Predsednički izbori i Crna Gora na novoj prekretnici

U senci rata u Ukrajini koji već više od godinu dana boji globalno-političku scenu, i dramatičnih evroameričkih pokušaja da se "preko noći" razreši višedecenijski kosmetski čvor koji proteklih meseci senče politički život regiona, u susednoj Crnoj Gori odvijala se kampanja za predstojeće predsedničke izbore. Vanredne okolnosti u kojima zbog dešavanja na istoku Evrope živi ceo kontinent, ali i znatni delovi ostatka sveta, učinile su da predizborna kampanja bude vremenski "komprimirana" u donedavno nezamislivih dvadesetak dana. A njen početak obeležio je govor još uvek aktualnog predsednika države i jednog od predsedničkih kandidata na tribini u jednoj crnogorskoj varošici na granici sa Albanijom u kojem je, između ostalog, svojim protivkandidatima na izborima poručio da će ga pobediti "taman onako kako ste pobjeđivali tokom svih prethodnih decenija".

Ova Đukanovićeva poruka čini nam se značajnom iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što se njome nagoveštavaju, istina ne i neočekivane, izborne neregularnosti bar u onih nekoliko opština, uglavnom sa bošnjačkom ili albanskom većinom, u kojima je i nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora Đukanovićev DPS ostao na vlasti. Drugi i ne manje važan razlog je taj što ona bolno svedoči o razmerama neuspeha čak dve post-depeesovske crnogorske vlade u proteklih tridesetak meseci da se razračunaju sa mračnim nasleđem jednog koruptivnog, kleptokratskog i kriminogenog režima čiji najprominentniji izdanak je bio i ostao upravo Milo Đukanović.

Kada nema na raspolaganju valjane argumente za svoje čudovišne stavove, a za takve se argumenti ni ne mogu imati, Đukanović po "običajnom pravilu" svoje troipodecenijske vladavine Crnom Gorom poseže za silom i nasiljem poput onog za kojim su njegove pristalice posegnule pre nekoliko dana u politički mu privrženom "prijestonom" Cetinju pokušavajući da spreče održavanje predizborne konvencije jednog od njegovih konkurenata na predstojećim izborima

Tako danas, umesto da nas, kako umesno primeti jedna od učesnica u tekućoj izbornoj kampanji, to lice gleda sa neke od državnih ili međunarodnih poternica, a mi dodajemo: ili već odavno iza rešetaka nekog crnogorskog ili inostranog, recimo italijanskog zatvora, ono nam se s kanala državne televizije obraća u svojstvu pretendenta na još jedan, ko-zna koji-po-redu mandat na funkciji "prvog čoveka" države. Više je faktora koji su tome doprineli, ali da među njima nije bilo i onog ključnog – prećutne podrške evroatlantske političke vrhuške Đukanovićevom o(p)stanku u političkom životu Crne Gore i nakon svih saznanja o njegovom moralno-političkom "liku i delu", glasački listić za ovonedeljne izbore bi zasigurno izgledao znatno drugačije nego što izgleda.

Nije po zlu najčuveniji Nikšićanin u svom predizbornom prevarnom reklamerstvu zaboravio da se osvrne i na "noseći stub" svog političkog vjeruju – svoje delirično antisrpstvo koje je političke prilike u Crnoj Gori za proteklih petnaestak godina dovelo do ivice građanskog rata, a odnose sa susednom Srbijom degradiralo na najnižu tačku u njihovoj dugoj istoriji. Ono što je zadnjih deceniju i po činio u svom očajničkom identitetsko-inženjerijskom pokušaju da pribavi temelje nečemu što nikada nije ni trebalo da nastane, Đukanović danas imenuje pukom "borbom protiv velikosrpskog nacionalizma koji ima potrebu da uređuje život Srba izvan Srbije". Pritom najdugovečniji političar na prostorima nekadašnje Jugoslavije ne precizira ni šta je to "velikosrpsko" ni šta je "nacionalističko" u legitimnim nastojanjima Srbije da se obezbede osnovna građanska i politička prava Srba u državama regiona u kojima čine brojčano značajnu nacionalnu zajednicu, pa i u susednoj Crnoj Gori.

