Milo, gospodar Srba iz Crne Gore

„Bolje jedno toplo pivo nego četir ladna

Bolje ljubit staru babu nego curu mladu“

Antonije Pušić

(tipičan savet beogradskog Crnogorca zemljacima u postojbini)

U vezi Crne Gore je najlakše biti politički analitičar, shvaćeno u značenju uobičajenom u svetu, tj. osoba koja na osnovu evidentnih činjenica uočava trendove i predviđa događaje. „Diljem“ srpskih zemalja, međutim, biti analitičar uglavnom znači prorokovati „što se babi snilo“, a posle opravdavati zašto se nije „zbilo“, uz pripadajući i podrazumevajući položaj i prinadležnosti „od baba“. Ukoliko ono što se zbilo bude drastično drugačije od babinih snova, ovdašnji situirani dobro plaćeni analitičari događaj jednostavno prećute, ma koliko bio značajan za narod. U prevodu, komentara na protekle „beznačajne“ izbore u Crnoj Gori – nema, a autor ovog teksta je po ko zna koji put ispao „glup u društvu“ što je predvideo ono što se nijednoj babi ne dopada. Da se podsetimo na „mračna“ predviđanja i „gnusne“ konstatacije izrečene uoči zakazivanja izbora u Crnoj Gori u tekstu „Nada i đakuzi kada“.1

Da počnemo od kraja: „Ukoliko predizborne teme ponovo budu uobičajene tričarije, trijumf DPS-a na predstojećim izborima je gotovo zakonomeran“. Pravi je mazohizam predviđati pobedu tog „arhineprijatelja srpstva“, izvojevanu zaslugom čestite srpske opozicije i NVO sektora savetovanih od eminentnih beogradskih znalaca i najuglednijih starih i novopečenih terazijskih Crnogoraca.

„Ako opozicija ne dođe k-sebi, građani i građanke će po svoj prilici „birati“ između jedne jedine opcije raspoređene u vidu brojnih stranaka marketinški primerenih prema svačijem ukusu.“ Opozicija ne samo da nije došla k-sebi, već je, savetovana od znalaca i marketinških gurua, prevazišla i DPS i svoje uzore srbijanski DS i G17 plus, u evrounijatskim verbalnim ispraznostima i besmislicama. Tako su Crnogorci ipak dobili mogućnost izbora – svoja kakva takva (privatna/mikro/mafijaška) država ili EU golub na visokoj grani. Primer kako je prošla bratska Srbija očigledno im je bio inspirativan. Milo i Sveto, kao i svi „mafijaši“ imaju nezgodnu osobinu da novac traže tamo gde ga ima (Rusija, Arapske zemlje), pa su svojoj zemlji obezbedili strane inevesticije u iznosu koji čestiti Dinkić/Tadić svom biračkom telu mogu samo da obećavaju „tijekom“ mnogobrojnih izbora.

„Ideološki jaz između suverenističkih i „prosrpskih“ birača gotovo i da ne postoji“ što je shvatio (gle čuda baš) režim projektujući svoju izopačenu verziju Narodne sloge u planiranoj bratstvo-jedinstvo koaliciji samozvanih Bošnjaka, Hrvata, Crnogoraca i Srba, koja se realizovala bez ovih poslednjih, jer je Narodna stranka preferirala (i ostala usamljena u tome) „pravu“ Narodnu slogu – ujedinjenje kompletne opozicije. Zavidnu naknadnu pamet ispoljio je jedan od „minera“ ove ideje, Nebojša Medojević kada je, nakon objavljivanja rezultata izbora, izjavio da bi „..opozicija, da je nastupila na zajedničkoj listi, pobijedila DPS koji je sa 50 odsto glasova dobio 60 odsto mandata.“

Shvatilo je i vođstvo jedine stranke za koju je na minulim izborima glasalo znatno više birača nego pre tri godine – SNP. Tu partiju u koaliciji sa NS i DSS na prethodnim izborima zaokružilo je 47,7 hiljada birača, dok je na proteklim sama zadobila poverenje 54,5 hiljada građana. Ako se ima u vidu da je Narodnjačka koalicija osvojila oko 10 hiljada glasova i ukoliko pretpostavimo da je to bila snaga NS i DSS pre tri godine, onda je SNP porasla za oko 16 hiljada glasova.

