Zeleni proroci nove religije haosa - Kako je levica prešla pun krug i sebe ugrizla za rep

Mala uteha je da EU brod ne tone u tišini. Srećom, još Unija nije Titanik, još se nije udarilo u ledeni breg, iako se drži kurs ka njemu... A da su Zeleni postali srce nove ideologije otvorenog neprijateljstva prema faktima, realnosti, uopšte nauci kao produktu Prosvetiteljstva, nije ništa novo. Čitav taj ideološki korpus se danas, paradoksalno, podiže iz zabrana humanističke levice, Zeleni samo prednjače. Ako zapažanje nije novo, ono se svejedno retko probija na stranice velikih medija. Nije ni lako ni popularno optužiti nesumnjive nosioce napretka iz poslednjih nekoliko stotina godina da su se od avangarde razvili u sitne zagrižene diktatore misli.

Analena Berbok i Robert Habek

UEvropskoj uniji je došlo do neobičnog transfera moći. Pod pritiskom rata u Ukrajini, bezbednost je dobila apsolutni prioritet, ali su nivoi odlučivanja ispremeštani kao na nadrealističkoj slici. Evropski ministar vojske je šef NATO-a Jens Stoltenberg, čiji kadrovik sedi u Vašingtonu. Istovremeno se u samoj Uniji pitanje vojne bezbednosti rešava kroz resore diplomatije i energetike, ali opet ne na evropskom, već na nemačkom nacionalnom nivou, gde vode ministri Zelenih Berbok i Habek. Iako pun kao košnica, Brisel je zapravo prazan. Da se pošalje pismo, vratilo bi se.

Upravo postignutim dogovorom sa Norveškom, Austrija je osigurala svoje potrebe za gasom u idućoj zimi, pišu austrijski mediji (15. jula). Istina, pod jednim uslovom: „ako ništa od toga ne mora da deli sa drugima". Time je prst gurnut tačno gde boli, u solidarnost EU tipa, kojom Brisel pokriva sve svoje pogrešne odluke i neuspehe. Nema veće frojdovske omaške od naslova koji kaže: „Imamo ako nikome ne damo".

Zvuči strašno: susedi ti se smrzavaju, recimo oni na hladnom Baltiku, a gazde ispod Alpa ne šalju ni naramak drva, ni košaricu uglja, ni balon gasa. Zvuči, ali nije, jer je to više naravoučenije nego sebičnost. Aktuelna kriza energenata je politički proizvedena, ciljano izazvana upravo od suseda na hladnom severu, koji su u nju dobrovoljno ušli jer su unapred računali da će njihova bezbednost biti zagarantovana vojno iz Vašingtona, energetski iz Brisela, diplomatski iz Berlina. Nikad Baltik i Poljska ne bi tako beskompromisno zahtevali sankcije protiv Moskve da su verovali kako će se s posledicama nositi samo u nacionalnim okvirima. 

Samit NATO-a u Madridu, 29. juna 2022.

Od izbijanja migrantske krize 2015, „solidarnost" je postala ucenjivačka reč. Sa uvođenjem antiruskih sankcija, pogotovo ovih novijih od februara, ucenjivački potencijal solidarnosti je porastao. Izgovorena sa smislom za politički momentum, solidarnost više ne označava pomoć žrtvama poplave ili vatre, već socijalizaciju svake riskantne ideje koja bilo kome unutar EU padne na pamet, pod uslovom da ima veze sa odbranom evropskih vrednosti od ruskog iliberalizma. Ono čemu se prisustvuje je proces podruštvljenja odgovornosti za odluke visokog hazarderstva.  

Od velike humanističke antiratne ideje iznad koje se uzdiže EU Istok je skrojio kamuflažno odelo. Da će se rat voditi do poslednjeg Ukrajinca je poznato, ali da će se voditi do poslednjeg radijatora u Evropi, to je novo.

Stoicizam ledenog radijatora

EU počinje da liči na školski razred u izletu preko litice. Glavni redar koji dežura sa strane kolone i pazi da neko ne bi postavljao nezgodna pitanja, možda raspakovao sendvič pre provalije, nemački je ministar privrede Robert Habek.

Prošlog petka je posetio Beč gde je nastupio zajedno sa domaćicom Leonorom Gevesler. Ne domaćicom-hostesom, već ministarkom energetike. Neke reči se još nisu semantički dovoljno razgazile da ponesu lakoću fraze.