No, kada nema na raspolaganju valjane argumente za svoje čudovišne stavove, a za takve se argumenti ni ne mogu imati, Đukanović po "običajnom pravilu" svoje troipodecenijske vladavine Crnom Gorom poseže za silom i nasiljem poput onog za kojim su njegove pristalice posegnule pre nekoliko dana u politički mu privrženom "prijestonom" Cetinju pokušavajući da spreče održavanje predizborne konvencije jednog od njegovih konkurenata na predstojećim izborima, prepozatog kao nedovoljno antisrpski orijentisanog. A kada je reč o pomenutoj krivici Srbije za stanje srpsko-crnogorskih odnosa, ona se sastoji samo u jednom – odluci da prizna rezultate neregularnog ("pokradenog") referenduma kojim je 2006. g. Crna Gora stekla nezavisnost, a ubrzo potom i međunarodno-pravni subjektivitet. Tadašnji srbijanski ulazak u "pogrešan voz" nelegalno stečene crnogorske samostalnosti proizveo je i sve potonje njegove za Srbiju "pogrešne stanice", pa i ovu poslednju na kojoj nam se Đukanovićev lik smeši sa predizbornih plakata po podgoričkim i inim crnogorskim zidovima i bilbordima, a iz njegovih aktualnih filipika kipti razobručeno i manično antisrpstvo.

Od njega kao takvog nemoguće je bilo ne očekivati da će u marketinške svrhe maksimalno iskoristiti i antisrpske simboličke potencijale jednog od zločina u ratovima za jugoslovensko teritorijalno nasleđe, onog počinjenog u mitskoj Srebrenici. Oni koji poriču genocidni karakter tog zločina, decidan je dokazano "tankoćutni" i "empatični" Đukanović u svom predizbornom obraćanju stanovnicima jednog od crnogorskih gradova s većinski muslimanskim stanovništvom, "bili bi spremni i da ga ponove". Tako ovaj "dinosaurus" crnogorske političke scene praktikuje svoj koncept multinacionalnog i multikulturnog sklada u državi s tridesetak procenata stanovnika koji se izjašnjavaju kao Srbi, sklada za koji se, kako sam kaže, "gorljivo zalagao" i za koji će nastaviti da se zalaže kao, uveren je, novi/stari predsednik Crne Gore.

***

Nije jedan od najbogatijih Zemljana i predsednik jedne od najsiromašnijih država na svetu u svojim predizbornim obraćanjima propustio da obeća građanima bolji životni standard, precizirajući da se do njega može doći različitim putevima, ali je samo jedan održiv i ispravan. "Morate najprije stvoriti neko dobro da biste ga mogli podijeliti; ako ne stvorite prethodno dobro, onda stvarate iluziju ljudima da mogu živjeti bez rezultata rada, da mogu živjeti od kredita, a to je, kao što znamo, nemoguće i domaćinstvu i državi", zaključuje Đukanović. A da sebe i svoje "domaćinstvo", odnosno najužu porodicu i nekoliko najbliskijih mu kompanjona, prijatelja i kumova ne bi izložio takvoj, "pogibeljnoj" opasnosti znameniti Rastočanin je na vreme krenuo s prisvajanjem državne imovine, finansijskih sredstava iz njenog budžeta, sa švercom nafte i naftnih derivata, duvana i narkotika, a potom i "pranjem" nelegalno stečenog novca...

