NATO: Argumenti za i protiv

(Politika, 13.2.2010)

Ako bismo sudili po komentarima čitalaca na objavljene tekstove o NATO na Politikinom sajtu, rekli bismo da je stav prema ovoj vojnoj organizaciji u Srbiji većinski negativan.

Imajući verovatno u vidu to preovlađujuće javno mnjenje, usledila je inicijativa s potpisima dvesta poznatih ličnosti da se u Srbiji organizuje referendum o (ne)pristupanju NATO, a naš list je upravo tim povodom i organizovao javnu debatu o ovoj temi. Ali s namerom da to zaista bude debata, a ne samo podrška jednom predlogu. Tako smo dobili možda dosad najzanimljiviju raspravu u rubrici „Šta da se radi“.

Nekima se u ovoj Politikinoj debati nije dopalo to što je objavljen ne baš mali broj priloga autora koji se zalažu za ulazak Srbije u NATO. Rasprava je, u stvari, pokazala da u Srbiji ima mnogo nevladinih organizacija koje se bave promocijom interesa severnoatlantske vojne alijanse.

S druge strane, zagovornici neutralnosti Srbije, čak i potpisnici peticije za održavanje referenduma o vojnoj nesvrstanosti, bili su inertni kad je reč o javnom obrazlaganju sopstvenih stavova. Tako se „Politikina“ redakcija proteklih dana suočavala sa dve vrste potencijalnih autora priloga o NATO. Jedni su bili toliko preduzimljivi i samoinicijativni da su označeni kao „lobisti“, a drugi su se ponašali kao nezainteresovane javne ličnosti. Ali smo na kraju ipak dobili jednu argumentovanu raspravu „za NATO i protiv NATO“.

Koji su argumenti izneseni protiv članstva Srbije u ovom vojnom savezu?

Evo samo nekih:

1. NATO je bespravno bombardovao Srbiju, nanoseći nam ogromne ljudske žrtve i materijalnu štetu.

2. Zapadna vojna alijansa je zaposela deo suverene teritorije Srbije – Kosovo.

3. NATO se u velikoj meri ponaša kao „svetski policajac“, i to pre svega kao „preventivni policajac“, tako da bi i srpske trupe učestvovale a njeni vojnici i ginuli u vojnim misijama u kojima bi štitili tuđe interese.

4. Reč je o vojnoj organizaciji koja je na prostorima bivše Jugoslavije učestvovala u nizu akcija u kojima je srpska strana bila gubitnik, pa je naše eventualno članstvo u tom savezu u velikoj meri zakasnelo.

5. Iako više ne postoji Varšavski pakt, u Rusiji smatraju da je NATO okrenut protiv ove zemlje, tako da bi srpsko svrstavanje na stranu zapadne alijanse bilo i svrstavanje protiv našeg tradicionalnog saveznika.

6. Članstvo Srbije u NATO je moguće samo ako ogromna materijalna šteta nastala bombardovanjem bude nadoknađena.

7. Za uspešan razvoj Srbiji nije potrebno vojno svrstavanje nego snažna privreda, što pokazuje primer bezbednosno neutralnih evropskih zemalja.

8. Pripadnost vojnom savezu pretpostavlja kupovinu oružja od najmoćnije države saveza, uz gašenje sopstvene namenske industrije.

S druge strane, evo nekoliko argumenata autora u prilog NATO članstvu:

1. Ako je Srbija vojno neutralna, opet će se razlikovati od zemalja u okruženju, što može da bude izvor novih konflikata.

2. Bolje je biti član moćnog vojnog saveza koji odlučuje o bezbednosnim pitanjima nego država „na meniju“ te iste vojne alijanse.

3. Vojno neutralne države izdvajaju veća sredstva iz budžeta nego države članice NATO, što pokazuje primer Švedske i Mađarske.

4. Srbija ne može stalno da se vraća u devedesete godine i na loša iskustva iz tog perioda nego je vreme da se okrene budućnosti.

5. U politici, a pogotovo u odnosima između država vladaju interesi, a ne emocije.

6. Najveći broj članica EU su i u NATO, tako da je reč o dva komplementarna saveza.

7. Vojna neutralnost nije naša tradicija, pa nas ona ni sada ne obavezuje.

8. Članstvo u NATO nije uslov, ali je preporuka za članstvo u EU.

Teško je reći koji je od ovih argumenata važniji, ali na nekom referendumskom tasu razlike među njima bi se svakako iskazale.