Dvoje Zelenih na čelu nacionalnih energetskih resora, dva stava. Ona naivno zabrinuta. On siguran u rasponu od zelenog komuniste do zelenog jezuite, političar koji Nemce vodi da pasu travu ugaženu oko zajedničkih hala za grejanje ekspresno pauperizovanog stanovništva.

Nemački ministar Robert Habek sa svojom austrijskom koleginicom Leonorom Gevesler u Beču, 12. juna 2022.

Na početku pres konferencije razumevanje i komplimenti, nakon njih solidarnost u smislu novogovora, kao prisilna participacija u tuđoj tvrdoglavosti i neodgovornosti. Namera austrijske vlade da štiti građane od nestašica energenata, poskupljenja i hladnih stanova, u principu je u redu, kaže Habek. Ali, dodaje on, kad Beč razrađuje mehanizam da se domaćinstva, bolnice, elektrane i ostale strateški važne grane zaštite od nestašica, to je krivi put. On bi istina bio ispravan kad bi se radilo o kratkoročnim poremećajima na tržištu, recimo par dana zavlada neka oluja, simbolička, ne prava, radijatori se rashlade, topla voda presuši, struje ima pa nema. U takvom slučaju bi planovi kratkih brzih prioriteta bili od pomoći.

Sad dolazi prava latentna poruka koju je nemački zeleni ministar, filosof po obrazovanju, preneo austrijskoj zelenoj ministarki, politikologu po obrazovanju: Ne može to tako domaćinski, mora oštro i tvrdo!

Habek: „Kratko i privremeno nije scenario od koga mi trenutno polazimo. Naprotiv, računamo sa dugim višemesečnim prekidima. Zbog toga i privatna domaćinstva moraju da daju svoj doprinos kako bi se sprečio višemesečni zastoj industrijske proizvodnje."

Preko Kadri Simson, evropske komesarke za energetiku i šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Habek, pravi šef nemačke vlade ovog trenutka, vodi Uniju u propast. Ako Simsonova sledi nacionalnu agendu, ako Lajenova sledi američku agendu, čiju sledi Habek? Filosofsku stou možda, da se sudbina mora prihvatiti opušteno, bez obzira kakva je?

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner, ministar za privredu i zaštitu klime i vicekancelar Robert Habek i kancelar Olaf Šolc u Bundestagu 1. juna 2022.

Ali to bi značilo da je rusofobija sudbina Evrope, što je čisto rasipništvo humanih resursa s obe strane. Od 2008, kad je NATO objavio da želi Ukrajinu za člana, bilo je barem desetak ozbiljnijih prilika da se sa Moskvom dogovori fer kompromis.

Na svakom raskršću, Unija je skrenula pogrešno. Zato će oni koji brzopleto pomisle da su se nekako snašli, kao Austrija, morati da daju onima koji nemaju vremena da se snađu, jer ratuju. Za solidarnost tipa toljage pobrinuće se uredba o kojoj upravo teku konsultacije u Briselu.

Robert Habek - Kasandra ili Marta?

Mala uteha je da EU brod ne tone u tišini. Srećom, još Unija nije Titanik, još se nije udarilo u ledeni breg, iako se drži kurs ka njemu.

Neki austrijski komentatori se hvataju Habekove bečke izjave kako je uloga Nemačke u tome da bude vođa u aktuelnoj situaciji. „Neophodno je da se Nemačka evropski angažuje i služeći vodi", glasi tačna Habekova rečenica. „Dienend führen" je nezgodna fraza koju do pre nekoliko godina ne bi izgovorio nijedan nemački političar, jer se u reakcijama konotira nacizam, te od ideološki neutralne fraze o „vodećoj ulozi", na primer u proizvodnji baterija i akumulatora, postaje istorijski zaposednuta memorija o Hitleru, konkretnom Fireru koji je zapalio svet.  

Klimatski aktivisti sa maskama nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera i ministra saobraćaja i digitalnih poslova Volkera Visinga tokom protesta protiv nemačke energetske i klimatske politike u Berlinu, 13. jula 2022.

Srpski čitalac bi kod te fraze, aktuelno kombinovane sa politički guranom „sudbinom" pre pomislio na „Vođu" Radoja Domanovića. Austrijski su se preznojili na „führen". Niko se međutim do sada nije dohvatio „služenja" koje Habek obećava, a trebalo je. Kome to Nemačka u participu „služi" dok u aktivnom glagolu „vodi"? Interesima Evropljana ili interesima Amerike? Interesima Nemaca ili interesima baltičkih nacija i Poljske? Interesima ukrajinskih vlasti koje neće da pregovaraju s Moskvom dok ne povrate sve izgubljene teritorije, realistično nikad, ili tek na kraju novog Velikog rata?

