac” mogla bi da se zameni sa „natovac”...