NATO ne može bez Srbije

(Politika, 14.11.2009)

Odnosi između Srbije i NATO-a razvijaju se toliko brzo da se ispostavilo da naša javnost za tako nešto, ipak, još nije spremna.

Naime, otprilike to proizilazi iz izjave programskog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), koji je rekao „da nalazi koji se tiču pristupanja Srbije NATO-u predstavljaju svojevrsno iznenađenje s obzirom na to da u Srbiji ne postoji nijedna relevantna politička snaga koja otvoreno podržava NATO”.

Takva izjava sa takve adrese jeste svojevrsno iznenađenje, jer znam najmanje dve političke strankekoje su u parlamentu, koje se otvoreno zalažu za ulazak Srbije u NATO, a za koje se baš i ne bi moglo reći da nisu relevantne političke snage.

„Mi vidimo da u Srbiji ima birača koji kažu da uprkos našoj veoma lošoj istoriji odnosa sa NATO-om, Srbija ipak treba da se okrene budućnosti i da zbog te budućnosti i perspektive koje članstvo u NATO-u pruža, ipak, stupi u tu organizaciju”, dodao je programski direktor Cesida.

Sada sam već drugi put iznenađen, jer kao da Cesid polako prerasta u „Rend korporejšn”, što će toplo pozdraviti pukovnici i generali naših specijalnih službi u penziji. Zapravo, treba očekivati da će Cesid uskoro promeniti ime u Centar za slobodne izbore, demokratiju i našu bolju budućnost.

No, da bi što pre ušli u bolju budućnost vreme je da se opredelimo kakav ćemo stav zauzeti prema NATO-u, što opet znači da prvo moramo da shvatimo kakav je stav NATO-a prema nama.

A stav NATO-a prema nama je prijateljski, mi vrlo dobro sarađujemo kroz program Partnerstvo za mir, a kako između Srbije i glavnih članica NATO-a u Evropi, prema nekim ocenama, nema otvorenih pitanja, onda ih verovatno nema ni između NATO-a i Srbije.

Za zlobnike i one koji sve to gledaju jednostrano i koji nikako da se okanu prošlosti i okrenu budućnosti, Kosovo je možda otvoreno pitanje između Srbije i Jupitera?

Nama u Srbiji odgovara to što je NATO-u uvek potreban neprijatelj, posle Sovjetskog Saveza stigao je svetski terorizam, odnosno radikalni politički islam. Jer pobednici, čak i ako više nikome nisu potrebni, ne odlaze. Ne postoji politička volja za njihovo skidanje sa scene, to je inercija institucija.

Birokratija uvek nastoji da sačuva svoj posao i svoj budžet. U početku su rekli: posle raspada SSSR-a u centru Evrope nastao je bezbednosni vakuum, a taj vakuum treba popuniti širenjem NATO-a. Izvrsna ideja.

Ima li neko predstavu za koliko je godina birokratiji NATO-a obezbeđen posao?

Naime, trebalo je u potpunosti asimilirati desetak zemalja sa različitom kulturom, istorijom, ekonomijom, ojačati atlantsku solidarnost, uskladiti desetak država sa NATO vojno-političkim standardima.

Sve to postići i istovremeno uveriti svet, a posebno Rusiju, da se NATO iz vojno-političkog pretvorio u političko-vojni savez. Mada ga Rusi i dalje ne doživljavaju tako,pa se na dolazak NATO-a na ruske granice odgovara raketno-nuklearnim pretnjama ruskih oružanih snaga. Što nema smisla, jer NATO samo promoviše vrednosti zapadne civilizacije, slobodu, tržište, demokratiju, a što je sve blisko i većini građana Rusije.

Iako u Moskvi neki postavljaju pitanje: šta je to danas NATO, savez demokratskih država, savez bez Rusije, savez protiv Rusije? A drugi u Moskvi postavljaju još nezgodnija pitanja: ako je glavni protivnik NATO-a danas svetski terorizam, a to stalno ponavljaju i u Vašingtonu i u Briselu, protiv koga to onda NATO sprema nove oklopne divizije, nove nuklearne balističke podmornice i nove nosače aviona? Protiv Bin Ladena u pećinama Tora-Bora?

Dileme ne bi bilo kada bi NATO pozvao Rusiju da mu se priključi. Konsultativni savet Rusija–NATO nije isto što i punopravno članstvo u alijansi. Ovako ispada da Rusija za NATO još uvek nije demokratska država, a Albanija koja je članica saveza, naravno, jeste. Ili se Rusija i dalje tretira kao protivnik, ali se to, naravno, ne želi otvoreno i reći.

Što se nas tiče, jačanje NATO-a koristi i Srbiji kao zemlji koja štiti vrednosti zapadne civilizacije na zapadnom Balkanu. Da li ćemo u toj igri eventualno biti na nišanu nekih tamo raketa „topolj” sa atomskim glavama, to i nije važno.

Jer, ko mari za gvozdenu logiku istorije: nove pretnje bezbednosti zahtevaju i nove organizacije bezbednosti. A bezbednost je i nabavka 30 guma za borbene avione, što je skandal koji u Srbiji traje mesecima, jer je takav zakon o javnim nabavkama za vojsku, pa imamo avione sa ,,ćelavim“ gumama. Skandalozno je i da proces vraćanja šest aviona G-4 iz Crne Gore u Srbiju traje već punih godinu dana, a Podgorica to daje kao donaciju. Tako spori, i pored zalaganja Cesida nikada nećemo ući u NATO.