Najpoznatija „sluškinja" u istoriji hrišćanskih kultura, ona čiji simbolizam i dalje živi u svakoj političkoj frazi o služenju višim interesima i opštem dobru je Marta iz novozavetne parabole o betanijskim sestrama Mariji i Marti (Luka 10, 38-42).

Kad je Isus došao u njihovo selo, Marta ga je dovela kući i kao vredna pčelica otišla da sprema večeru za gosta. Marija je naprotiv sela pored Isusovih nogu i upijala svaku reč. Jednog trenutka se Marta pobunila. „O Gospode", rekla je, „zar ti ne smeta da me je moja sestra ostavila samu da služim? Naredi joj da mi pomogne!"

Dalje svi znaju kako ide. Marta, Marta, bez veze petljaš gde ne treba, odgovorio joj je Isus i dodao čuvenu rečenicu „Marija je izabrala bolje", koja je postala kamen temeljac svih ekonomskih teorija o podeli rada.

Dijego Velaskez: Hrist u kući Marije i Marte (1618)

Habek bi sada da Nemačka postane Marta. Da se žrtvuje i služi zajedničkim interesima, bdije dok drugi spavaju. Da ponizno služi vodeći i hrabro vodi služeći. Potreba je tu, stolica je prazna, trube političkog poslanstva odjekuju. Domanovićevim rečnikom, došlo je vreme da se pokaže ko vredi, a ko ne, a ne da se svaka rđa razmeće junaštvom!

Jedna stvar buni u tom političkom mesijanizmu. Dok se EU na komandu prazni kao velika iscrpljena baterija „Varta", Berlin bi hteo da bude njena Marta. Da li je moglo da se izabere nešto bolje, neki pametniji cilj? Ako Marta ne zna, možda bi se Marija setila?

Sasvim zapanjujuće, Habek u medijima nemačkog govornog područja nije zaradio nadimak Marte, već „simpatične Kasandre". Zašto se poteže paralela sa trojanskom princezom Kasandrom koja je bila obdarena vidovitošću nejasno je, a tamo gde jeste, bolje da nije. Kasandrine vizije su bile prokletstvo, ne poklon. Ona nikad nije videla ništa dobro, samo smrt, krv i propast. Prorekla je pad Troje, znala je da će njena porodica biti ubijena ili odvedena u ropstvo, videla je ubistvo osvajača Agamemnona i vlastitu smrt od ruke njegove kraljice Klitemnestre.

Evelin de Morgan: Očajna Kasandra ispred Troje u plamenu (1897)

Šta bi sad bilo simpatično u Habekovoj „vidovitosti": da najpre Nemcima, a onda predano služeći Evropljanima i svima ostalim nametne hladnu i gladnu zimu? To da kad proriče propast dobro izgleda, svež lep dečko u politici umornih, zgužvanih i raščupanih? Tek da se zna, Kasandra je bila još lepša, i sam bog Apolon se zaljubio u nju, ali je svejedno u mitologiji ostala zastrašujuća figura.

Osim običnog dodvoravanja, samo još jedno objašnjenje postoji za metaforu s Kasandrom: Evropa se našla na početku neke nove strašne religije koja zahteva poniznost u svesno proizvedenom siromaštvu. Nemački Zeleni su njeni prvi proroci.

Čitave generacije Evropljana (da, misli se i na Srbe), slamale su se od posla da bi oni i njihova deca živeli bolje. Sad sve čeka suprotan put, težak rad i trud da bi se živelo gore, onako kako nalaže ideologija simpatične Kasandre.

Lilit Hasle kao Kasandra u aktuelnoj adaptaciji Euripidovih "Trojanki" u režiji Adene Jakobs, Burgteatar, Beč, april 2022.

„Kad se ideologija sudari sa činjenicama"

Da su Zeleni postali srce nove ideologije otvorenog neprijateljstva prema faktima, realnosti, uopšte nauci kao produktu Prosvetiteljstva, nije ništa novo. Čitav taj ideološki korpus se danas, paradoksalno, podiže iz zabrana humanističke levice, Zeleni samo prednjače.

Ako zapažanje nije novo, ono se svejedno retko probija na stranice velikih medija. Nije ni lako ni popularno optužiti nesumnjive nosioce napretka iz poslednjih nekoliko stotina godina da su se od avangarde razvili u sitne zagrižene diktatore misli.

