Grobari srpskog pitanja

U BRCG su se dogodili još jedni izbori. Kao što su autor i drugi saradnici Slobodne misli upozoravali, i ove izbore je režim iskoristio za potvrdu svoje „demokratičnosti“, a opozicija poslužila kao ikebana. Rezultati su bili očekivani. Koalicija DPSDP sa HGI i BS je dobila apsolutnu većinu. SNP je značajno napredovao zahvaljući novim licima i savremenom pristupu Srđana Milića i Saše Damjanovića. NSD je dobila 55 odsto ili 35 hiljada glasova manje nego Andrija Mandić na predsjedničkim izborima u aprilu 2008, dok je PZP poslije iznevjerenih očekivanja i Srba i Crnogoraca spao na čuvenih 6,3 odsto. NS i DSS su konačno ostali bez poslaničkih plata, a SNL nije uspjela da ubijedi srpsko biračko tijelo da može išta da učini za zaštitu prava Srba, posebno imajući u vidu sastav poslaničke liste.

Ko u suštini ne poznaje stanje u BRCG pomislio bi da je glavni razlog za raspisivanje izbora bila ekonomska kriza koja će BRCG zadesiti tek sredinom godine, usled štete koju je nanio finansijski sektor i konačno ispoljene nekonkurentnosti crnogorske privrede (bilo da se radi o KAP-u, Željezari ili turističkoj ponudi). Režim, siguran u pobjedu zahvaljući snažnoj infrastrukturi koju je izgradio, kontroli svih resursa na privatnom posjedu, uključujući i takozvanu opoziciju, izbore je odradio u trećoj brzini.

Ipak, uspjeli su da postignu jedan veći uspjeh od pobjede na ovim izborima: da na neko vrijeme zatvori srpsko pitanje u BRCG kao jedini mogući izvor nestabilnosti u idućem srednjeročnom periodu.

Obezbjeđenjem značajnih finansijskih sredstava i medijske podrške novoformiranoj Novoj srpskoj demokratiji, nastaloj iz bivše Srpske narodne stranke, Milo Đukanović je, preko svojih tajkuna, uspio da izmijeni suštinu ideologije SNS, na kojoj je ova postala najjača srpska politička snaga. Tako su ideologija zaštite prava Srba i očuvanje identiteta zamijenjeni komičnom pričom takozvanih eksperata o očuvanju KAP-a, borbi protiv privatizacije Elektroprivrede, većim penzijama i platama u javnoj upravi i sličnim demagoškim pričama dovedenim do vrhunca na čuvenom okruglom stolu na kojem su učestvovali čelnici NSD.

Posledica gašenja SNS i potpunog ideološkog zaokreta, koji je podržao i Jevrem Brković, jeste gubitak većine glasova i potpuno razočaranje srpskog biračkog tijela u svoje političke predstavnike. Šta je to moglo da utiče da Mandić i Danilović napuste platformu koja im je donosila rezultate, a koja je vodila do postavljanja srpskog kao ključnog pitanja u nezavisnoj BRCG? Da li su oni toliko nepametni političari da su mogli da naprave ovakvu grešku? Imajući u vidu da su im posledice ovakvog zaokreta bile više puta predočene iz vrha Političkog savjeta bivše SNS i saradnika Slobodne misli, jasno je da ovo ne može biti validna pretpostavka. Povrh toga, upadljivo raskošnija kampanja od prethodnih bez objašnjenja “odakle vam lova frajeri” za onoliki broj bilborda, postera i reklamnih spotova na televizijama, te znatno lagodniji život lidera NSD, navodi nas na zaključak da su postojali neki tajni dobrotvori, koji su za uzvrat nešto i morali da dobiju.

Kao što jedan moj prijatelj reče, zbog svega gore navedenog, NSD se u slobodnom padu sa 64 hiljade glasova na dan 29. marta našla na 29 hiljada. Da se izbori održavaju danas, ova stranka ne bi dosegla ni 20 hiljada. Autor joj predviđa borbu za cenzus na idućim parlamentarnim izborima. Ovo prije svega iz razloga što NSD nema ideologiju niti tradiciju, kojom su se dičile neke druge stranke koje su nestale sa scene. Dakle, ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko ko nije zainteresovan za lične interese Andrije Mandića i Gorana Danilovića glasao za njih.

Zbunjeni srpski birači nisu imali opciju na ovim izborima. Zato je dio njih glasao SNP, a dio ostao kod kuće znajući da se na ovim izborima ništa ne bira. Onih 29 hiljada koji su glasali NSD učinili su to po navici i automatizmu – bolje glasati nekog nego ostaviti glas režimu.

Većina Srba je zaključila da su Mandić i Danilović aktivirani kako bi se spriječilo postavljanje na dnevni red ključnog pitanja u BRCG: srpskog pitanja. Vrh NSD je između teške i dugotrajne borbe za prava Srba i ugodne takozvane opozicione klupe i ostvarenja ličnih interesa izabrao ovo drugo. Zato su Mandić i Danilović grobari srpskog pitanja u BRCG.

Na kraju, ostaje pitanje: Da li će Srbi u BRCG dočekati pojavu svojih istinskih predstavnika na političkoj sceni ili će kao narod nestati sa ovog prostora?