Najveći gubitnik izbora nezasluženo je Narodna stranka, koja je uoči izbora insistirala na ujedinjenju kompletne opozicije, a svoju kampanju i nakon odbacivanja ove ideje zasnivala na zalaganju za pomirenje. „Mislim na pomirenje koje se treba desiti unutar pravoslavnog naroda. Dok god postoji ta vještačka podjela među nama dok god nas dijele, zavađaju, suprotstavljaju, neće biti sreće ni za nas, ni za Crnu Goru”, (tako je) govorio Petar Popović. U ovom tekstu se nećemo baviti time zašto se pomirenje ne odnosi i na katolički i muslimanski „narod“, no, možda i to ima veze sa njihovim neuspehom.

Tek, „Današnja opozicija (radi upravo suprotno i) sama sebe parcelizacijom ciljnih grupa matematički osuđuje na poraze, a DPS „baš to i hoće“. Izvršni direktor CEMI-ja Zlatko Vujović izjavio je da je ove izbore označio velik postotak rasutih glasova, između 12 i 15 posto. Bilo je čak 5.828 nevažećih listića „To može da znači da su DPS-SDP-HGI-BS na birališta praktično izvele sve svoje pristalice i da će u novom sazivu parlamenta biti snažniji za pet mandata zahvaljući rasipanju i apstinenciji opozicionih glasača.“

„Prosuti glasovi birača koji su glasali za stranke koje nijesu uspjele da uđu u parlament, doprinijeli su pobjedi DPS-a“, izjavio je i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić.

Evo kako izgleda rasipanje broja glasova stranaka koje nisu prešle cenzus. Ko je apstinirao pokazaćemo kasnije.

Rasipanje „srpskih“ glasova: Srpska nacionalna lista 4.291

Otadžbinska srpska stranka 2.446

Koalicija NS i DSS 9.448 glasova, nedostajalo 447 da pređu cenzus

Ukupno 16.185

Rasipanje suverenističkih glasova: LP-DC 8.777 glasova

„Bošnjaci i Muslimani zajedno, jedno“ 3.489

Crnogorski komunisti 1.594

Ukupno: 13.860

Plus Stranka penzionera 7.691

Ukupno 21.551 – više od npr. Pokreta za promjene (19.546)

Sa ukupno 37.736 rasutih glasova i 5.828 nevažećih listića ova „koalicija“ bi bila trećeplasirana sa 43.564 glasova, nešto manje od drugoplasirane SNP (54.545), a znatno više od lidera opozicije sa prošlih izbora današnje Nove (29.885)

A sada da pogledamo šta birači misle o strankama koje se zalažu za „definitivnu dihotomiju pravoslavnog naroda na Srbe i Crnogorce“. Nova je „osvojila“ oko 33.000 glasova manje nego Mandić pre godinu. Najveći gubitak imala je u najvećim opštinama po broju birača – Podgorici (oko 5.300), Nikšiću (2.400), Bijelom Polju(1.900), Pljevljima(1.660), Beranama( 1.570), Baru (900)... Sve u gradovima gde je SNP koja zagovara „jedinstveni pravoslavni državotvorni narod“ u velikom plusu (u Podgorici za oko 3.350 birača, Nikšiću 1.800, Herceg Novom 1.600, Bijelom Polju 700, Baru 330...). Otadžbinska srpska stranka i Srpska nacionalna lista nisu bile ni blizu cenzusa. S druge strane, prvi put se desilo da (otpadni) Liberali ne pređu cenzus čak ni u koaliciji sa „dihotomističkim“ otcepljenim krilom PZP – novoosnovanim Demokratskim centrom, a za PzP je glasalo 37.000 manje nego za Medojevića na predsedničkim izborima.