Jedan od onih koji se usuđuje, iako to što kaže ostaje bez javnog efekta je Jozef Uršic, ekonomski komentator austrijskog dnevnika Di Prese. U tekstu pod naslovom „Kad se ideologija sudari sa činjenicama" (15. juna) Uršic opisuje proces nazadovanja na oči savremenika. Neosporno je, kaže, da su ideologije oduvek pokušavale da kroje fakte, ali sad je nevolja jer je „neprijateljski odnos prema nauci osvojio fiksno mesto u samom naučnom pogonu". Nauka može da se nosi sa spoljnim, ali ne i sa unutrašnjim neprijateljima, velika istina!

Uršic: „Pre dve sedmice je berlinski Humbolt univerzitet izbacio iz programa predavanje jedne biološkinje, zato što se u njemu tvrdilo da sa stanovišta reprodukcije vrsta postoje samo dva pola: muški i ženski. Kod najvećeg broja sisavaca reprodukcija se obavlja na bazi muškog spermija i ženske jajne ćelije. E sad, to je naravno među evolucionim biolozima konsenzus, da ne kažemo otkrivanje tople vode, ali za nevolju ne odgovara predstavama woke zelene rodne teorije. A ona na visokim školama očigledno osvaja monopol u produkciji znanja baziranog na faktima. Interesantno - pre su univerziteti bili mesta intenzivnog akademskog diskursa, danas su centri levičarske cancel culture, koja ideologiju stavlja ispred činjenica. Tu se ne staje. Predstava da činjenice moraju da se pokore ideologiji, a ne obrnuto, sve se više širi iz akademskog pogona i u politiku."

DŽejms Ensor: Opasni kuvari (1896)

Nakon što je opisao kontekst, Uršic se hvata nemačkih Zelenih kao političke snage za terorizovanje činjenica: „Nemački Zeleni su smislili jedan pojam za ideološku kontrolu fakata, „na ponudu orijentisana energetska politika" (angebotsorientierte). Prevedeno na nemački to znači kad struje ima, onda je ima, kad je nema, onda je nema i to je to. Prilagodite se i gotovo! (...) Inače prilično prizemljen, nemački vicekancelar Robert Habek je nedavno ispalio pamćenja vrednu tezu tipa 'ideologija pobeđuje činjenice'. Nuklearne elektrane, izjavio je Habek, ne treba niko, 'zato što mi imamo krizu grejanja, ne krizu struje'. Stvarno...? Čak nevezano s tim da se 13 procenata struje za nemačka domaćinstava, zimi značajno više, dobija iz gasa, pitanje je da li zna šta je rekao? Kad iduće zime presuši dovod gasa iz Rusije i u svakoj sobi prorade skoro rasprodane električne peći, kad se mreže sruše, najkasnije tada će i ideološki vođeni političari shvatiti tajnu vezu koja postoji između grejanja i struje."                    

Da više nisi nikog ubio na tako strašan način!

Politika vrednosti iscrpljuje. Zato su se s dve strane Atlantika razvila dva modusa za jednu istu stvar: Politika EU uništava Evropljane. Politika Sjedinjenih Američkih Država uništava Evropljane. Cena je drugačija, jer EU eksperimentiše na vlastitom mesu, Sjedinjene Države na tuđem.

Na primer, predsednik Bajden je vrlo pragmatično otišao u posetu Saudijskoj Arabiji iako američka administracija nema sumnju, više puta javno iznesenu, da je lično princ Mohamed bin Salman, praktično inokosni organ koji vlada zemljom, pre četiri godine dao nalog za ubistvo novinara Kašogija i mlevenje njegovih zemnih ostataka.

Predsednik SAD DŽo Bajden i saudijski princ Mohamed bin Salman bin Abdulaziz Al Saud u Rijadu,15. jula 2022.

Kako mu Rijad treba u pariranju naftnoj politici Rusije i Irana, Bajden je spustio glavu i otišao princu na noge. Ali, pišu mediji nemačkog govornog područja, Bajden je ipak demonstrirao snagu principa kad je Bin Salmana „jasno opomenuo kako bi još jedno takvo strahovito ubistvo kao ono nad Kašogijem imalo za posledicu oštru reakciju Amerikanaca" (ORF).

Sad si tako ubio i s tim je gotovo. Sledeći put s više humanizma, please!  

(RTS)