Crna Gora uzvraća udarac - Tragom kolosalnog pada rejtinga DPS

Kada je objavljeno najnovije istraživanje javnog mnjenja, verovatno je većina nas, videvši strmoglavi pad rejtinga vladajuće partije, pomislila: „Je li moguće, da je CEDEM konačno plasirao objektivnu anketu?“. Ipak, odgovor na ovo pitanje nije bitan. Svi znamo da je DPS u padu i krizi. Svi znamo i da se CEDEM potrudio da ovaj pad Đukanovićeve partije koliko-toliko „ublaži“ i „našminka“, da ga emituje u režiji „dobro, pali su žestoko, ali dočekali su se na jednu nogu!“. Zato, prioritet nije na sumnji u cifru koju agencija jeste ponudila, već na veri u cifru koju nije. U prevodu, umesto oduševljenog gledanja u cifru na kojoj je fiksirano mesto jednog zaista žestokog pada, važnije je gledati šta se nalazi iza te cifre. A nalazi se - još manja cifra, u potencijalu, u budućnosti, koja dominaciju DPS-a šalje u prošlost. Za dva glavna razloga (nikad nije samo jedan razlog) koja ruše rejting najjače stranke, mogu se locirati: agresija, skupa sa gramzivošću (kada ste vlast u Crnoj Gori, jedno obično ne ide bez drugoga) kao i - politička dotrajalost ove stranke (ideološka, kadrovska, kompromitacija osnivača i visokih funkcionera).

Sve vidljivija korupcija, agresija i alavost uzele su maha

Prvi problem, sve veća gramzivost i alavost, poslednjih pola godine dobija na ubrzanju: „dobio pet miliona, pa deset, pa nekretnine, pa pedeset stanova i stotinu placeva, pa gradi ovo i ono - tamo i ovamo“, pri tom hoće još, još, još... A sve vidljivija korupcija (afera „koverta“ i afere nakon nje) i sve očiglednija agresija i alavost u udaru na temelje Crne Gore (najava napada na crkvenu imovinu i svetinje) i udar na prirodu Crne Gore (devastacija prirodnih resursa, napad na nacionalne parkove i eko-dragulje) uzeli su maha. U tom smislu, živopisnije od ovih cifara, govore izjave meštana sa severa koji su branili svoju zemlju od izgradnje MHE: „Glasao sam DPS, ali ovo nema smisle više!“. Tako smo saznali, kako to kod nekih njihovih glasača ide: Podržavaju DPS, dok im produžene biznis ruke DPS-a ne dođu pred kuću.

Svoj najagresivniji izraz, vladajuće političke strukture, i dalje iskazuju kroz pravosuđe, koje je dobilo najgoru ocenu u izveštaju Evropske komisije.

Institucije su pod ogromnim opterećenjem političkog uticaja, a prva odgovorna adresa naslovljena je na partiju koja se poistovećuje sa državom - DPS

Sve brojniji primeri selektivne pravde i nedodirljivost određenih grana režima, sve češći slučajevi korupcije sa zaštitom i nasilja bez kazne, a posebno skandal u „suđenju veka“ koji je kulminaciju imao u priznanju svedoka saradnika da je sve slagao, i na bazi toga rigorozna presuda optuženima, uneli su novi talas nepoverenja, ali i opšteg nezadovoljstva i uznemirenosti. Prosto, institucije su pod ogromnim opterećenjem političkog uticaja, a prva odgovorna adresa naslovljena je na partiju koja se poistovećuje sa državom - DPS.

Drugi problem, Đukanović je pokušao da reši - kadrovski, plasmanom nove generacije političara. Prvi pokušaj, pre 5-6 godina, kada je mapiranjem mladih, nepoznatih i neiskusnih, uglavnom sa političke i društvene margine, pokušao iste da socijalizuje kroz partiju i učini od njih dobre i zahvalne vojnike, buduće poručnike, završio se katastrofalno. Dobio je, čast izuzecima, karikaturalne likove, koji su javnosti ponudili samo komične izjave u kojima krajnje nespretno veličaju njega samog - i ništa više, što je u javnosti naišlo na opšti podsmeh. U drugom pokušaju, odlučio se na direktan izbor vođen ličnom favorizacijom. Odabrao je, nekoliko relativno poznatih i mladih - medijskih i partijskih lica.

Umesto dijalektičke oštrine i retoričke širine, javnost je imala priliku da vidi - demonstraciju agresivnog partijskog jednoumlja, do mere javnog zaklinjanja lideru i poređenja njegovog karaktera sa Bogom, svecima...

I u startu je delovalo zanimljivo. No, vremenom se pokazalo, da se radi o ljudima koji imaju ideološki rigidniji i politički autističniji sklop i nastup od „starih vukova“ DPS-a. Umesto dijalektičke oštrine i retoričke širine, javnost je imala priliku da vidi - demonstraciju agresivnog partijskog jednoumlja, do mere javnog zaklinjanja lideru i poređenja njegovog karaktera sa Bogom, svecima, te poistovećivanja jedne ličnosti sa samom državom.