Prema pisanju londonskog Independenta još iz 2010. godine, Đukanovićeva imovina je već tada dostizala vrednost od neverovatnih 10 miliona funti (oko 11,5 miliona USA dolara) i svrstala ga među dvadeset najbogatijih državnika na planeti

Summa summarum, prema pisanju londonskog Independenta još iz 2010. godine, Đukanovićeva imovina je već tada dostizala vrednost od neverovatnih 10 miliona funti (oko 11,5 miliona USA dolara) i svrstala ga među dvadeset najbogatijih državnika na planeti. Takav pljačkaški projekat bilo je, razume se moguće realizovati samo na temeljima samostalne, iz zajednice sa Srbijom "istrgnute" Crne Gore, čime su i kontrolni mehanizmi saveznih javno-finansijskih i monetarnih vlasti, procenio je Đukanović, zauvek gurnuti daleko od njenih granica. A "prašinu u oči" građanima dok projekat traje, a traje i kraj mu se ne nazire, obezbeđuje stalno mahanje velikosrpskim baukom od kojeg Crnu Goru može, neprestano se poručuje, da spase samo Đukanović lično i vlada njegove zloglasne Demokratske partije socijalista.

Iz istih razloga crnogorski autokrata panično odbija i samu pomisao da bi Crna Gora, dok "čeka Godoa" zvanog članstvo u Evropskoj uniji, mogla da pristupi regionalnoj, prevashodno ekonomskoj inicijativi, poznatoj pod imenom "Otvoreni Balkan" kojoj su dosad pristupile tri države regiona: Srbija, Severna Makedonija i Albanija, a od koje će, prema procenama srpskih ekonomista, najmanje koristi imati Srbija. Prema uvidima Mila Đukanovića upravo je obrnuto: inicijativa je u interesu samo jedne države, jasno je i koje, pa bi pristupanje Crne Gore istoj bilo neodgovorno i protivno njenim interesima, štaviše, ravno, nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC, "novoj veleizdaji" koja bi onog ko je počini "vodila direktno na sud". Jer, ponovimo to, samo izolovana, iz svih regionalnih dešavanja izopštena, a sa Srbijom konstantno konfrontirana Crna Gora, može biti tretirana kao Đukanovićev lični feud podatan za dalje pljačkanje ono malo njegovog preostalog bogatstva koje već nije prešlo u Đukanovićeve i ruke njegove malobrojne gramzive i amoralne klike.

Imajući u vidu sve prethodno, nije teško pretpostaviti u kom ključu kandidat pod rednim brojem 1. na izbornom listiću za preksutrašnje izbore tumači nastojanja na kulturnom objedinjavanju srpskih etničkih prostora kolokvijalno nazvana "srpski svet". Po njegovom mišljenju to nije ništa drugo do eufemistički naziv za "Veliku Srbiju" projektovanu, drži on, u strateškim dokumentima Srbije još polovinom 19. veka. "Nažalost, ljudi koji danas vode Crnu Goru povlađuju tim retrogradnim politikama, a te politike su u tijesnom dosluhu s ruskim imperijalnim interesima na Balkanu, onim interesima kojima Rusija želi da odvrati balkanske države od njihove evropske i evroatlantske budućnosti", ekskluzivna su "saznanja" Mila Đukanovića.

***

U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek kada se drugi njima okoriste, govorio je svojevremeno literarni gorostas iz Jasne Poljane Lav Nikolajevič Tolstoj. Crnogorski birači su, reklo bi se, poodavno primetili sve greške post-depeesovskih političkih "garnitura", koje su bile onaj "nužan i dovoljan uslov" za Đukanovićevu političku restauraciju i njegovo ponovno aspiriranje na najvišu funkciju u državi. Treba se, ipak, nadati da oni u nedelju neće dozvoliti da se on njima i do kraja okoristi, već će ga svojim izjašnjavanjem otpremiti u političku prošlost Crne Gore, a na skorim prevremenim parlamentarnim izborima i definitivno staviti tačku na jedno od najsramnijih poglavlja novije crnogorske istorije, koje će buduća crnogorska pokolenja zasigurno nastojati što pre da zaborave.

Autorka je viša naučna saradnica Instituta za političke studije u Beogradu