NATO i EU će dovršiti svoj zadatak na Balkanu

(VOA, 13.1.2010)

„Mislim da se podrazumeva da će NATO i Evropska unija dovršiti svoj zadatak na području Balkana“, ističe saradnik uticajnog nevladinog Saveta za međjunarodne odnose Čarls Kapčan. On se osvrnuo i na odnose Sjedinjenih Država sa Rusijom i Evropskom unijom.

Vašington je zainteresovan za dalje poboljšanje odnosa sa Moskvom, ali to uglavnom zavisi od Kremlja, smatra Kapčan:

„Rekao bih da bi od svih zemalja kojima je Obama pokušao da pruži ruku – Rusije, Irana, Sirije, Kube i Mijanmara, odnosno Burme – najbolji ishod mogao da se postigne sa Rusijom. Obamina administracija je ispravno postupila kada je prva pozvala na obnovu bilateralnih odnosa, pregovore o kontroli naoružanja i odustala od uspostavljanja raketnog sistema odbrane u Evropi. Moskva je uzvratila. Dijalog o kontroli naoružanja napreduje. Rusija je postala kooperativnija u pogledu Irana i dozvoljava Sjedinjenim Državama da koriste njene koridore za prebacivanje ljudstva i vojnog materijala u Avganistan.“
Dve zemlje su na pragu da ostvare trajnije partnerstvo, smatra Kapčan.

„Ulazak u sledeću fazu bi značio da Rusija polako postaje jedan od glavnih aktera u evroatlantskom bezbednosnom sistemu. Za sada, Kremlj je samo jednom nogom zakoračio u tu ulogu. Ipak, verujem da bi u 2010. najveća promena u odnosima Sjedinjenih Država sa drugim zemljama mogla da bude sa Rusijom.“

Kapčan dodaje da je Vašington spreman da krene u tom pravcu, ali ne može pre nego što se Rusija na to odluči.

„Moskva mnogo više okleva. U Rusiji već dve decenije raste antiamerikanizam, odnosno sumnjičavost prema Sjedinjenim Državama i mislim da je zbog toga Rusija sporija. Kremlj, takođe, ne odustaje od svoje prilično tvrde politike prema zemljama u svom neposrednom okruženju, što uznemirava i Ameriku i njene evropske saveznike.“

Sjedinjene Države pozdravljaju novopostavljenog predsednika i ministra inostranih poslova Evropske unije, ali te nove strukture tek treba da pokažu veću efikasnost tog bloka, kaže Kapčan.

„Postoji određen stepen frustracije zbog sporosti Evropske unije da okupi svoje resurse i političku volju. Lisabonski sporazum je ratifikovan krajem 2008. Predsednik i ministar inostranih poslova su postavljeni, ali poruka Vašingtona je: 'Ubrzajte stvari. Potrebna je snažna Evropa'. Vašington je nestrpljiv da dočeka da Evropa preuzme veću globalnu ulogu od sadašnje.“

Evropljanima preostaje i posao daljeg proširenja, ističe Kapčan.

„Mislim da se podrazumeva da će NATO i Evropska unija dovršiti svoj zadatak na području Balkana. Sačekaće sređivanje prilika u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Srbiji, nakon čega ne sumnjam da će ceo balkanski region postati integralni deo evropskog kontinenta. Pitanje je samo kada će to tačno da se dogodi i da li će put do tog cilja teći glatko ili ne.“

Kapčan priznaje da su sadašnje prilike i dalje krhke, posebno u Bosni i Hercegovini, gde državne institucije i dalje ne funkcionišu. Međutim, Srbija se kreće u dobrom pravcu.

„Izgleda da u Srbiji postoji konzensus da treba krenuti putem ulaska u Evropsku uniju. Druga je stvar ispunjavanje svih uslova za članstvo i rešavanje odnosa Srbije prema Kosovu. Te stvari još nisu dovršene, ali konvoj se kreće u dobrom pravcu.“

Po rečima našeg sagovornika, malo ko u Srbiji veruje da bi stvari mogle da se vrate na staro.

„Teško mi je da zamislim da većina Srba koji prate zbivanja na Kosovu veruju da će Kosovo da se vrati Srbiji. Međutim, verujem da ostaje otvoreno pitanje severnog dela Kosova. Mislim da i sama Priština postavlja pitanje mogućnosti pune integracije severnog dela u ostatak Kosova. To ostaje težak problem, prvo zbog toga što je većinsko stanovništvo srpsko, a zatim i što su infrastrukturna i brojne ostale veze, kao što su obrazovanje, zdravstvo i drugo, čvrsto povezane sa Beogradom, a ne sa Prištinom.“

To sve ipak ne utiče na nezavisnost Kosova, zaključuje Čarls Kapčan.