A čitava priča je zaglavila u žanru komedije nižeg reda, kada su „mladi“, uz po koji retki izuzetak, počeli trku u što boljem oponašanju svog lidera u dikciji, gestikulaciji, rečniku, pa čak i tikovima, što čak ni kod skupštinskih veterana Demokratske partije socijalista nikada nije bio manir. Plasmanom nove generacije političara, Đukanović nije bacio u zaborav „otpisane štetočine“ poput Marovića, a još manje se može kazati da je osvežio političko-ideološki diskurs, naprotiv, novi naraštaj učinio je da politički narativ DPS-a izgleda još gore: lišen harizme i intelektualne provokacije, stariji nego što jeste. Zvuči paradoksalno, ali sa mladima koje je odabrao, Milo Đukanović je DPS učinio još „starijim“.

Uspon opozicije ima duplu vrednost

Na opozicionom polju rezultati istraživanja kazuju da je Demokratski Front prvi u opoziciji. Da li „ponovo prvi“ ili „i dalje prvi“, nije bitno, koliko činjenica da njihov uspon ima „duplu vrednost“, kao „gol u gostima“, jer dolazi nakon nekoliko teških godina za ovaj politički savez (sudski procesi, medijska stigmatizacija, finansijska blokada). Umesto učvršćivanja garda i sabijanja u ćošak ringa, pod udarcima protivnika, odabrali su da obore sopstveni gard i iskazali spremnost na otvorenu političku makljažu do iznemoglosti. U vremenima vanrednih izazova, političko-ideološka konkretnost u stavu ima osobitu cenu kod birača, a izraz Fronta je u tom smislu - apsolutan: o svakom važnom pitanju imaju jasan stav.

Na novu Đukanovićevu ideološku ofanzivu i anti-srpsku histeriju, nisu ostali ideološki neutralni, naprotiv, reakcijama su mobilisali širok obim tradicionalistički orjentisanih birača, koji su im kao „ne idealnima, ali proverenima“, uzvratili najavom novog talasa podrške i dali jasan signal da preuzmu inicijativu u objedinjavanju tradicionalističkog biračkog tela i ožive njegove potencijale.

Na novu Đukanovićevu ideološku ofanzivu i anti-srpsku histeriju, nisu ostali ideološki neutralni, naprotiv, reakcijama su mobilisali širok obim tradicionalistički orjentisanih birača

Bitno je napomenuti, da uporedno iskustvo kazuje da agencije za istraživanje javnog mnjenja, koje su bliske režimu, obično opozicionim partijama u usponu, oduzimaju par procenata i dele ih na manje partije, kako bi vodećem subjektu onemogućili ubrzanje.

Po pitanju Fronta, zanimljivo je i to, što njihova održana ili obnovljena čelna pozicija, dolazi bez ikakve medijske podrške zvanične Srbije, a medijski prostor im je značajno sužen i u medijskim ograncima vodećih ruskih, medijskih brendova (na primer: mnogo više prostora u istima imaju vanparlamentarni politički subjekti iz Crne Gore nego Demokratski Front).

DPS za kratko vreme izgubio desetak procenata

Demokratska Crna Gora dobila je jasan signal o padu podrške. I u tom smislu, stvari su manje više jasne: prihvatanje velikog seta kritika od strane javnosti ili odbijanje istih u malograđanskom maniru „zavisti, najgora bolesti“ i put u sunovrat. Rezultat SNP-a omogućava ovoj stranci da bude apsolutni „barjaktar“ u novoformiranoj koalciji, ali i sugeriše da ne ponove veliku grešku koju su napravili u prestrojavanju i preraspodeli u okviru „koalicije Ključ“. Ako su ovogodišnji građanski protesti izgubili, URA u okviru njih nije. Naprotiv, dobro pozicionirana politika sa parametrima i koordinatama, na bazi kojih je jasno na koji deo biračkog tela računaju a za koji se bore, sa imidžom stranke koja u marketingu poseduje urbanu provokaciju, neophodnu za jačanje u pro-građanskom biračkom telu, vodi ih ka mestu sa kojeg neće morati da čekaju da ih neko poziva u građanski blok. Prosto, njegovo osnivanje mogu inicirati i sami.

Na kraju, korisno je podsetiti se, da je Milo Đukanović na svečanosti povodom Dana državnosti, rekao da je „Crna Gora za kratko vreme pretrčala vekove lutanja“. Niti je Crna Gora lutala, niti je to radila vekovima. Udar na njene temelje, njenu prirodu i njene građane, motivisao je Crnu Goru da pruži otpor i uzvrati udarac DPS-u. I zbog te činjenice je DPS za kratko vreme pretrčao desetak procenata - ali nazad.