Ако неће да буде вечита жртва и талац једне сулуде политике, Србија мора у НАТО, јер своју државну кућу мора да зида на својим старим и победничким темељима. А референдум? Зашто да не. Лакше га је организовати и јефтинији је од гласања у парламенту.

Срби као народ, и то емотиван народ, врло су склони да на свакакве вести шкргућу зубима. Срби кад шкргућу зубима забораве своју незапосленост, бедан стандард, неваспитану и проблематичну децу и сматрају да ће се све решити ако се што више љуте.

Када уђемо у НАТО како ћемо да установимо јесу ли нам тајно сместили и атомско оружје на нашој територији? Само чекићем и лупкањем. Ако нам то не дозволе, онда да пустимо краву на локацију где сумњамо да су ускладиштене атомске бомбе.

„Мислим да се подразумева да ће НАТО и ЕУ довршити свој задатак на подручју Балкана. Сачекаће сређивање прилика у Босни и Херцеговини, на Косову и Србији, након чега не сумњам да ће цео балкански регион постати интегрални део европског континента.

Потпуно је несувисло жалити се на неправедност света подељеног на моћне и на оне који то нису, а истовремено вољно и свесно прихватити улогу немоћних и потлачених. Здрав разум и свакодневна искуства нам казују да постоји много нијанси ’сивога’ између црно-беле слике добра и зла.

Будућност односа Србије и НАТО пакта зависиће од будућности Северноатлантске алијансе. Најбитније је питање смисла такве организације после распада Варшавског пакта. Неки озбиљни проблеми се могу наслутити, а тичу се саме хомогености и компактности НАТО-а у вези мисије у Авганистану.

НАТО није више онај исти војни савез 12 држава оснивача, који је створен као одговор на почетак сукоба на релацији Запад-Исток. Данас је то политичко-војни савез 28 држава, који је широко прихваћен као суштински елемент међународног безбедносног поретка.

За НАТО, као и за остале међународне организације, важно је да Београд настави да спроводи конструктивну политику у односу на Косово. Нарочито се надам да Београд неће охрабривати косовске Србе да не учествују на предстојећим изборима.

Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Килаво војно дејство НАТО-а у Авганистану осветљава један већи проблем. Не само што су већина нових чланица савеза, у најбољем случају, споредни војни играчи, него су чак и традиционални главни европски савезници дозволили себи да им опадне одбрамбена моћ.