Отворено писмо Миодрагу Живковићу, предсједнику Либералне партије Црне Горе

Подгорица, 18. маја 2008. године

Уважени господине Живковићу,

Читајући ваш ауторски текст о (не)приликама у постреферендумској Црној Гори, који је агенција «Мина» објавила 17. маја ове године, дошао сам до закључка да се у понечему у потпуности слажемо.

Сагласан сам, наиме, са вашим мишљењем да је Црна Гора у свим до сада познатим облицима државности, и као књажевина и као краљевина, и као авнојска и као постјугословенска творевина, била и остала друштво насиља и неслободе. Под свим , дакле, режимима - били они црногорски или антицрногорски, српски или антисрпски, свеједно је... То је очигледан напредак у вашем политичком промишљању. Али, господине Живковићу, ви никако да се запитате: шта узрокује ту, за сваког слободомислећег човјека застрашујућу чињеницу? А њен узрок је била и остала борба свих овдашњих режима против српског интегрализма и њихова потреба да Црну Гору претворе у приватну прћију. Од књаза Данила до Ђукановића свима њима главобољу задаје постојање српског народа на њеном тлу јер сваки народ, па и српски, природно тежи уједињењу. При постојању неупоредиво веће и у сваком смислу моћније, просперитетније и развијене Србије то се аутоматски претвара у проблем за сваку овдашњу власт. Свака власт, па макар она била и «најсрпскија», због тога мора да врши утјеривање црногорског идентитета. И ето друштва насиља и неслободе.

У вријеме «обије наше монархије» то утјеривање је вршено планском производњом психологије цетињско-катунског надсрпства, онога што се и данас јасно види на фотографијама ондашњих патетичних цетињских дворјана, на којима стоје у свитним ношњама, намрачених обрва и неприродно затегнутих рамена, са складиштима кубура и јатагана задјенутих за тромболосе. А данас се то утјеривање врши политиком дрљевићевско-усташке визије Црне Горе. И онда је Цетиње за себе вјеровало, као што и сада вјерује, да је – долина богова! Иза те и такве психологије нити је тада стајало нити данас стоји ишта друго до «сукање јуначких бркова» и биједа доушничког додворавања онима «на положају». Ако изузмемо двадесетак година из времена Краљевине Југославије, о грађанској еманципацији ту никада није било ни говора. А и оно мало грађанства што је одњеговано у том периоду, касније су побили «најбољи синови народа и народности». Тим и таквим утјеривањем идентитета је стварана и обликована данашња црногорска нација, а у њене темеље су узидане кости невиних жртава овдашњег властољубља и властохљепља.

Господине Живковићу, ви, Славко и Весна Перовићи и сви ваши бивши посланици, дјелујете крајње комично кад у парламенту држите оне ваше чувене тираде «онима с лијева и онима с десна» о томе како су недостојни да разумију узвишеност ваших визионарских погледа. Свих ових година грлато критикујете популизам и «великосрпски» национализам, а никако да објасните у чему је суштинска разлика између Милошевићевог и вашег сировог цетињско-катунског популизма и национализма? Не мислите, ваљда, да су сви они покличи «Србе на врбе», «Ристо сотоно», «Убиј, закољи да Србин не постоји», «Црне Горо, мила мати, ноћас ћемо Србе клати» и тако даље и томе слично – у складу са цивилизованим понашањем; да је цивилизовано ножевима масакрирати ђаке Цетињске Богословије, каменицама засипати Цетињски манастир и осамнаест година са Цетиња простачки емитовати мржњу према свему што има српски предзнак?

Ви либерали сте ти који су ударили темеље овој и оваквој Црној Гори, јер је Ђукановић само преузео ваш модел. И немојте сада да јадикујете, ни ви нити они интелектуалци окупљени око «Вијести» и «Монитора». Ако, међутим, стварно желите да мијењате црногорско друштво на боље, онда ћете морати да престанете са производњом мржње и лијепљењем етикета нама Србима. Једноставно, ми нијесмо и нећемо да будемо национални Црногорци. И то није питање никакве наше митоманије, јер сте управо ви, данашњи национаслни Црногорци, митомани и ви ту вашу особину приписујете нама. Ви либерали сте рестаурирали мит о црногорској држави, ви сте је до краја обоготворили. Држава је пуних осамнаест година ваша једина религија као што је некад држава била Мусолинијева религија. И сад вам је проблем што је то златно теле, умјесто у вашу, узрасло у Ђукановићеву златну краву музару.

За нас Србе је у овом тренутку најважније да се одупремо асимилацији. А у томе је власт одувијек имала као што и данас има вашу нескривену подршку. Не чудите се онда због чега нам је ближи Крушевац од Цетиња. Хајде да овога пута оставимо историјске приче о тим двама градовима. У Крушевцу, господине Живковићу, постоји «Мерима», позната фабрика сапуна, а на Цетињу нема ничега до варварске митоманије и мржње према Србима. И не чудите се што ми Срби, чији су преци некад на «добар дан људи» одговарали са «људи су на Цетињу», данас Цетиње доживљавамо као Ливно или Дувно из времена Павелићеве НДХ. На крају крајева, ми смо историјски народ, има нас десет милиона, имамо моћну културу и духовност чији континуитет траје преко хиљаду година и немамо никакве потребе да с коња прелазимо на магарца. Ко је луд да се одриче, рецимо, једног Кустурице због Бранка Балетића, Милорада Павића због Николаидиса, Андрића и Црњанског због Цимеше и Ћена Зековића, Миодрага Булатовића због Брковића, САНУ због ДАНУ, Новака Ђоковића због нечега што овдје има тек ендемски облик?

Дакле, уколико желите да мијењате друштво насиља и неслободе, онда прво подржите српски народ у његовој борби за права која му је држава погазила. Одустаните од намјере да нас преводите у новоцрногорски идентитет и јавно признајте чињеницу да смо ми Срби из Црне Горе и ви, национални Црногорци двије засебне националне заједнице. Па онда лијепо: нама Вук Караџић - вама Аднан Чиргић, нама Црква – вама централни комитет (пошто сте ионако атеисти), нама 32 одсто чиновника у државним органима и институцијама - вама 43 одсто, нашој дјеци наставу на нашем - вашој на вашем језику... И онда да покушамо да живимо као добре комшије. У супротном, што се нас Срба тиче, између вас и Ђукановића нема никакве суштинске разлике.

С дужним поштовањем,

Аутор је члан Управног одбора Српског народног вијећа Црне Горе