Zauzimanje Mosula neće mnogo promeniti stvari - osim što će ojačati Al Kaidu na uštrb Islamske države

Ponovno osvajanje Mosula ne predstavlja odlučujući događaj, niti za okončanje radikalnog terorizma islamskog porekla, niti za budući geopolitički poredak regiona. U ovom članku biće istraženo kako će poraz Islamske države da utiče na njene odnose sa rivalskom terorističkom organizacijom – Al Kaidom – koja je oprezno ostala u tajnosti, organizovana u ćelije i zaštićena svojim širenjem u regionalne mreže, zaronjenim u narod.

Ponovno zauzimanje Mosula izazvaće porast značaja Al Kaide. Od nje je Islamska država nastala i sa njom se nadmeće, ne samo zbog uticaja njihovih vrhuški, već takođe zbog usvojenih strategija i taktika. Što se tiče krajnjih ciljeva, oni su naprotiv identični, kao i parateološke referentne tačke – jedinstvo islama, stvaranje kalifata, koji ga vraća u doba nekadašnje veličine, i vladavina šerijata u njegovoj najradikalnijoj verziji – vehabijskoj i salafističkoj. Kako Al Kaida, tako i Islamska država su sunitske, i tretiraju kao jeretike i neprijatelje šiite, i njihovu predvodničku državu – Iran.

Ono što radikalno razdvaja Islamsku državu i Al Kaidu jeste vreme za realizaciju takvog konačnog cilja, i stoga strategija i taktika, kao i organizacija. Za Al Kaidu, nemoguće je da se ujedini islam i stvori kalifat dokle god „otpadnički režimi“ koji su na vlasti u različitim islamskim državama, uspostavljenim zarad interesa zapadnih kolonijalnih sila, imaju podršku „daleke velike Satane“ to jest Zapada. U skladu sa takvim konceptom, prioritet imaju teroristički napadi protiv SAD i Evrope. Pripadnici ove organizacije su ubeđeni da će za kraće ili duže vreme, biti moguće da se (zapadnjaci, dodatak prevodioca) ubede da se povuku i prepuste svojoj sudbini trenutne islamske saveznike. Tek će tada biti moguće da se zada završni udarac i stvori kalifat koji predviđa politička islamska teologija.

Po DAEŠ-u, direktnom nasledniku apokaliptične eshatologije i ektremnog nasilja kojeg primenjuje protiv svakog svog protivnika, uključujući takođe i one islamske el Zarkavija, treba naprotiv odmah uspostaviti na „oslobođenim“ teritorijama jednu proto-državu, i objaviti bez okolišanja kalifat, sa ciljem da se obezbedi jedan konkretan rezultat, koji će da privuče dobrovoljce iz vaskolikog islama, pokazujući neposrednu izvodljivost cilja kojeg „plašljiva“ Al Kaida smatra izvodljivim tek u neodređenoj budućnosti. Sa svojim administrativnim kapacitetima koje je nasledila od Iraka Sadama Huseina, Islamska država pokazala bi svoju sposobnost da vlada i modernizuje islamska društva koja su ostala plemenski i klanovski podeljena u međusobnoj borbi za moć i bogatstvo. Prioritetan cilj Islamske države, nije dakle teroristički napad na Zapad, već osvajanje teritorija, eliminacija ,,bliskog neprijatelja“ sa vojnim operacijama tradicionalnog tipa, i konsolidacija svog prestiža obezbeđivanjem osnovnih socijalnih usluga.

Činilo se, da je realizacija ovakvog plana na dohvat ruke sa velikim pobedama 2014. godine, u Siriji i Iraku. U obe zemlje, uspeh je bio moguć zahvaljujući, pre svega, gonjenju sunita od strane šiita koji su na vlasti, kako u Damasku, tako u Bagdadu. Ozlojađenost koja se godinama nagomilavala između dve verske grupe, na bazi nečuvenog nasilja Islamske države protiv civila i unutrašnje opozicije, pretvorila je krvoloke iz čitavog islamskog sveta u prekaljene borce.

Potreba da se garantuje njihova kohezija i pokornost kalifi, koja nije više osigurana pripadnošću jednom plemenu ili klanu, objašnjava ponovljene osude dezerterima. Uprkos represijama i čvrstoći ,,tvrdog jezgra“ Islamske države kojeg čine sledbenici i fanatici, broj inostranih boraca opada od kada je završen period brzih osvajanja, a smanjeni su i resursi Islamske države koji su joj omogućavali da bogato isplaćuje svoje borce. Snaga Islamske države je u opadanju. Skorašnji govor ,,kalife“ Abu Bakra el Bagdadija kako bi podstaknuo otpor do krajnjih granica boraca koji su u Mosulu, pokazuje njegovu slabost. Delotvorna informativna služba Islamske države pokušala je da pripremi javno mnenje za pad Mosula, kao što je to učinila i kada je pao Dabik. Nedeljnik Islamske države na arapskom el Nada, nastavlja da ponavlja kako su skorašnji porazi privremeni, i da će se DAEŠ preporoditi, nakon sklanjanja u pustinju, kao što se već dešavalo od 2006. do 2013. godine.

Počinjeno nasilje Islamske države u Mosulu, nije prouzrokovalo nestajanje podrške stanovništva grada Islamskoj državi. Podrška nema samo konfesionalne korene – suniti protiv šiita, već i etničke (Arapi protiv manjina – Kurda, Jazida, Asiraca i Turkmena). To će zakomplikovati osvajanje ovog velikog grada. Navešće takođe šiitske i kurdske milicije da izvrše odmazde protiv sunita, optužujući ih, ne bez razloga, da su podržali Islamsku državu.

Vrlo verovatno, gubitak Mosula, uz gubitak Rake u Siriji i Sirta u Libiji, prinudiće Islamsku državu da promeni strategiju i taktiku. Kalifat će izgubiti oko 30% svoje populacije i preko 50% svojih finansijskih resursa. Priliv dobrovoljaca smanjiće se još više. Povećaće se dezerterstva. Islamska država neće više moći da bude proto-država sa snagama koje su u stanju da se frontalno suprotstave koaliciji koja je protiv nje. Biće primorana da prihvati organizaciju, strategiju i taktiku koju sledi Al Kaida. Samo tako, moći će da preživi vatrenu moć koju poseduju njeni neprijatelji. Ne treba isključiti mogućnost saveza sa regionalnim grupama Al Kaide, sa kojima se žestoko borila od svog nastanka 2013. godine. To bi moglo da poveća verovatnoću terorističkih napada na Zapadu i u islamskim zemljama, poput Turske i Saudijske Arabije, koje čine deo koalicije protiv Islamske države. Obe su primorane na tešku akrobatiku kako bi izbegle da se uništenje Islamske države pretvori u povećanje uticaja Irana na Bliskom istoku. 

Sve u svemu, ako poraz Islamske države u Mosulu i Raki ne promeni geopolitiku regiona, on bi mogao da nagovesti njen povratak u tajnovitost i terorizam. To bi, pored svega, uvećalo već postojeće rivalitete i konflikte, pojačavajući direktno uplitanje stranih aktera, koji već odavno sponzorišu i vode prave pravcate posredničke ratove.

Karlo Žan je italijanski general u penziji, autor mnogobrojnih knjiga iz geopolitike i strategije.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://formiche.net/2016/11/08/vi-spiego-le-conseguenze-della-riconquista-di-mosul/