A sad ono „najbogohulnije“ „Teško je ne primetiti da opozicioni potencijal leži u suverenističkom biračkom telu... njima se uoči izbora ne obraća ni DPS ni opozicija, jer se „podrazumeva“ kome idu, tačnije kome ne idu njihovi glasovi.“ Vladajuća koalicija i pored trijumfa zabeležila je pad poverenja u svim tradicionalno „suverenističkim“ gradovima – najveći „minus“ u Nikšiću gde je osvojila oko 740 glasova manje nego pre tri godine, a proporcionalno najveći u nekadašnjem bastionu liberala na Cetinju (- 670), zatim u Ulcinju (- 540), Kotoru (- 270). I u „srpskom“ Herceg Novom gde je savez predvođen DPS-om zaokružilo više građana nego sve ostale partije zajedno, manje je (u „srpskim“ sredinama inače vrlo disciplinovanih) „režimlija“ nego 2006, za oko 540 glasova. Rasutih suverenističkih glasova (Koaliciji LP-DC ) je bilo svega 13.860, računajući i 3.489 „manjinističkih“ bošnjačkih, a Pokret za promjene je osvojio 26.000 glasova manje nego na prošlim izborima. Deo tih glasača je svakako među onih 16.000 za koliko je napredovala SNP, no, većina od njih ipak su suverenisti. Gde se „denuše“ suverenistički glasači? DPSova koalicija je trijumfovala sa manje suverenističkih glasača, dok su ostale montenegrinske stranke (LP, PZP, DC) „pukle“ kao nikada u istoriji. Srđan Milić je ovako prokomentarisao protekle izbore: „Najjača partija u Crnoj Gori (je) ona koju „podržava“ oko 170 hiljada ljudi, koji juče nijesu izašli na izbore.“ Očigledno, još uvek se podrazumeva kome ne idu, ali se više ne podrazumeva kome idu suverenistički glasovi.

Čijim glasovima je DPS koalicija osvojila oko 3,5 hiljada glasova više u poređenju sa prethodnim parlamentarnim izborima održanim u septembru 2006, ako je u suverenističkim sredinama „u minusu“, a u manjinskim „na istom“? Najbolje je prošla u Budvi gde je osvojila oko 1.370 glasova više u odnosu na parlamentarne izbore 2006, u Beranama gde su popravili svoj skor za 680 glasova, što je za 1.100 glasova više nego sve ostale partije, u Herceg Novom gde je osvojila više glasova od svih ostalih zajedno, u Podgorici za više od 600 glasača. Na lokalnim izborima koalicija „Dobri ljudi-evropska Budva“ osvojila je čak više od 70 odsto glasova. Od ukupno izašlih 9.565 čak 6.652 je glasalo za DPS i SDP. U pitanju su, bez izuzetka, sredine u kojima su deklarisani Srbi većina u odnosu na deklarisane Crnogorce ili bar u približnom procentu.

Da li je novi, do sada najveći trijumf Mila/familije „propast naroda serbskog“ ili početak uspostavljanja jedinstvenog političkog naroda (tuđinski – nacije) jedne od tri nezavisne srpske države, kao preduslova buduće demokratije i suvereniteta naroda? Da li narod ta „stoka grdna“, po ko zna koji put nije shvatio briljantne ideje (uvek istih) očeva nacije srbske, kao što je objasnio Momčilo Vuksanović, u doba Miloševića poglavica severnih plemena, a sada to isto samo u evropskom ruhu (vođa srpske manjinističke liste): „Srbi u Crnoj Gori nijesu u velikom broju glasali za tu listu zato što se birači ne ponašaju kao oni u razvijenom svijetu i glasaju za one najbolje“. Eeee, kad će njegovi zaostali saplemenici shvatiti ko je najbolji?

Zebnju da je ipak u pitanju „propast naroda serbskog“ pojačava i najava nekih budućih strateških poteza „arhineprijatelja srpstva“ Đukanovića, poput izgradnje autoputa do Srbije. Poznato je da je ova, po vrhunskim ekspertima (Rašeta-Ilić), budalaština (zbog malog protoka saobraćaja na Ibarskoj, svega 4 puta većeg nego na deonici Zagreb-Split) i štetna (po koncesionara u doba krize) rabota, napuštena sa gnušanjem od strane srbijanskog rukovodstva. A poznato je i kako je na jedinstvo napaćenog hrvatskog naroda i stabilnost države delovao autoput Zagreb-Split. A kada se tome doda i neodustajanje od oslanjanja na „prljave“ ruske i arapske investicije i neispunjavanje evropskih standarda?! Strašno.